Љубиша Ђурић
Љубиша Ђурић (Мајданпек, 1949 — Београд, 12. април 2020) био је српски сликар, дизајнер накита, историчар уметности и педагог.
| Љубиша Ђурић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1949. |
| Место рођења | Мајданпек, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 12. април 2020. (70/71 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Породица | |
| Супружник | Гордана |
| Деца | Петар |
Биографија уреди
Љубиша Ђурић је 1975. завршио Вишу педагошку школу у Београду. 1980. је дипломирао на одсеку за цртеж на Ликовној академији у Београду у класи професора Зорана Петровића. Отишао је у Париз на студијско усавршавање (1982–1985). Добио је прву награду на Салону уметности у Цетињу (1983).[1] Магистрирао је у класи професора Драгана Лубарде, 1985. године. Студирао је и историју уметности на Филозофском факултету.[2] Био је први стипендиста „Титовог фонда”. Добија прву награду за цртеж из „Фонда за младе таленте - Моша Пијаде", то је била и откупна награда града Београда.[3]
Постао је главни дизајнер „Златаре Мајданпек” и оснивач „Мајданарта” међународног симпозијума златарства. Био је дизајнер златног, сребрног и уникатног накита. Урадио је више од 200 колекција за сајмове у Италији, Француској, Холандији (Виченца, Фиренца, Милано, Париз…) његове колекције промовисале су се широм света. Био је културни радник и творац галерије „Склониште слободног духа”. Педагошки радник и први професор накита у јединој школи за „Уметничке занате” у Шапцу. Увек иновативан учествовао је на формирању нових „Техничких школа за накит” у Београду.[3]
Био је члан УЛУС-а, СУЛУЈ-а и удружења француских уметника "La Maison Des Artistes".[1]
Референце уреди
- ^ а б „Preminuo slikar Ljubiša Đurić”. SEEcult.org. 14. април 2020. Приступљено 12. мај 2024.
- ^ Vojvodiny, Rádiodifúzna ustanovizeň Vojvodiny Rádio-televízia. „Преминуо уметник Љубиша Ђурић”. Rádio-televízia Vojvodiny (на језику: словачки). Приступљено 2024-05-12.
- ^ а б Марги, Гордана. „Хуманиста и уметник, авангардан и свој”. Politika Online. Приступљено 2024-05-12.
