Џој Пол Гилфорд
Џој Пол Гилфорд (енгл. Joy Paul Guilford, 7. март 1897. – 26. новембар 1987.) је био амерички психолог који се највише памти по својој психометријској студији људске интелигенције, укључујући разлику између конвергентне и дивергентне производње.
Џој Пол Гилфорд | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 7. март 1897. |
Место рођења | Маркет (Небраска), САД |
Датум смрти | 26. новембар 1987.90 год.) ( |
Место смрти | Лос Анђелес, САД |
Научни рад | |
Познат по | раду на интелигенцији |
Развијајући ставове Л. Л. Терстона, Гилфорд је одбацио став Чарлса Спирмана да се интелигенција може окарактерисати једним нумеричким параметром. Он је предложио да су за тачан опис неопходне три димензије: операције, садржај и производи. Анкета Review of General Psychology, објављена 2002. године, сврстала је Гилфорда као 27. најцитиранијег психолога 20. века.[1]
Каријера уреди
Гилфорд је дипломирао на Универзитету у Небраски пре него што је студирао код Едварда Тиченера на Корнелу. Гилфорд је 1937. године изабран за члана Друштва експерименталних психолога,[2] а 1938. је постао трећи председник Психометријског друштва, на трагу његовог оснивача Луиса Леона Терстона и Едварда Торндајка, који је био на тој функцији. 1937. Гилфорд је био на бројним позицијама у Небраски и кратко на Универзитету Јужне Калифорније. Године 1941. ушао је у америчку војску као потпуковник и служио као директор Јединице за психолошка истраживања бр. 3 у војној бази Санта Ана. Тамо је радио на одабиру и рангирању приправника у ваздухопловству док је Војно ваздухопловство истраживало зашто значајан број приправника није дипломирао.[3]
Унапређен је у начелника Јединице за психолошка истраживања у команди за обуку Ваздухопловних снага САД у Форт Ворту, Гилфорд је 1943. године надгледао Станине (Standard Nine) пројекат, који је идентификовао девет специфичних интелектуалних способности кључних за управљање авионом. (Станинес, данас уобичајен термин у образовној психологији, скован је током Гилфордовог пројекта). Током Другог светског рата, Гилфордова употреба ових фактора у развоју дводневне Класификационе тестне батерије била је значајна у повећању стопе дипломирања за приправнике ваздухопловног особља.
Отпуштен као пуковник након рата, Гилфорд се придружио образовном факултету на Универзитету Јужне Калифорније и наставио да истражује факторе интелигенције. Много је објављивао о ономе што је на крају назвао теоријом структуре интелекта, а његово послератно истраживање је идентификовало укупно 90 дискретних интелектуалних способности и 30 бихејвиоралних способности.
Гилфордово 20 година истраживања у Јужној Калифорнији финансирали су Национална научна фондација, Канцеларија за образовање бившег Одељења за здравље, образовање и добробит и Канцеларија за поморска истраживања. Иако су Гилфордови субјекти били регрути у команди за обуку ваздухопловства у ваздухопловној бази Рандолф у Сан Антонију, Канцеларија за поморска истраживања руководила је овим истраживањем.
Гилфордово послератно истраживање довело је до развоја класификацијског тестирања које је, модификовано на различите начине, ушло у различите процене особља које су спроводиле све гране Оружаних служби САД. Дакле, уопштено говорећи, сви квалификациони испити за војну САД из 1950-их, 1960-их и 1970-их произашли су из Гилфордовог истраживања.
Одабрана библиографија уреди
- Guilford, J.P.. (1967). Joy Paul Guilford. A history of psychology in autobiography. 5. 169–191.
- Guilford, J.P. (1936) Psychometric Methods. New York, NY: McGraw-Hill.
- Guilford, J.P. (1939) General psychology. New York, NY: D. Van Nostrand Company, Inc.
- Guilford, J.P. (1950) Creativity, American Psychologist, Volume 5, Issue 9, 444–454.
- Guilford, J.P. (1967). The Nature of Human Intelligence.
- Guilford, J.P. & Hoepfner, R. (1971). The Analysis of Intelligence.
- Guilford, J.P. (1982). Cognitive psychology's ambiguities: Some suggested remedies. Psychological Review, 89, 48–59.
- (1969). Guilford's Structure of Intellect Model: Its Relevance for the Teacher Preparation Curriculum. Curriculum Theory Network, (3), 47–64.
Референце уреди
- ^ www.apa.org https://www.apa.org/monitor/julaug02/eminent. Приступљено 2022-10-30. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ Boring, Edwin G. (1938). „The Society of Experimental Psychologists: 1904-1938”. The American Journal of Psychology. 51 (2): 420. JSTOR 1415667. doi:10.2307/1415667.. ISSN 0002-9556.
- ^ Guilford, J. P. (1967), „Joy Paul Guilford.”, Ур.: Boring, Edwin G.; Lindzey, Gardner, A history of psychology in autobiography, Vol V (на језику: енглески), Appleton-Century-Crofts, стр. 167—191, doi:10.1037/11579-007, Приступљено 2022-10-30