Џанг Јимоу (кин: Zhang Yimou, 張藝謀, 张艺谋; рођен 2. април 1951. у Си'ану, Кина)[1][2] кинески је филмски редитељ, продуцент, сценариста и глумац.[3][4] Редитељ је филмова „Херој“, „Кућа летећих бодежа“, „Проклетство златног цвета“, спектакуларних церемонија отварања и затварања Олимпијских игара у Пекингу 2008. године. Џанг је освојио бројне награде и признања, између осталих Сребреног и Златног лава на филмском фестивалу у Венецији, Награду жирија на Канском фестивалу и Златног медведа на Берлинском филмском фестивалу.

Џанг Јимоу
редитељ
Лични подаци
Датум рођења(1950-04-02)2. април 1950.(74 год.)
Место рођењаСи'ан, Кина
ДржављанствоКина
ЗанимањеФилмски редитељ
Веза до IMDb-а

Џанг је освојио бројне награде и признања, са три номинације за Оскара за најбољи филм на страном језику за Ју Доу 1990. године, Подигни црвени фењер 1991. и Хероја 2003. године; Сребрни лав, две награде Златни лав и награда Слава филмском ствараоцу на Венецијанском филмском фестивалу; Велика награда жирија, Награда екуменског жирија и Велика техничка награда на Филмском фестивалу у Кану; Златни медвед, Велика награда жирија Сребрни медвед и награда екуменског жирија на Међународном филмском фестивалу у Берлину.[5] Године 1993, био је члан жирија на 43. Берлинском међународном филмском фестивалу.[6] Џанг је режирао церемоније отварања и затварања Летњих олимпијских игара у Пекингу 2008, као и церемоније отварања и затварања Зимских олимпијских игара у Пекингу 2022, које су добиле значајно међународно признање.

Једна од Џангових сталних тема је отпорност Кинеза у суочавању са тешкоћама и недаћама, тема која је истражена у филмовима као што су Живети (1994) и Ни један мање (1999). Његови филмови су посебно запажени по богатој употреби боја, што се може видети у неким од његових раних филмова, попут Подигни црвени фењер, и у његовим вусја филмовима као што су Херој и Кућа летећих бодежа. Његов највећи буџет до сада је филм о чудовиштима Велики зид из 2016. године, смештен у царској Кини и са Матом Дејмоном у главној улози.

Младост уреди

Џанг Јимоу () рођен је у Сијану, главном граду провинције Шенси. Џангов отац, Џанг Бингђуен (), дерматолог, био је официр у Националној револуционарној армији под Чанг Кај Шеком током Кинеског грађанског рата; његов ујак и старији брат су пратили националистичке снаге на Тајван након њиховог пораза 1949. године. Џангова мајка, Џанг Сјаојоу ), била је лекар на 2. болници повезаном са Универзитетом Сијан Ђао Тонг, која је дипломирала на Медицинском универзитету у Сијану. Он има два млађа брата, Џанг Вејмоу () и Џанг Ђумоу ().[7] Као резултат веза његове породице са националистичким покретом, Џанг се суочио са потешкоћама у раном животу.[8][9]

Током Културне револуције 1960-их и 1970-их, Џанг је напустио школске студије и отишао да ради, прво као радник на фарми 3 године, а касније у фабрици памука 7 година у граду Сјанјанг.[9][10] За то време бавио се сликањем и аматерском фотографијом, продајући сопствену крв да би купио свој први фотоапарат.During this time he took up painting and amateur still photography, selling his own blood to buy his first camera.[11] Године 1978, отишао је на филмску академију у Пекингу и дипломирао фотографију. Он има звање почасног доктора са Универзитета у Бостону[12] и такође са Универзитета Јејл.[13]

Рана каријера уреди

Када је Пекиншка филмска академија поново отворила своја врата за нове студенте 1978. године, након напуштања политике усвојене током Културне револуције, Џанг је са 27 година био преко прописане старосне границе за упис и није имао предуслове за академске квалификације.[14] Након личне молбе Министарству културе, и показивања портфеља његових личних фотографских радова, надлежни су попустили и примили га на Факултет за кинематографију. Џанг је дипломирао у класи 1982, у којој су били и Чен Кајге, Тјен Џуангџуанг и Џанг Ђуенџао. Ова класа је затим формирала језгро Пете генерације, која је била део уметничког поновног појављивања у Кини након завршетка Културне револуције.[1][9][15]

Џанг и његови дипломци су распоређени у мале регионалне студије, а Џанг је послат да ради за филмски студио Гуангси као кинематограф. Иако су првобитно намеравали да раде као асистенти редитеља, дипломци су убрзо открили да постоји недостатак редитеља тако брзо након Културне револуције, и добили су дозволу да почну да снимају сопствене филмове. То је довело до продукције Џанг Јуенџаовог филма Један и осам, на којем је Џанг Јимоу радио као директор фотографије, и Чен Кајгеовог филма Жута земља, 1984. Ова два филма су била успешна на Филмском фестивалу у Хонг Конгу, и помогла су да се појави нови кинески биоскоп и привуче пажњу публике широм света, сигнализирајући удаљавање од ранијих пропагандистичких филмова Културне револуције.[1][15] Жута Земља се данас широко сматра инаугурационим филмом редитеља Пете генерације.[15][16][17]

