Јелена Томашевић

српска поп певачица

Јелена Томашевић[1] (удато Босиљчић; Неготин, 1. новембар 1983) српска је поп певачица. Позната је по снажном вокалном умећу. Добитница је бројних међународних награда. Године 2008. представљала је Србију на Песми Евровизије са песмом Оро.[2][3] Наступила је као гошћа на концерту светског тенора Андрее Бочелија 2022. године у Београду одржаног у оквиру Belgrade River Fest-а.[4]

Јелена Томашевић
Томашевић на Беовизији 2008.
Лични подаци
Пуно имеЈелена Томашевић Босиљчић
Датум рођења(1983-11-01)1. новембар 1983.(40 год.)
Место рођењаНеготин, СР Србија, СФР Југославија
УниверзитетМегатренд универзитет
Занимањепевачица
Породица
СупружнициИван Босиљчић
Деца1
Музички рад
Активни период2001—данас
Жанр
Инструментивокал
Остало
Веб-сајтtomasevicjelena.com

Приватни живот уреди

Рођена је 1. новембра 1983. године у Неготину, али је одрасла у Крагујевцу. Завршила је Прву крагујевачку гимназију (друштвено-језички смер), студирала на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Дипломирала на Факултету за културу и медије у Београду. Од 2011. године удата је за глумца Ивана Босиљчића, са којим има кћерку Нину.[5]

Јелена Томашевић је Амбасадор Фондације „Тијана Јурић”.[6]

Музичка каријера уреди

Почетак уреди

Музиком се бави од своје седме године. Играла је у КУД-у „Абрашевић” у свом граду Крагујевцу у којем је проглашена за најбољег вокалног солисту, а потом на многобројним концертима и такмичењима наступала као солиста певајући традиционалну српску музику. Са 13 година је победила на Републичком такмичењу фолклорних ансамбала Србије. Тада је започела сарадњу са Бором Дугићем, виртуозом на фрули, који је међу првима препознао њен дар. Многе од Јелениних изведби забележене су на трајним снимцима у архиви Радио Београда. Упоредо са неговањем изворних композиција, бавила се и певањем поп музике. Освајала је победничке награде на многим дечијим фестивалима, од којих се издваја Југословенски дечији фестивал 1994. године. Са 18 година победила је на телевизијском такмичењу за младе таленте „3К дур”, пројекту националне телевизије, након кога је почела професионалну сарадњу са великим бројем еминентних музичких уметника (Корнелије Ковач, Владо Георгиев, Здравко Чолић). Певала је пратеће вокале Владу Георгиеву и била гост на албуму групе Бибер, отпевавши песме Где си било јаре моје, Чије је оно девојче, Gipsy part one и Gipsy part two. Успешно је представљала Србију на многим интернационалним фестивалима у Чешкој, Бугарској, Русији, Белорусији. Године 2005. се сели у Београд. Сарађивала је са Здравком Шотром у његовом филму Ивкова слава, где је пред камерама отпевала неколико музичких нумера.

Беовизија уреди

 
Јелена Томашевић на Беовизији 2005.

Победом на Беовизији са песмом Јутро започела је сарадњу са продукцијом Минакорд под покровитељством Жељка Јоксимовића. На Беовизији 2005. је освојила прво место. На Европесми-Еуропјесми је освојила друго место иза првопласиране групе Но нејм. На такмичењу OGAE Second Chance на коме учествују другопласирани такмичари са националних такмичења, Јелена Томашевић је са песмом Јутро освојила друго место. Тада су започели рад на њеном првом студијском албуму, који ће убрзо, под називом Panta rei, постати најпродаванији и најслушанији албум у региону. Компакт-диск је издала за своју издавачку кућу, Минакорд. Њен глас је постао познат Европи када је победила на Беовизији 2008. са песмом Оро Жељка Јоксимовића на текст Дејана Ивановића, са којом је наступила на Евровизији 2008. године и освојила 6. место у финалу.

