Јасеница (река)
Јасеница је река у истоименој области у Србији. Она је најдужа притока Велике Мораве. Извире на североисточној падини планине Рудник (приближан положај извора је
| Јасеница | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Дужина | 84,7 km |
| Басен | 1.356 km2 |
| Слив | Црноморски |
| Водоток | |
| Извор | Рудник |
| Ушће | Велика Морава |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Област | Јасеница |
| Насеља | Смедеревска Паланка |
| Притоке | Кубршница, Сребреница |
), на месту званом Теферич[1][2] (раније се писало и Тефериџ[3]) које је у турско доба било излетиште Рудничана.
Од извора тече ка северозападу, где у њу код насеља Рудник утиче Златарица, а одатле тече североисточно. Након ушћа Јарменовачке реке у њу у селу Јарменовци, мења правац и тече ка истоку.
Код Страгара се у њу улива друга рудничка река, Сребреница.
Улива се у Велику Мораву 1,5 km источно од села Великог Орашја на надморској висини од 87 метара.
Дужина тока је 84,7 km, а слив јој захвата 1356 km² централне Шумадије. Са просечним протицајем од око 4,7 m³/s, Јасеница је водом најбогатија река у Шумадији. Најзначајнија лева притока је Кубршница. Главно место области Јасеница је Смедеревска Паланка.
Галерија уреди
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Јован Мишковић: Опис Рудничког округа. ISBN 978-86-86351-01-2.
- ^ Борисав Челиковић, приређивач: Руднички округ, Рудничка Морава. ISBN 978-86-519-0961-3.
- ^ Борисав Челиковић, приређивач: Српске земље, насеља, порекло становништва, обичаји; књига прва Качер;
Милоје Т. Ракић: Качер, антропогеографска проучавања, 1905;
Јеремија М. Павловић, Качер и Качерци. 1928. ISBN 978-86-83697-73-1.
Литература уреди
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