Године 1985, након што се вратио у свој родни град Сијан, Џанг је био ангажован као кинематограф и главни глумац за предстојећи филм редитеља Ву Тјенминга Стари бунар, који је касније објављен 1987. Главна улога је донела Џангу награду за најбољег глумца на Међународном филмском фестивалу у Токију.[15]

Филмске режије уреди

Филмови које је режирао Џанг Јимоу
Год. Назив Жанр Награда
1990. Ђу Доу номинован за награду Оскар
1991. Високо подигни велики црвени лампион Сребрени медвед
1992. Прича о Ћиу Ђу Златни лав
1994. Живети награда жирија у Кану
1999. Ни један мање Златни лав
1999. Путовање кући
2003. Херој награду Алфред Бауер
2004. Кућа летећих бодежа
2006. Проклетство златног цвета
2011. Цветови рата

Референце уреди

  1. ^ а б в Farquhar, Mary (мај 2002). „Zhang Yimou”. Senses of Cinema. Архивирано из оригинала 13. 10. 2010. г. Приступљено 27. 9. 2010. 
  2. ^ „Zhang Yimou | Biography, Credits, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-11. 
  3. ^ Tasker, Yvonne (2002). Fifty Contemporary Filmmakers. Routledge Publishing. стр. 412. ISBN 9780415189743. 
  4. ^ Crow, Jonathan. „Zhang Yimou - Biography”. Allmovie. Приступљено 12. 1. 2009. 
  5. ^ „Zhang Yimou Bio”. tribute.ca. Приступљено 1. 9. 2010. 
  6. ^ „Berlinale: 1993 Juries”. berlinale.de. Архивирано из оригинала 11. 09. 2015. г. Приступљено 29. 5. 2011. 
  7. ^ 张艺谋的父亲母亲及家族历史 [History of Zhang Yimou's Parents and Family]. iFeng (на језику: кинески). 5. 10. 2008. 
  8. ^ Memoirs from the Beijing Film Academy: The Genesis of China's Fifth Generation. Ni Zhen, translated by Chris Berry. Durham, NC: Duke University Press, 2002, pp. 44.
  9. ^ а б в „Zhang Yimou”. Приступљено 29. 7. 2017. 
  10. ^ Memoirs from the Beijing Film Academy: The Genesis of China's Fifth Generation. Ni Zhen, translated by Chris Berry. Durham, NC: Duke University Press, 2002, pp. 45-6.
  11. ^ „China's Zhang Yimou Mentors Palestine's Annemarie Jacir 2010-2011”. Rolex Mentor and Protégé Journal. Приступљено 29. 7. 2017. 
  12. ^ „Architect of Beijing's Olympic Ceremonies to Receive Honorary Degree | BU Today | Boston University”. BU Today. Приступљено 25. 10. 2017. 
  13. ^ „Citations for Recipients of Honorary Degrees at Yale University 2010”. YaleNews (на језику: енглески). 24. 5. 2010. Приступљено 25. 10. 2017. 
  14. ^ Yimou, Zhang (2008). „Going to Film Academy, Changed My Life” 《考上电影学院,改变了我一生》. 《青年文摘》 [Youth Literary Digest] (на језику: кинески). Beijing: China Youth Press. стр. 122—125. ISBN 978-7-5006-6468-0. 
  15. ^ а б в г Crow, Jonathan (2007). „Zhang Yimou”. Movies & TV Dept. The New York Times. Архивирано из оригинала 28. 12. 2007. г. Приступљено 1. 9. 2010. 
  16. ^ Yingjin, Zhang (10. 10. 2003). „A Centennial Review of Chinese Cinema”. The University of California, San Diego. Архивирано из оригинала 7. 9. 2008. г. Приступљено 21. 8. 2008. 
  17. ^ „A Brief History of Chinese Film”. The University of Edinburgh-Cinema China '07. Архивирано из оригинала 6. 6. 2008. г. Приступљено 21. 8. 2008. 