Успон каријере уреди

Године 2015. је објавила други студијски албум, Име моје,[7] који је за кратко време достигао популарност њеног првенца и поново јој донео велики број награда, наклоност публике, критике и колега. Успешно се бави синхронизацијом дугометражних анимираних филмова (Мали принц), годинама учествује у жирирању дечијег музичког такмичења „Пинкове звездице”, на интернационалној сцени сваким наступом и даље представља српску културу у најбољем светлу. Широм земље и региона одржала је низ концерата са Новосадским биг бендом. Ова сарадња и даље успешно траје. Јелена је имала запажену улогу у мјузиклу Иване Жигон Бели ждралови, који је изведен у Сава центру, али и у Минску у Белорусији за Дан победе над фашизмом.

Добитник је награде „Златна значка града Београда” за допринос српској култури.

Дискографија уреди

Спотови уреди

Спот Година Режисер
Кошава 2008 Васко Васовић
Океани 2008 Ведад Јашаревић
Panta rei 2009 Милош Надаждин
Мед и заока 2010 Милош Надаждин
Где да одем да те не волим 2010 Милош Надаждин
Jamne Axhotki 2011
Радио свира за нас 2013 Милош Надаждин
Вертиго 2013 Милош Надаждин
Име моје 2015 Ведад Јашаревић
Да ми је да се врати 2016 Ведад Јашаревић
Живот у коферима 2016 Милош Надаждин
Русе косе 2016 Владимир Марковић
Добро јутро љубави 2018 NN Media
Сунцокрет 2019 Милош Надаждин
Дирај ми усне 2020 Ведад Јашаревић
Не жалим 2022 NN Media
Рано моја мила 2023 Милош Надаждин

Фестивали уреди

Зрењанин:

  • Ово није љубав, 2002

Пјесма Медитерана, Будва:

  • Рано да верујеш, 2003

Славянский базар, Белорусија:

  • Златни дан, друго место, 2003
  • Име моје (Гошћа ревијалног дела фестивала), 2016

Беовизија:

  • Кад' не буде твоје љубави, 2004
  • Јутро, победничка песма, 2005
  • Оро, победничка песма, 2008

Европесма / Европјесма:

  • Кад' не буде твоје љубави, 2004
  • Јутро, друго место, 2005

Евросонг:

  • Оро, шесто место, 2008

Београдско пролеће:

  • Време првих пољубаца (Дечје београдско пролеће), 2016
  • Виолина и флаута (Дечје београдско пролеће), 2017
  • Виолина и флаута / Време првих пољубаца (Дечје београдско пролеће), 2021
  • Такав, какав си (Дечје београдско пролеће), 2023

Скале, Херцег Нови:

  • Не жалим, 2022

Референце уреди

  1. ^ „Биографија Јелене Томашевић”. Jelena Tomašević (на језику: српски). Приступљено 03. 2. 2018. 
  2. ^ „Oro”. Tekstovi pesama (на језику: српски). Приступљено 03. 2. 2018. 
  3. ^ „Jelena Tomašević Bosiljčić”. Biografija.org (на језику: српски). Приступљено 03. 2. 2018. 
  4. ^ „Oro”. Jelenin nastup sa Bočelijem (на језику: српски). Приступљено 01. 09. 2022. 
  5. ^ „Ćerka Jelene Tomašević - slika i prilika svoje majke || Story.rs”. Story (на језику: српски). 2021-08-17. Приступљено 2022-08-22. 
  6. ^ „Амбасадори фондације”. Фондација Тијана Јурић. Архивирано из оригинала 22. 03. 2017. г. Приступљено 21. 3. 2017. 
  7. ^ „Ime moje”. Tekstovi pjesama. Архивирано из оригинала 04. 02. 2018. г. Приступљено 03. 2. 2018. 

Спољашње везе уреди