Јеврејски хумор
Традиција хумора у јудаизму датира још од Торе и Мидраша са древног Блиског истока, али се генерално односи на новију струју вербалног и често анегдотског хумора Јевреја Ашкеназа који се укоренио у Сједињеним Америчким Државама у последњих сто година, укључујући и секуларну јеврејску културу. Европски јеврејски хумор у свом раном облику развио се у јеврејској заједници Светог римског царства, при чему је теолошка сатира постала традиционални начин тајног супротстављања христијанизацији.[1]
Савремени јеврејски хумор појавио се током деветнаестог века међу Јеврејима Хаскале (јеврејско просветитељство) који су говорили немачки језик. Јеврејески хумор је доживео зенит у штетлима Руског царства, а затим је процветао у Америци двадесетог века, стигавши са милионима Јевреја који су емигрирали из источне Европе. између 1880-их и раних 1920-их.[тражи се извор]
Почевши од водвиља и потом преко радија, стенд-ап-а, филма и телевизије, несразмерно висок проценат америчких комичара су Јевреји.[2] Time је 1978. проценио да је 80 посто професионалних америчких стрипова јеврејског порекла.[3]
Јеврејски хумор је разноврстан, иако најчешће фаворизује игру речи, иронију и сатиру, док су његове теме изразито антиауторитарне, исмевају се и верски и световни живот.[4] Сигмунд Фројд је сматрао јеврејски хумор јединственим по томе што његов хумор првенствено потиче из исмевања унутар групе (Јевреја), а не „других“. Међутим, уместо да буде самодевалвирајући, јеврејски хумор садржи елемент самохвале.
Историја уреди
Јеврејски хумор је укорењен у неколико традиција. Недавна истраживања пласирају порекло јеврејског хумора у један од најранијих забележених докумената у историји, хебрејску Библију, као и Талмуд.[5] Интелектуални и правни аспекти Талмуда, који користи разрађене правне аргументе и ситуације које се често сматрају толико апсурдним да су духовите, како би се објаснило значење верског права.[6]
Хилел Халкин у свом есеју о јеврејском хумору[7] прати неке корене јеврејског самомрзећег хумора до средњовековног утицаја арапских традиција на хебрејску књижевност. Каснија сефардска традиција била је усредсређена на народни лик пореклом из Насредина познатог као Дјоха.
Новија традиција је егалитарног типа и настала је међу јеврејским заједницама источне Европе у којој су моћници често били суптилно исмевани, а не нападани отворено — како је Сол Белоу једном рекао: „Потлачени људи имају тенденцију да буду духовити“.[8]
Након што су Јевреји почели да масовније мигрирају у САД, њима је, као и другим мањинским групама, било тешко да стекну мејнстрим прихватање и да добију друштвену покретљивост (као што је Лени Брус исмевао: „Био је шармантан... Рекли су: 'Хајде ! Хајдемо да гледамо како је Јеврејин шармантан! '"). Новонастала индустрија забаве, у комбинацији са традицијом јеврејског хумора, пружила је потенцијални пут Јеврејима да успеју у овој области. Један од првих успешних радијских „ситкома“, The Goldbergs, представљао је јеврејску породицу. Многи од најпознатијих комичара, укључујући Едија Кантора, Џека Бенија, Џорџа Бернса, Хенија Јангмена, Милтона Берла, Филис Дилер, Џека Картера, Сида Цезара, Џерија Луиса и Џоун Риверс, били су Јевреји.
Традиција јеврејске комедије наставља се и данас, са јеврејским хумором умногоме испреплетеним са мејнстрим хумором, као што показују комедије као што су Сајнфелд, Без одушевљавања, молим,[9][10][11] и филмови Вудија Алена.[тражи се извор]
Сигмунд Фројд у својим Jokes and their Relation to the Unconscious, између осталог, анализира природу јеврејских шала.
Улога јидиша уреди
Неке речи на јидишу могу звучати комично за говорника енглеског.[12]
Референце уреди
- ^ Tanny, Jarrod (2015). „The Anti-Gospel of Lenny, Larry and Sarah: Jewish Humor and the Desecration of Christendom”. American Jewish History. 99 (2): 167—193. doi:10.1353/ajh.2015.0023. Архивирано из оригинала 24. 10. 2018. г. Приступљено 17. 12. 2023.
- ^ While numbers are inevitably fuzzy, Paul Chance, reviewing Lawrence Epstein's The Haunted Smile: The Story of Jewish Comedians in America (Psychology Today, Jan-Feb, 2002) wrote, "While Jews make up only about 3 percent of the U.S. population, 80 percent of professional comics are Jewish." Accessed online Архивирано 2007-03-14 на сајту Wayback Machine 25 March 2007. Comedian Mark Schiff, reviewing the same book on Jewlarious.com Архивирано 2020-10-28 на сајту Wayback Machine, writes, "Most of the comedians that made us all laugh in the 1950s, '60s and '70s were Jewish." Similarly, Drew Friedman (author of Old Jewish Comedians), in a March 22, 2007 interview on Fridays with Mr. Media Архивирано 2007-06-21 на сајту Wayback Machine: "Somebody said, 'You could do an Old Protestant Comedian book,' and I said, 'Well, that would be a pamphlet, wouldn't it?'"
