Александар од Југославије (роман)
Александар од Југославије је историјски роман српског књижевника и политичара Вука Драшковића, објављен 2018. године у издању Лагуне. По мотивима ове књиге, Здравко Шотра је написао сценарио за истоимени филм и серију, који су емитовани 2021. године на каналу Нова С.
| Александар од Југославије | |
|---|---|
 Предње корице књиге | |
| Настанак | |
| Аутор | Вук Драшковић |
| Дизајнер корица | Невена Мишковић |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | историјски роман |
| Тема | Краљ Александар I Карађорђевић |
| Издавање | |
| Издавач | Лагуна |
| Број страница | 316 |
| Превод | |
| Датум издавања | 2018. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-521-3006-1 |
Аутор уреди
Вук Драшковић (1946) је српски правник, књижевник, политичар и председник Српског покрета обнове. Обављао је дужност потпредседник Владе Савезне Републике Југославије (1999) и министара иностраних послова Државне заједнице Србије и Црне Горе (2004-2006) и Републике Србије (2006-2007). Аутор је неколико историјских романа.
Радња уреди
Прича романа је смештена у период између уласка српске војске у ослобођени Београд првих дана новембра 1918. године до Марсељског атентата 1934. године и убиства краља Александра I Карађорђевића. У средишту приче јесте фиктивни лик, новинар Лука Јовановић - звани Лука Месечина, који се са регентом Александром познаје још са Крфа, где је био уредник ратних новина.
Роман говори о свим значајним догађајима из овог периода: стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, сукобу са краљем Николом Петровићем, венчању са румунском принцезом Маријом, убиством хрватских посланика у Народној скупштини, другим политичким приликама у земљи...
Епилог романа јесте измишљени разговор Јосипа Броза Тита са краљевим портретом у Белом двору, након ослобођења Београда у октобру 1944. године.
Критике уреди
Књижевни критичари Гојко Тешић и Љиљана Шоп су позитивно оценили овај роман и говорили су на његовој промоцији у великој сали Задужбине Илије М. Коларца.[1]
У бројним интервјуима, Драшковић је о свом јунаку из романа Луки Месечини, говорио као о стварној, историјској личности, чије је белешке наводно пронашао и које су му служиле за писање овог, али и романа И гроб и роб.[2] Гостујући у емисији Вече са Иваном Ивановићем, рекао је и да су Месечину стрељали комунисти 1945. године.[3] Тезу о постојању Луке Месечине, најпре је оспорио студент историје Синиша Вулић (сада дипломирани историчар), а потом и доказао да исти није постојао, у свом тексту који је објавило Време.[4]
Серија и филм уреди
По мотивима овог романа, Здравко Шотра је написао сценарио за телевизијску серију и филм. Серија Александар од Југославије је емитована 2021. године на каналу Нова С, а филм Александар од Југославије је премијерно приказан на 46. Филмским сусретима у Нишу 2021. године.
У серији и филму, улогу краља Александра I тумачи глумац Љубомир Булајић, а лик краљице Марије тумачи глумица Тамара Алексић.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Promocija romana „Aleksandar od Jugoslavije“ 19. oktobra”. Laguna. 10. 10. 2018.
- ^ „Od Aleksandra do Aleksandra”. Ekspres. 18. 10. 2018.
- ^ „Вече са Иваном Ивановићем: гост Вук Драшковић”.
- ^ Vulić, Siniša. „Fantomski izvori Vuka Draškovića”. Vreme.
