Алхамбра

Алхамбра (арап. الْحَمْرَاء = Ал Хамра што значи „црвена“, а потпуно име је било الْقَلْعَةُ ٱلْحَمْرَاءُ = Ал Келат Ал Хамра што значи „црвена тврђава“; шп.: Alhambra = Алхамбра) је дворац и утврђење маварских владара у Гранади у јужној Шпанији које је изграђено у 13. и 14. веку. Утврђење се налази на брдској заравни у југоисточном делу града Гранаде.

Алхамбра La Alhambra
Светска баштина Унеска
Званично име	Алхамбра, Хенералифе и Албајзин, Гранада
Место	Гранада, Шпанија
Координате	37°10′36″ С, 3°35′40″ З
Критеријум	Културна: i, iii, iv
Референца	314
Упис	1984. (8. седница)
Додатни упис	1994.
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/314

Алхамбра (2010)

Дворац и утврђење су некада били седиште муслиманских владара Гранаде, а данас су једна од највећих туристичких атракција Шпаније. Алхамбра је најчувеније дело исламске уметности на тлу Шпаније и, једини дворац из доба маварских владара који је остао делимично недирнут. Данас су на зградама и баштама видљиве једино ситне преправке католичких владара из 16. века и касније. Карло V Хабзбуршки (24. фебруар 1500 — 21. септембар 1558), цар Светог римског царства је 1527. године подигао дворац унутар утврђења.

Као један од најзначајнијих шпанских средњовековних културних споменика Алхамбра је 1984. године увршћена на УНЕСКО-ву листу светске баштине у склопу заштићене целине Алхамбра, Хенералифе и Албајзин, Гранада.

Порекло имена

Данашње име води порекло од арапске речи Ал-Хамра што значи „црвена“, а потпуно име је било Ал-Келат ал-Хамра што значи „црвена тврђава“. Сматра се да име града води порекло од боје црвене глине од које је утврђење изграђено. Међутим, раније је Алхамбра била прекривена белом бојом па постоје и мишљења која кажу да име града води порекло од боје бакљи које су осветљавале град ноћу. Остали аутори заступају став да је „Алхамбра“ једноставно женско име оснивача Абу Алахмар, што на арапском значи „црвена”.

Историја

Plan of the Palacio Arabe 1889

Грб династије Насрида, арабеска из Алхамбре

С обзиром да је Алхамбра завршена крајем муслиманске владавине деловима Шпаније она представља одраз културе последњих дана насридског емирата Гранада. Када је хришћанска Шпанија побеђивала Ал-Андалуз на овом месту су своје последње уточиште пронашли уметници и интелектуалци. Алхамбра представља изванредну мешавину природних елемената и елемената направљених од стране људске руке, што сведочи о умешности њених градитеља. Алхамбра је била међу 21-им кандидатом у избору за Седам нових светских чуда, али на крају није изабрана.

„Црвена тврђава“ се према арапским изворима најраније помиње у документима о бици између Арапа и Мулада током владавине Абдулаха ибн-Мухамеда (888—912). Мулади су били жестоко поражени од Арапа па су склониште потражили у малој „црвеној тврђави“ која се налазила у покрајни Елвира, односно данашњој Гранади. Од тог времена утврђење је било занемарено све до 11. века када га је обновио Самуел ибн Нагхрала, везир краља Бадиса из династије Зирида, како би заштитио мало јеврејско насеље које је било смештено на брду Сабиках. Међутим, из арапских текстова је уочљиво да је данашња тврђава подигнута у доба династије Насрида.

Мото католичких краљева угравиран након освајања Алхамбре 1492. године

Мохамед-ибн Назар (или Наср), оснивач династије Насрида, је морао да пребегне у Хаен (шп. Jaén) како би избегао прогон од стране краља Фердинанда III (1217-1252), краља Леона и Кастиље, који је покушавао да ослободи Шпанију од Мавара. Ибн Наср је 1238. године ушао у Гранаду, кроз врата Елвире (шп. Puerta de Elvira). Након повлачења до Гранаде, ибн Наср је за своје пребивалиште изабрао Алхамбру. Неколико месеци касније је одлучио да започне изградњу нове Алхамбре која би више одговарала као седиште краља. Планови су предвиђали изградњу шест палата, од којих је пет груписано у североисточни део чинећи краљевски кварт, две кружне куле и бројних купатила. Током владавине династије Насрида Алхамбра је претворена у дворски град који поседује системе за наводњавање који се састоје од канала за заливање вртова Хенералифеа који се налази изван утврђења. Ибн Наср је изградио језгро прве палате, а његов син Мохамед II је изградио утврђење.

Алхамбру су 1492. године без борбе заузели Католички краљеви, краљица Изабела I од Кастиље (1474—1504) и краљ Фернандо II од Арагона (1479—1556), с обзиром да су до тада освојили све околне територије. Након тога она је постала краљевска палата.

Изглед

Зараван на којој се налази Ахамбра је дугачка 740 м, а на најширем делу широка 205 м, односно заузима површину од 142.000 м². Смештена је на чврсто утврђеном положају, а утврђење је у основи имало одбрамбену функцију. Касније су на осталом делу заравни изграђени бројни дворци које су смештене уз релативно слабо утврђен зид који има тринаест кула. Већина кула је имала одбрамбену улогу, мада има и оних које су представљале видиковац.

