Восток (језеро)

Највеће познато субглацијално језеро на Антарктику
(преусмерено са Језеро Восток)

Језеро Восток (рус. Восток — „исток”) је највеће од досад идентификованих 150 језера испод ледене капе Антарктика. Налази се на дубини од 3.700 до 4.100 m испод површине леда, испод руске поларне истраживачке станице Восток. Језеро Восток је слатководно. Температура воде у њему је -3 °C. Руски и британски научници открили су ово језеро 1994. Његово постојање је доказано 1996. комбинованим методама радарских мерења из авиона, радарских снимака из свемира и анализом сеизмичких таласа.[3][4] The continued research by Russian and British scientists[4][5] Због свог положаја дубоко у леду ово језеро се сматра најчистијим и недирнутим језером. Вода у њему је стара неколико милиона година. И поред просечне температуре воде од -3 °C вода у њему није залеђена, јер је под притиском од 30—40 мегапаскала испод леда.[6].

Восток
Језеро Восток
Координате77° 00′ 00″ Ј; 105° 00′ 00″ И / 77.000000° Ј; 105.00000° И / -77.000000; 105.00000
Типсубглацијално
Макс. дужина250[1] km
Макс. ширина40–50[1] km
Површина15.690 km2
Макс. дубина670 m
Запремина5.400[2] km3
Восток на карти Antarctica
Восток
Восток
Водена површина на Викимедијиној остави

Истраживачка станица Восток изграђена је 1957.[7] Намена јој је да проучава историју климе. Године 1983, ту је измерена температура од -89,2 °C, што је најнижа икад измерена температура на Земљи. Руски, француски и амерички научници су 1990. овде почели бушење узорака леда. После се показало да је рупа коју су начинили управо изнад језера Восток. Бушење је настављено до 1999, када се стало на око 150 m изнад језера. Та одлука је донесена да се не би контаминирало језеро (при бушењу је коришћено гориво и фреон). Анализа језгра бушотине је показала да последњих 60 m бушења не чини поларни лед, већ залеђена морска вода. Старост леда се процењује на 420.000 година, а језеро је под ледом већ 500.000 до 1.000.000 година.[8][9][10] Научници су стигли до језера 6. фебруара 2012. године.

Језеро се налази на глечеру који клизи малом брзином и наноси седимент у њега. Дно језера није равно. Разлика у нивоу између његових крајева је 400 m. Концентрација кисеоника у језеру је око 50 пута већа него у уобичајеној слаткој језерској води, што због високог притиска, што због присуства пукотина којим је кисеоник продро у лед. Фосили микроба стари 200.000 година указују да у језеру постоје (или су постојали) услови за живот. Године 2005. истраживачи су открили да се вода у језеру помера за 1–2 cm за време плиме и осеке, што је узроковано положајем Сунца и Месеца. Ова мала померања воде обезбеђују минималну циркулацију воде која је неопходан услов за опстанак микроорганизама.

Руски научници су 5. фебруара 2012. године објавили комплетирање најдужег узорка леда у историји (3.768 m).[11] Том приликом пробијен је ледени омотач око језера и дошло се до његове површине. Узорци воде из језера требало је да буду прикупљени крајем 2012. када је отпочињало ново лето на Антарктику.[12][13] Руски тим је такође планирао да пошаље робота да прикупи узорке воде и седимента са дна језера, јер постоји могућност да се открију нови облици живота у води језера, екосистем који је био одсечен од остатка света милионима година, условима сличним онима који можда владају на Јупитеровом месецу Европа.[14]

Прво језгро свеже замрзнутог леденог језера је добијено 10. јануара 2013. на дубини 3.406 m (11.175 ft).[15][16] Међутим, чим је пробијен лед, вода из језера које се налази испод бушотине је шикнула кроз бушотину, мешавши је са фреоном и керозином који су кориштени за одржавање бушотине од смрзавања.[17][18][19][20] Нова бушотина је направљена и наводно нетакнути узорак воде је добијен у јануару 2015. године.[18] Руски тим планира да спусти сонду у језеро да би сакупио узорке воде и седименте са дна.[21][22][23]

