Једнакост (часопис 1910-1920)

Једнакост је био гласило Српске социјалдемократске партије намењено женама чланицама. Излазио је два пута месечно, у периоду од 1910. до 1920. године [1]

Једнакост
Насловна страна броја 1 из 1910. године
Формат33 cm
ВласникИван Чоловић
ИздавачМилош Тимотић
Главни уредникМилош Тимотић, Јордан Крстић, Боривоје Марковић
Оснивање1910.
Језиксрпски
Укидање1920.
СедиштеБеоград

О часопису уреди

По повратку Димитрија Туцовића, секретара Српске социјалдемократске партије, са Међународног конгреса социјалисткиња, одржаног у Копенхагену августа 1910. године, већ 12. септембра основан је Секретаријат социјалдемократкиња. Секретаријат је 1. октобра исте године,[2] по узору на немачки истоимени лист који је уређивала Клара Цеткин,[3] покренуо свој лист, орган жена социјалдемократа Једнакост, путем кога је позивао жене да уђу у борбу против своје економске и политичке потчињености.[4] Следеће године, у марту, по први пут је у Европи организовано обележавање Међународног дана жена, а у Србији је овај празник обележен управо у Једнакости.[5]

Лист Једнакост излазио је у тиражу од 4.000 до 5.000 примерака. Издржавао се од претплате и добровољних прилога које су прикупљале жене.[6] Уз први број 1911. године изашао је и додатак За нашу младеж. Током 1920, последње године излажења, лист је излазио у ћириличном и латиничном издању. Нумерација је сваке године почињала бројем 1.[1]

Уредници уреди

Од првог објављеног броја власник и одговорни уредник у име Српске Социјалдемократске Партије био је Милош Тимотић. Од 1914. главни уредник је Јордан Крстић, а од 1920. Боривоје Марковић, док власништво преузима Иван Чоловић.

Иако су главни уредници били мушкарци, часопис су уређивале и жене. Једна од њих била је и Милица Ђурић Топаловић, новинарка, професор Универзитета у Београду, борац за женска права, једна од првих жена-социјалиста у Србији и супруга политичара Живка Топаловића.[7]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „Једнакост = Gleichheit = L'Egalité : орган жена социјалдемократа”. COBISS - електронски каталог. Народна библиотека Србије. Приступљено 2. 6. 2022. 
  2. ^ Божиновић 1996, стр. 88
  3. ^ Божиновић 1996, стр. 107
  4. ^ Stefanović, Svetlana. „Radnički vs. građanski ženski pokret u Srbiji i Jugoslaviji 1910 – 1941.”. Feminizam i levica. Приступљено 2. 6. 2022. 
  5. ^ Bobičić, Nađa. „111 godina Osmog marta u Jugoslaviji”. Rosa-Luxemburg-Stiftung. Приступљено 2. 6. 2022. 
  6. ^ Izgubljena revolucija 2016, стр. 156
  7. ^ Јоргић Степановић, Кристина (2021). „Милица Ђурић Топаловић и женско питање у Краљевини Југославији” (PDF). Токови историије. Бр. 1: 90. Приступљено 3. 6. 2022. 

Литература уреди