Џорџ Беркли

ирски филозоф

Џорџ Беркли (енгл. George Berkeley; Томастаун, 1685Оксфорд, 1753)[4][5] је био нововековни ирски филозоф, познат као заступник субјективног идеализма и емпиризма. Његова филозофија се понекад узима за крајњи облик субјективног идеализма, који се назива солипсизам.[6]

Џорџ Беркли
Лични подаци
Пуно имеЏорџ Беркли
Датум рођења(1685-03-12)12. март 1685.
Место рођењаТомастаун, Ирска
Датум смрти14. јануар 1753.(1753-01-14) (67 год.)
Место смртиОксфорд, Велика Британија
ОбразовањеTrinity College Dublin
Филозофски рад
ЕпохаНововековна
РегијаЗападна филозофија
Школа филозофијеидеализам, емпиризам, фундаментализам[1], концептуализам[2], индиректни реализам[3]
Интересовањаметафизика, епистемологија
Идејесубјективни идеализам
Утицаји одЏон Лок, Nicolas Malebranche

Потпис

Биографија уреди

Џорџ Беркли је рођен 12. марта 1685. године у близини Томастауна у Ирској. 1707. године је постао је магистар теологије, а 1713. капелан. Све своје најзначајније и најоригиналније радове написао је до своје 28. године.[6] Често је путовао, као пратилац грофа, у Француску и Италију. Од 1729. до 1731. године као мисионар шири хришћанство у Америци, а 1734. постаје епископ у Клојну. Године 1752. повлачи се из јавног живота, а годину дана касније умире у Оксфорду.

Учење уреди

Џорџ Беркли је један од најпознатијих представника субјективног идеализма, који најбоље изражава својим фундаменталним начелом: „Бити јесте бити опажен“ (Esse est percipi).


У „Дијалозима измеду Хиласа и Филонуса“ Филонус, који износи Берклијеве идеје, доказује »да се реалност чулних ствари састоји у томе што су опажене», насупрот Хиласовог мишљења да »постојати значи једно а бити опажен друго«.[6] Беркли разрађује тезу да су сви чулни феномени менталне природе. Он аргументује о субјективности осета топлоте и хладноће познатим примером о млакој води. Кад је једна рука топла а друга хладна па се обе ставе у хладну воду, онда једна рука осећа ову воду као хладну, а друга као топлу, премда вода објективно не може бити истовремено и топла и хладна. Стога осети топло и хладно постоје само у нашем духу.[6]

Берклијева филозофија се заснива на емпиристичким тврдњама, и искуство узима за основу целокупног знања. Па ипак, за њега тзв. спољни предмети нису ништа друго до скупови наших осета, који не постоје изван духа. По њему постоји само дух а чулне идеје не зависе од нас, већ их изазива Бог. Стога чулне идеје и јесу много јаче и сталније од идеја мисли и маште које производи наш дух.[6] Реалне ствари и нису друго него чулне идеје па је постојање материје изван и независно од тих идеја само измишљотина »уврнутих« филозофа.[6]

Дела уреди

Главна Берклијева дела су:

  • An Essay Towards a New Theory of Vision (1709)
  • Расправа о принципима људског сазнања (A Treatise concerning the Principles of Human Knowledge; 1710)
  • Три дијалога измеду Хиласа и Филонуса (Three Dialogues between Hylas and Philonous; 1713)
  • Alciphron or the Minute Philosopher (1732)
  • Siris, a Chain of Philosophical Reflexions and Inquiries (1744)

Референце уреди

  1. ^ Fumerton, Richard (21. 2. 2000). „Foundationalist Theories of Epistemic Justification”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 19. 8. 2018. 
  2. ^ David Bostock, Philosophy of Mathematics: An Introduction, Wiley-Blackwell, 2009, p. 43: "All of Descartes, Locke, Berkeley, and Hume supposed that mathematics is a theory of our ideas, but none of them offered any argument for this conceptualist claim, and apparently took it to be uncontroversial."
  3. ^ The Problem of Perception (Stanford Encyclopedia of Philosophy): "Paraphrasing David Hume (1739...; see also Locke 1690, Berkeley 1710, Russell 1912): nothing is ever directly present to the mind in perception except perceptual appearances."
  4. ^ Watson, Richard A. (1993—94). „Berkeley Is Pronounced Barclay” (PDF). Berkeley Newsletter (13): 1—3. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 07. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2010. 
  5. ^ "Berkeley" entry in Collins English Dictionary.
  6. ^ а б в г д ђ Беркли Џорџ, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.

Литература уреди

The Works of George Berkeley. Ed. by Alexander Campbell Fraser. In 4 Volumes. Oxford: Clarendon Press, 1901.

Ewald, William B., ed., 1996. From Kant to Hilbert: A Source Book in the Foundations of Mathematics, 2 vols. Oxford Uni. Press.

Секундарна литература доступна на интернету

Спољашње везе уреди