- ^ „Behavior: Analyzing Jewish Comics”. 2. 10. 1978. Приступљено 25. 1. 2017.
- ^ Salvatore Attardo (25. 2. 2014). Encyclopedia of Humor Studies. SAGE Publications. стр. 542. ISBN 978-1-4833-4617-5.
- ^ Hershey H. Friedman and Linda Weiser Friedman, God Laughed: Sources of Jewish Humor, New Jersey: Transaction Publishers 2014.
- ^ Hershey H. Friedman (2004). „Talmudic Humor and the Establishment of Legal Principles: Strange Questions, Impossible Scenarios, and Legalistic Brainteasers”. Thalia: Studies in Literary Humor. 21 (1). fn1. Архивирано из оригинала 23. 5. 2016. г.
- ^ "Why Jews Laugh at Themselves", an essay by Hillel Halkin, Commentary Magazine, Vol 121, April 2006, No 4, pp. 47–54
- ^ Jeff Berkwits (август 2004). „What's with Jewish comedy?”. San Diego Jewish Journal. Архивирано из оригинала 11. 5. 2008. г.
- ^ „Curb Your Enthusiasm: The Most Jewish Comedy Show Ever”. The Forward.
- ^ Service, David Briggs, Religion News. „Jewish humor pushes limits on stereotypes”. chicagotribune.com.
- ^ Rosenberg, Roberta (22. 9. 2013). „Larry David's "Dark Talmud"; or Kafka in prime time”. Studies in American Jewish Literature. 32 (2): 167—186 — преко go.gale.com.
- ^ Leo Rosten, The Joys of Yinglish
Литература уреди
- Sover, Arie. 2021. Jewish Humor: An outcome of Historical Experience, Survival, and Wisdom. London: Cambridge Scholars
- San Diego Jewish Chronicle on Jewish Humor
- Funny People - A Film About Jewish Humor
- Harry Liechter's Jewish Humor site
- Novak, William & Waldoks, Moshe Big Book of Jewish Humor, originally published by Harper Perennial (1981) ISBN 0-06-090917-X.
- The Jewish jokes of a word in your eye
- Jewish Jokes Comedy Comics and Humor at Oy Vey
Додатна литература уреди
- Jay Allen (1990). 500 Great Jewish Jokes. Signet. ISBN 0-451-16585-3ISBN 0-451-16585-3.
- Morey Amsterdam (1959). Keep Laughing. Citadel.
- Elliot Beier (1968). Wit and Wisdon of Israel. Peter Pauper.
- Noah BenShea (1993). Great Jewish Quotes. Ballantine Books. ISBN 0-345-38345-1ISBN 0-345-38345-1.
- Arthur Berger (1997). The Genius of the Jewish Joke. Jason Aronson. ISBN 1-56821-997-0ISBN 1-56821-997-0.
- Milton Berle (1996). More of the Best of Milton Berle's Private Joke File. Castle Books. ISBN 0-7858-0719-5ISBN 0-7858-0719-5.
- Milton Berle (1945). Out of my Trunk. Bantam.
- Sam Hoffman (2010). Old Jews Telling Jokes. Villard.
- David Minkoff (2006). Oy! The Ultimate Book of Jewish Jokes. Thomas Dunne Books. ISBN 0-312-37434-8ISBN 0-312-37434-8.
- David Minkoff (2008). Oy! The Great Jewish Joke Book. JR Books. ISBN 978-1-906217-62-4ISBN 978-1-906217-62-4.
- Elliott Oring (1984). The Jokes of Sigmund Freud. Univ. of Pennsylvania Press. ISBN 0-8122-7910-7ISBN 0-8122-7910-7.
- Richard Raskin (1992). Life Is Like a Glass of Tea. Studies of Classic Jewish Jokes. Aarhus University Press. ISBN 87-7288-409-6ISBN 87-7288-409-6.
- Sandor Schuman (2012). Adirondack Mendel's Aufruf: Welcome to Chelm's Pond. ISBN 978-0-9886285-0-2ISBN 978-0-9886285-0-2.
- Joseph Telushkin (1998). Jewish Humor: What the Best Jewish Jokes Say About the Jews. Harper Paperbacks. ISBN 0-688-16351-3ISBN 0-688-16351-3.
- Simcha Weinstein (2008). Shtick Shift: Jewish Humor in the 21st Century. Barricade Books. ISBN 1-56980-352-8ISBN 1-56980-352-8.
- Ruth R. Wisse (2013). No Joke: Making Jewish Humor. Princeton Univ. Press. ISBN 978-0-691-14946-2ISBN 978-0-691-14946-2.
- Ralph Woods (1969). The Joy of Jewish Humor. Simon & Schuster. ISBN 0-671-10355-5ISBN 0-671-10355-5.
- Alter Druyanov (1969, Tel Aviv). "Sefer Habdikhah ve-hakhidud," 3 vols. ( he) - in Hebrew).