Литература уреди

  • Tasker, Yvonne (2002). Fifty Contemporary Filmmakers. Routledge Publishing. стр. 412. ISBN 9780415189743. 
  • Yimou, Zhang (2008). „Going to Film Academy, Changed My Life” 《考上电影学院,改变了我一生》. 《青年文摘》 [Youth Literary Digest] (на језику: кинески). Beijing: China Youth Press. стр. 122—125. ISBN 978-7-5006-6468-0. 
  • Gateward, Frances (editor): Zhang Yimou: Interviews Conversations with Filmmakers Series, University Press of Mississippi, (2001) ISBN 1-57806-262-4.
  • Colamartino, Fabrizio & Marco Dalla Gassa : "Il cinema di Zhang Yimou" Le Mani, (2003) ISBN 978-88-8012-244-9. (Italian)
  • Bordwell, David; Thompson, Kristin (2010). Film history : an introduction (3rd изд.). New York, NY: McGraw-Hill Higher Education. ISBN 978-0073386133. 
  • Nowell-Smith, Geoffrey, ур. (1997). The Oxford history of world cinema  (Paperback изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0198742425. 
  • Carlo Celli. "China’s Confucian, Misogynistic Nationalism" National Identity in Global Cinema: How Movies Explain the World. Palgrave MacMillan 2013, 1-22.
  • Rey Chow, Primitive Passions: Visuality, Sexuality, Ethnography, and Contemporary Chinese Cinema, Columbia University Press 1995.
  • Cheng, Jim, Annotated Bibliography For Chinese Film Studies, Hong Kong University Press 2004.
  • Shuqin Cui, Women Through the Lens: Gender and Nation in a Century of Chinese Cinema, University of Hawaii Press 2003.
  • Dai Jinhua, Cinema and Desire: Feminist Marxism and Cultural Politics in the Work of Dai Jinhua, eds. Jing Wang and Tani E. Barlow. London: Verso 2002.
  • Giesen, Rolf (2015). Chinese Animation: A History and Filmography, 1922-2012. Illustrated by Bryn Barnard. McFarland. ISBN 978-1476615523. Приступљено 17. 5. 2014. 
  • Hu, Lindan (2017). „Rescuing female desire from revolutionary history: Chinese women's cinema in the 1980s”. Asian Journal of Women's Studies. 23 (1): 49—65. S2CID 218771001. doi:10.1080/12259276.2017.1279890. 
  • Harry H. Kuoshu, Celluloid China: Cinematic Encounters with Culture and Society, Southern Illinois University Press 2002 - introduction, discusses 15 films at length.
  • Jay Leyda, Dianying, MIT Press, 1972.
  • Laikwan Pang, Building a New China in Cinema: The Chinese Left-Wing Cinema Movement, 1932-1937, Rowman & Littlefield Pub Inc 2002.
  • Quiquemelle, Marie-Claire; Passek, Jean-Loup, ур. (1985). Le Cinéma chinois. Paris: Centre national d'art et de culture Georges Pompidou. ISBN 9782858502639. OCLC 11965661. 
  • Rea, Christopher (2021). Chinese Film Classics, 1922-1949. New York: Columbia University Press. ISBN 9780231188135. 
  • Seio Nakajima. 2016. "The genesis, structure and transformation of the contemporary Chinese cinematic field: Global linkages and national refractions." Global Media and Communication Volume 12, Number 1, pp. 85–108. [1][мртва веза]
  • Zhen Ni, Chris Berry, Memoirs From The Beijing Film Academy, Duke University Press 2002.
  • Semsel, George, ed. "Chinese Film: The State of the Art in the People's Republic", Praeger, 1987.
  • Semsel, George, Xia Hong, and Hou Jianping, eds. Chinese Film Theory: A Guide to the New Era, Praeger, 1990.
  • Semsel, George, Chen Xihe, and Xia Hong, eds. Film in Contemporary China: Critical Debates, 1979-1989", Praeger, 1993.
  • Gary G. Xu, Sinascape: Contemporary Chinese Cinema, Rowman & Littlefield, 2007.
  • Emilie Yueh-yu Yeh and Darrell William Davis. 2008. "Re-nationalizing China’s film industry: case study on the China Film Group and film marketization." Journal of Chinese Cinemas Volume 2, Issue 1, pp. 37–51. [2]
  • Yingjin Zhang (Author), Zhiwei Xiao (Author, Editor), Encyclopedia of Chinese Film, Routledge, 1998.
  • Yingjin Zhang, ed., Cinema and Urban Culture in Shanghai, 1922-1943, Stanford, CA: Stanford University Press, 1999.
  • Yingjin Zhang, Chinese National Cinema (National Cinemas Series.), Routledge 2004 - general introduction.
  • Ying Zhu, "Chinese Cinema during the Era of Reform: the Ingenuity of the System", Westport, CT: Praeger, 2003.
  • Ying Zhu, "Art, Politics and Commerce in Chinese Cinema", co-edited with Stanley Rosen, Hong Kong University Press, 2010
  • Ying Zhu and Seio Nakajima, "The Evolution of Chinese Film as an Industry," pp. 17–33 in Stanley Rosen and Ying Zhu, eds., Art, Politics and Commerce in Chinese Cinema, Hong Kong University Press, 2010. [3]
  • Wang, Lingzhen (2013). Chinese Women's Cinema: Transnational Contexts. Columbia University Press. ISBN 9780231527446. 

Спољашње везе уреди