Откриће уреди

 
Локација језера Восток на Источном Антарктику

Руски научник Петар Кропоткин је први предложио идеју о слатководном језеру испод антарктичке ледене плоче на крају 19. века.[24] Он је теоретисао да би огроман притисак кумулативне масе хиљада вертикалних метара леда могао да смањи тачку топљења на најнижим деловима ледене плоче до тачке где би лед постао текућа вода. Кропоткинову теорију даље је развио руски глациолог И. А. Зотиков, који је написао свој докторат. на ову тему 1967.[3]

Руски географ Андреј Капица је користио сеизмичко озвучавање у региону Станице Восток током Совјетске антарктичке експедиције 1959. и 1964. године да би измерио дебљину леда.[3] Капица је први сугерисао постојање субглацијалног језера у том региону,[4] и накнадна истраживања су потврдила ту хипотезу.[25]

Када су британски научници обавили авионска радарска снимања леда на Антарктику почетком 1970-их, они су детектовали необична радарска очитавања на тој локацији која су указивала на присуство течног слатководног језера испод леда.[26] Године 1991, Џеф Ридли, специјалиста за даљинску детекцију при Малардовој лабораторији за свемирске науке на Лондонском универзитетском колеџу, усмерио је ERS-1 сателит тако да се окрене његова високофреквентна антена ка центру антарктичке ледене капе. Подаци са ERS-1 су потврдили налазе британских истраживања из 1973. године,[27] мада ови нови подаци нису били објављени у Журналу глациологије до 1993. године. Свемирски радар је открио да је ово субглацијално тело слатке воде једно од највећих језера на свету и једно од 140 подземних језера на Антарктику. Руски и британски научници одредили су обале језера 1996. године, интегришући разне податке, укључујући ваздушне радарске снимке леда и свемирску радарску алтиметрију. Потврђено је да језеро садржи велике количине текуће воде испод више од 3 km дебеле ледене капе. Језеро има бар 22 шупљине са течном водом, при чему свака у просеку дуга 10 km (6 mi).[28]

