Џулијан Асанж
Џулијан Пол Асанж (енгл. Julian Paul Assange; Таунсвил, 3. јул 1971) аустралијски је новинар и активиста.[3] Познат је као оснивач веб-сајта Викиликс, чији је портпарол и уредник. Пре рада на сајту, био је студент физике и математике и програмер. Године 2010. привукао је међународну пажњу када је Викиликс објавио низ тајних података које је Асанжу доставила обавештајна аналитичарка америчке војске Челси Менинг: снимак америчког ваздушног напада у Багдаду, америчке војне дневнике из ратова у Авганистану и Ираку, као и америчке дипломатске депеше. Асанж је освојио више награда за издаваштво и новинарство.
Џулијан Асанж | |
|---|---|
.jpg) Асанж (2015) | |
| Име по рођењу | Џулијан Пол Хокинс |
| Датум рођења | 3. јул 1971. |
| Место рођења | Таунсвил, Квинсленд, Аустралија |
| Држављанство |
|
| Занимање |
|
| Активни период | 1987—данас |
| Деловање | оснивач Викиликса |
| Радови | директор[1] и главни уредник Викиликса (2006—2018); издавач (од 2018)[2] |
| Политичка странка | Викиликс (2013—2015) |
| Супружник |
|
| Потпис | |
 | |
Биографија уреди
У својој 16. години Асанж постаје хакер. Ухапшен је 1991. због упада на рачунаре. Изјаснио се кривим по свим тачкама оптужнице, али је због доброг владања осуђен на новчану казну од 2.100 аустралијских долара.
Џулијан Асанж је основао сајт Викиликс 2006. на свом кућном серверу. Од тада је Викиликс објавио стотине хиљада докумената о екстраправним убиствима у Кенији, о токсичном отпаду у Обали Слоноваче, Сајентолошкој цркви, затвору Гвантанамо, банкама попут Јулијус Бер и Кауптинг, ратовима у Авганистану и Ираку, као и дипломатске депеше америчких амбасада и конзулата у свету.
У новембру 2010. Шведска је издала европски налог за хапшење Асанжа, ради испитивања у истрази Шведске.[4] Након што је изгубио жалбу на налог, прекршио је кауцију и склонио се у амбасаду Еквадора у Лондону у јуну 2012.[5] Еквадор му је одобрио азил у августу 2012. на основу политичког прогона[6] и страха да би могао бити изручен САД.[7] Године 2013. кандидовао се на изборима за народне посланике Сената Аустралије и покренуо политичку странку Викиликс, али није успео да освоји мандат.[8][9] Шведски тужиоци одустали су од истраге 2019.[10]
Средином децембра 2020. одлазећи председник САД Доналд Трамп најавио је да ће помиловати Асанжа, иако пресуда лондонскога суда још није донесена.[11]
Политички азил уреди
Еквадор је 16. августа 2012. године одобрио политички азил Џулијану Асанжу, који се крије у амбасади те земље у Лондону од 19. јуна исте године.[12] Британске власти су саопштиле да без обзира на одлуку неће допустити Асанжу да напусти земљу, јер су „истрајне у намери да га испоруче“. Званични Еквадор је објавио да им је „јавно запрећено рацијом“.[12]
Асанж, који негира све оптужбе, тврди да се иза одлуке да буде испоручен крије намера да га Швеђани проследе властима САД, које ће му под оптужбом за шпијунажу судити због објављивања тајних информација. Министар спољних послова Еквадора Рикардо Патињо је изјавио да су „Асанжова страховања од политичког суђења потпуно оправдана“ и навео да је његова земља верна традицији да штити оне који су угрожени.[12]
Асанж је ипак ухапшен 11. априла 2019. и нашао се у полицијској станици у Лондону након што му је Еквадор укинуо азил после седам година и одузео држављанство. Он је тврдио да није прекршио услове кауције па је истог дана проглашен кривим јер је одбио да се преда.[13] Викиликс је саопштио да је Еквадор нелегално укинуо азил Асанжу и да је прекршио међународно право.
Дела уреди
- Underground: Tales of Hacking, Madness and Obsession on the Electronic Frontier (1997)
- Cypherpunks: Freedom and the Future of the Internet. OR Books, 2012. ISBN 978-1-939293-00-8.
- When Google Met WikiLeaks. OR Books, 2014. ISBN 978-1-939293-57-2.
- The WikiLeaks Files: The World According to The US Empire. By WikiLeaks. Verso Books, 2015. ISBN 978-1-781688-74-8 (са предговором Ансажа).[14]
Референце уреди
- ^ McGreal, Chris (5. 4. 2010). „Wikileaks reveals video showing US air crew shooting down Iraqi civilians”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 26. 6. 2011. г. Приступљено 15. 12. 2010.
- ^ „WikiLeaks names one-time spokesman as editor-in-chief”. Associated Press. Приступљено 26. 9. 2018.
- ^ „Julian Assange | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-20. Приступљено 2024-02-05.
- ^ „Wikileaks' Assange faces international arrest warrant”. BBC News. 20. 11. 2010.
- ^ Bowater, Donna (20. 6. 2012). „Julian Assange faces re-arrest over breaching his bail condition by seeking asylum in Ecuador”
. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 10. 1. 2022. г.
- ^ Neuman, William; Ayala, Maggy (16. 8. 2012). „Ecuador Grants Asylum to Assange, Defying Britain”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 27. 6. 2021.
- ^ Wallace, Arturo (16. 8. 2012). „Julian Assange: Why Ecuador is offering asylum”. BBC. Приступљено 16. 5. 2019.
- ^ Dorling, Philip (26. 3. 2012). „Assange: what I'll do in the Senate”. The Age (на језику: енглески). Приступљено 9. 10. 2023.
- ^ „Julian Assange: WikiLeaks party will continue”. The Guardian. 8. 9. 2013.
- ^ „Julian Assange: Sweden drops rape investigation”. BBC. 19. 11. 2019. Приступљено 11. 1. 2022.
- ^ Bie, Trond (14. 12. 2020). „Kilde: Trump benåder Julian Assange”. ITavisen (на језику: норвешки букмол). Приступљено 14. 12. 2020.
- ^ а б в B92: Asanž dobio azil u Ekvadoru, Приступљено 16. 8. 2012.
- ^ „Ухапшен Џулијан Асанж”. www.rts.rs. Радио-телевизија Србије. Приступљено 28. 4. 2019.
- ^ Assange, Julian. „The WikiLeaks Files: The World According to US Empire”. Verso Books. Verso Books. Архивирано из оригинала 05. 05. 2016. г. Приступљено 13. 1. 2016.
