Јован Кантакузин (севаст)
Јован Кантакузин (грч. Ιωαννης Καντακουζηνος) је био византијски аристократа и војсковођа из средине ХII века који се истакао у ратовима цара Манојла I Комнина против Срба 1150. и Мађара 1153. године, у тим сукобима изгубио је прсте на једној руци.[1]
| Јован Кантакузин | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. век |
| Датум смрти | 17. септембар 1176 |
| Место смрти | Мириокефалон, |
| Породица | |
| Супружник | Марија Комнина |
| Потомство | Ирина Комнина, Манојло Кантакузин |
Нема података о пореклу и генеалогији Јована Кантакузина. Према једној теорији, он је, међутим, највероватније син византијског војсковође Кантакузина[1], који се истакао у ратовима цара Алексија I Комнина против Кумана на Дунаву и против Танкредових Нормана у Малој Азији.[2]
Јована Кантакузина је 1155. године послао цар Манојло I Комнин у Београд, где је успео да осујети планове његових становника да град предају Угарима.[1] Погинуо је у бици код Мириокефалона 17. септембра 1176. године, у којој су римске трупе разбили Турци султана Килиџ-Арслана II.[1]
Име Јована Кантакузина је посведочено међу присутнима на три црквена сабора које је сазвао цар Манојло I Комнин 1155, 1166. и 1170. године.[1] У актима сабора Јован се помиње као пансеваст севаст и зет цара Манојла I Комнина.[3] Његови оловни печати са ликовима Светог Димитрија Солунског пронађени су у Бугарској.[1]
Јован Кантакузин је био ожењен Маријом Комнин – ћерком севастократора Андроника Комнина и братаница цара Манојла I Комнина.[4] Њихов син је био Манојло Кантакузин, за којег Јован Кинам извештава да је ослепљен око 1176. године због непослушности цару Манојлу I, и који је неко време грешком поистовећиван са чувеним византијским генералом Манојлом Кантакузином, који се истакао у походу против Турака у Лаодикији 1179. године.[5] Јован Кантакузин и Марија Комнина се такође недвосмислено помињу као родитељи ћерке по имену Ирина Комнина, поводом чијег венчања са чланом породице Палеолог је састављен епиталамијум, чије се ауторство приписује Теодору Продрому.[6] Из садржаја дела може се судити да је муж ове њихове кћери био велики дукс Алексије Палеолог, на кога типик манастира „Свети Михаил“ у Ауксентијанској Светој шуми указује као на царског деду по оцу. цара Михаила VIII Палеолога.[6] Такође у овом документу се помиње да је Ирина Комнина завршила свој живот као монахиња са именом Евгенија.[7]
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ Nicol 1968, стр. 4.
- ^ Nicol 1968, стр. 3.
- ^ Stiernon 1961, стр. 178, 182; Stiernon 1965, стр. 232, 235; Nicol 1968, стр. 4.
- ^ Stiernon 1965, стр. 235; Nicol 1968, стр. 4.
- ^ Nicol 1968, стр. 4, 5; Nicol 1973, стр. 309.
- ^ а б Cheynet & Vannier, стр. 168 – 169, 28. – Alexis Paléologue.
- ^ Dennis 2000, стр. 1228, [13. Commemorations].
Литература уреди
- Nicol, Donald M. (1968), The Byzantine Family of Kantakouzenos (Cantacuzenus), ca. 1100 – 1460: A Genealogical and Prosopographical Study, Dumbarton Oaks studies 11 (на језику: енглески), Washington, DC: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies, OCLC 390843
- Nicol, Donald M. (1973), „The Byzantine Family of Kantakouzenos: Some Addenda and Corrigenda”, Dumbarton Oaks Papers (на језику: енглески), Dumbarton Oaks, Trustees for Harvard University, 27: 309 — 315
- Stiernon, Lucien (1961), „Notes de prosopographie et de titulature byzantines: Constantin Ange (pan)sébastohypertate”, Revue des études byzantines (на језику: француски), 19: 273 — 283, doi:10.3406/rebyz.1961.1262
- Stiernon, Lucien (1965). „Notes de titulature et de prosopographie byzantines: Sébaste et gambros”. Revue des études byzantines (на језику: француски). 23: 222—243. doi:10.3406/rebyz.1965.1349.
- Dennis, George (2000), Thomas, John; Hero, Angela Constantinidis, ур., „Auxentios: Typikon of Michael VIII Palaiologos for the Monastery of the Archangel Michael on Mount Auxentios near Chalcedon”, Byzantine monastic foundation documents: a complete translation of the surviving founders’ typika and testaments (на језику: енглески), Washington, DC: Dumbarton Oaks Research Library and Collection, I, стр. 1207 — 1236, ISBN 0-88402-232-3
