Александар Гавриловић
Александар Гавриловић (Мартинци, 14. јун 1833 - Нови Сад, 17. јун 1871) је био професор и управитељ (директор) Српске православне велике гимназије у Новом Саду.
Александар Гавриловић | |
|---|---|
| Датум рођења | 14. јун 1833. |
| Место рођења | Мартинци |
| Датум смрти | 17. јун 1871. (38 год.) |
| Место смрти | Нови Сад |
Биографија уреди
Након завршених студија 1856. године почиње да ради као професор у Српској православној великој гимназији у Новом Саду. Предавао је историју и земљопис. Током 1859. уређивао је Школски лист уместо Ђорђа Рајковића. Иако је био један од млађих у професорском колегијуму постављен је 1866. за привременог управитеља. У то време у Гимназији долази до великих сукоба између присталица Светозара Милетића и његове Српске народне слободоумне странке и конзервативне црквене хијерархије. Патронат је стао на страну Милетићевих противника, део професора отпустио, целом колегијуму обуставио плату током трајања истраге, а Гавриловића разрешио дужности, и на његово место поставио архимандрита Германа Анђелића.[1]
Пошто је доказано да је недужан у спору између две завађене струје Гавриловић је враћен на функцију управитеља 1868. године, и ту је остао све до своје преране смрти у 38. години.[1]
Био ожењен Софијом, са којом је имао петоро деце, од којих ће Богдан Гавриловић касније постати председник Српске краљевске академије.[2]
Сахрањен је на Алмашком гробљу у Новом Саду.[3]
Референце уреди
- ^ а б Енциклопедија Новог Сада. Књига 5, Вас-Гав. Нови Сад: Новосадски клуб "Добра вест". 1996. стр. 332—333.
- ^ „Кратка биографија Богдана Гавриловића”. wwww.poincare.matf.bg.ac.rs.
- ^ „Тридесет надгробних споменика са гробним местима истакнутих политичких, културних и јавних радника, на Алмашком гробљу у Новом Саду”. www.spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs.