Алекса Радовановић

последњи ветеран 1. светског рата у Србији

Алекса Радовановић (Медвеђа, 2. август 1900 — Медвеђа, 23. јун 2004) био је последњи живи солунски ратник, председник „Удружења ратника од 1912. до 1920. године” и учесник оба Светска рата.[1]

Мајор
Алекса Радовановић
Алекса Радовановић
Лични подаци
Датум рођења(1900-08-02)2. август 1900.
Место рођењаМедвеђа, Краљевина Србија
Датум смрти23. јун 2004.(2004-06-23) (103 год.)
Место смртиМедвеђа, Србија и Црна Гора
Војна каријера
Служба
Војска
ЧинМајор
Учешће у ратовимаПрви светски рат
Други светски рат
Одликовања

Биографија уреди

Рођен је 2. августа 1900. године у Медвеђи. Са непуних петнаест година ступио је добровољно у комитску чету војводе Косте Војновића. Почетком октобра 1914. године, у обрачуну са Бугарима, био је рањен. Потом је учествовао у повлачењу преко Албаније, пробијању Солунског фронта и борбама за ослобођење Југославије.

Јануара 1919. године позван је на одслужење војног рока, које је осамнаест месеци служио у Краљевој гарди у Београду.

Као добровољац, добио је од краља Александра пет хектара земље код Урошевца. Године 1932. се запослио у жандармерији и службовао у Приштини, Сплиту, Мостару, Пећи и Призрену.

Други светски рат га је затекао у Призрену, где се прикључио партизанима. Био је рањаван и заробљаван од стране Бугара. Из рата је изашао са чином мајора.

Сем Алексе, добровољци у Првом и Другом светском рату били су и његова два брата. Старијег Радивоја Немци су стрељали у Прокупљу, а млађег Радована у Урошевцу. И Радивојев син Милисав био партизански борац од 1941. године.

Носилац је бројних признања, ордена и медаља Француске, Краљевине Југославије и ФНР Југославије.

Умро је 23. јуна 2004. године и сахрањен је у засеоку Марићи код Медвеђе. Његов отац је живео 105 година, а мајка 85.[2]

Иза себе је оставио шест кћери, 12 унучади, 24 праунучади и четворо чукунунучади.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Алекса Радовановић”. Ризница српска. Архивирано из оригинала 23. 01. 2019. г. Приступљено 23. 1. 2019. 
  2. ^ S. Stanilović (26. јун 2003). „Život u tri veka”. arhiva.glas-javnosti.rs. Глас јавности (архива). Приступљено 18. октобар 2021. 

Спољашње везе уреди