Референце уреди

  1. ^ а б „Antarctica's Lake Vostok Controversy”. Antarctic and Southern Ocean Coalition. 2010. Приступљено 10. 2. 2011. 
  2. ^ „Subglacial Lake Facts”. Ldeo.columbia.edu. Архивирано из оригинала 2. 1. 2012. г. Приступљено 7. 2. 2012. 
  3. ^ а б в „Appeal to the Duma on Lake Vostok, Antarctica” (PDF). Antarctic and Southern Ocean Coalition. 14. 4. 2008. Приступљено 10. 2. 2011. 
  4. ^ а б в Скончался первооткрыватель озера Восток в Антарктиде [Discoverer of the Lake Vostok in the Antarctica died] (на језику: руски). Lenta.ru. 3. 3. 2011. 
  5. ^ „Умер ученый Андрей Капица, сделавший в Антарктиде одно из крупнейших открытий XX века” [The author of one of the greatest discoveries, Andrey Kapitsa, died] (на језику: руски). NEWSru.com. 3. 8. 2011. Приступљено 25. 8. 2012. 
  6. ^ „Water phase diagram”. www.lsbu.ac.uk. Приступљено 14. 9. 2011. 
  7. ^ Dotan, Yossi (2007). Watercraft on World Coins: Europe, 1800-2005. The Alpha Press. стр. 220. ISBN 978-1-898595-49-6. „The 900-ton Vostok was built in 1818 at the Okhta Shipyard of Stoke and Kolodnin in St. Petersburg. 
  8. ^ Moskvitch, K (27. 1. 2011). „Lake Vostok drilling in Antarctic 'running out of time'. BBC News. Приступљено 28. 1. 2011. 
  9. ^ Kazan, Casey (5. 12. 2007). „Secrets of Antarctica's 15-Million Year-Old Lake -A Galaxy Classic”. The Daily Galaxy. Архивирано из оригинала 16. 3. 2008. г. Приступљено 20. 8. 2012. 
  10. ^ Studinger, M (2008). „Subglacial Lake Vostok”. Columbia University. Приступљено 1. 2. 2011. 
  11. ^ Kaufman, Marc (6. 2. 2012). „Russians drill into previously untouched Lake Vostok below Antarctic glacier”. The Washington Post. Приступљено 6. 2. 2012. 
  12. ^ „Русија стигла до језера на Антарктику“, gazeta.ru (језик: руски), Приступљено 10. 2. 2012.
  13. ^ „ “Пробушено” језеро старо 20 милиона година“, RT (језик: енглески), Приступљено 10. 2. 2012.
  14. ^ „Након две деценије бушења Руски научници стигли до језера“, Дејли мејл (језик: енглески), Приступљено 10. 2. 2012.
  15. ^ Khan, Amir (15. 1. 2013). „Buried Lake Reached: Lake Vostok Water Retrieved After 14 Million Years”. International Science Times. Архивирано из оригинала 19. 1. 2013. г. Приступљено 22. 1. 2013. 
  16. ^ „Russian scientists discover unidentified bacteria in sub-glacial Lake Vostok”. Russia Today. 7. 3. 2013. Приступљено 7. 3. 2013. 
  17. ^ Fox, Douglas (фебруар 2013). „Hidden Antarctic Lake Spills Its Secrets”. Discover Magazine. Приступљено 22. 1. 2013. 
  18. ^ а б „Lake Vostok breakthrough: Russian scientists drill ‘clean’ hole into Antarctic subglacial basin”. Russia Today (RT). Russia. 25. 1. 2015. Архивирано из оригинала 25. 01. 2015. г. Приступљено 25. 1. 2015. 
  19. ^ Lagnado, Alice (2. 1. 2014). „What’s really inside Lake Vostok”. Voice of Russia. Приступљено 16. 1. 2014. 
  20. ^ Marshall, Michael (8. 7. 2013). „Lake Vostok may boast a thriving ecosystem”. New Scientist. Приступљено 10. 7. 2013. 
  21. ^ „'Lost World' reached: 20 million yr old Antarctic lake 'drilled'. RT. 6. 2. 2012. Приступљено 20. 8. 2012. 
  22. ^ Cooper, Rob (9. 2. 2012). „Triumph!”. Mail Online. Приступљено 20. 8. 2012. 
  23. ^ „The Geysers of Enceladus - Will Saturn's Moon Reveal a "Second Genesis"?”. The Daily Galaxy. 31. 7. 2014. Архивирано из оригинала 17. 11. 2015. г. Приступљено 27. 10. 2015. 
  24. ^ "Research on the Ice age", Notices of the Imperial Russian Geographical Society, 1876.
  25. ^ „Andrey Kapitsa dies in Moscow”. Russian Geographical Society. 3. 8. 2011. Приступљено 4. 8. 2011. „In cooperation with other scientists, Andrey Kapitsa made one of the most remarkable geographical discoveries of the 20th century – a vast lake beneath the Antarctic ice, near the polar research station Vostok. 
  26. ^ Oswald, GKA; Robin, G. de Q. (1973). „Lakes beneath the Antarctic Ice Sheet”. Nature. 245 (5423): 251—4. Bibcode:1973Natur.245..251O. doi:10.1038/245251a0. 
  27. ^ Morton, O (април 2000). „Ice Station Vostok”. Wired. Приступљено 31. 1. 2011. 
  28. ^ Fütterer, Dieter; Kleinschmidt, Georg (2006). Antarctica: contributions to global Earth sciences: proceedings of the IX International Symposium of Antarctic Earth Sciences Potsdam, 2003. Birkhäuser. стр. 138. ISBN 978-3-540-30673-3. Приступљено 15. 5. 2011. 

Спољашње везе уреди