Утврђење

Поглед на утврђење Алхамбра из Хенералифеа

Бедеми Алхамбре

У утврђењу се налазила војна зона која је чинила центар одбране и надзора, а ту су смештене и најстарије грађевине целог комплекса. Неки од првих објеката су подигнути у 11. веку када су Арапи планирали да Гранаду претворе у престоницу краљевства Таиф (шп. Taifas). Главни објекти у утврђењу су:

• Кула Кубо (шп. Terraza de la Torre del Cubo) је полукружна кула која је грађена око 1586. године.
• Адарве је у 17. веку претворен у врт када је опао његов значај као одбрамбеног дела утврђења. На његовом крају се налази тераса са које се пружа прелеп поглед. Налази се на северној страни утврђења.
• Кула Бдења (шп. Torre de la Vela) је одбрамбени торањ од највећег војног значаја. Својом висином доминира изнад равнице Гранаде. Име куле потиче од звона које су поставили хришћани након освајња Алхамбре.
• Кула Помена (шп. La Torre del Homenaje) се налази на највишем делу утврђења, висока је 22 м, а унутар ње се налази шест спратова. На врху ове куле је био смештен осматрач који је имао значајну улогу приликом одбране.
• Кула Шпанских племића (шп. Torre de los Hidalgos)
• Трг Оружја (шп. Plaza de Armas) и тераса трга оружја (шп. Terraza de la plaza de Armas),
• Кула Усека (шп. La Torre Quebrada)
• Кула Адаргуеро (шп. La Torre Adarguero).

Дворски комплекс Насрида

Дворски комплекс Насрида чини Дворац Комарес (шп. Palacio de Comares), који је најпре изграђен, и Дворац Лавова (шп. Palacio de los Leones). У овим дворцима се налазило седиште управе Насрида, као и њихове приватне одаје за живот и уживање. Комплекс је изграђен у првој трећини 14. века у оквиру чега се налазе следеће грађевине:

Мексуар

Златаста соба

Мексуар (шп. Mexuar) је најстарија дворана у комплексу, која је током арапске ере бивала и судница за најважније случајеве. Имала је просторију која је била заштићена високим решеткама у којој је боравио султан и пратио суђења. На средини је кров био отворен. У позадини се налазила мала просторија оријентисана супротно од зида. Ова просторија је служила за молитву, а из ње се види Албајзин. Унутрашњост ове дворане је измењена интервенцијама у 16. и 20. веку. Након хришћанској освајања Мексуар је служио као капела. На излазу из дворане се налази башта са фонтаном у средини - Башта Мексуар (шп. Patio del Mexuar) и собом са леве стране - Златаста соба (шп. Cuarto Dorado).

На фасади собе се истичу стубови улазних врата. Унутра је плафон израђен од кедровине, боровине и украшен шкољкама. Са страна су постављене правоугаоне плочице од керамике. Соба је украшена готским сликама, амблемима и грбовима из доба Католичких краљева. Из собе води двоја врата, једна воде ка дворцу, док друга не воде никуда и имала су улогу збуњивања уљеза и лопова.

Дворац Комарес

Patio de la Alberca o de los Arrayanes

Башта и извор Лавова

Дворац Комарес (шп. Palacio de Comares) је изграђен 1370. године по наредби Мохамеда V. Он се састоји од:

• Двориште благослова или мирти (шп. Patio de la Alberca o de los Arrayanes) је централни део дворца Комарес. Са обе стране базена, који заузима највећи део дворишта, је засађена Мирта (лат. Myrtus communis). И у овој башти је присутна вода у којој се огледа величанствена кула дворца Комарес. Са једне стране базена се налази галерија, а из ње се улази у бродску собу.
• Бродска соба (шп. Sala de la Barca) је добила ово име зато што има облик бродског трупа. Соба има облик правоугаоника дужине 24 м, а ширине 4,35 м. У овој соби се налази полукупола која је уништена у пожару 1890. године, а обновљена је 1964. године. Зидови собе су украшени богатом пластиком, а доминирају арапске речи „благослов“ и мото династије Насрида „Само је бог победник“.
• Кула дворане Комарес или Салон Амбасадора (шп. Torre de Comares Salón de Comares o Salón de los Embajadores).

Дворац лавова

Дворац лавова чине: Дворана Моцарабес (шп. Sala de los mocárabes), Двориште Лавова (шп. Patio de los Leones), Фонтана Лавова (шп. Fuente de los Leones), Дворана Абенсерахес (шп. Sala de los Abencerrajes), Дворана краљева (шп. Sala de los Reyes), Дворана две сестре (шп. Sala de las Dos Hermanas) и видиковац Линдахара (шп. Mirador de Lindajara).

Види још

• Списак места Светске баштине у Европи

Литература

• Al-Hassani, Salim T. S.; Woodcock, Elizabeth; Saoud, Rabah (2007). 1001 Inventions: Muslim Heritage in our World (2nd изд.). Manchester, UK: Foundation for Science Technology and Civilisation. ISBN 978-0-9552426-1-8. 
• Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Alhambra, The”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 1 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 656—658. 
• Irwin, Robert (2004). The Alhambra. Cambridge, MA: Harvard University Press. 
• Ruggles, D. Fairchild (1992). „The gardens of the Alhambra and the concept of the garden in Islamic Spain”. Ур.: Dodds, Jerrilynn. Al-Andalus: The Arts of Islamic Spain. New York, NY: Metropolitan Museum. стр. 163—171. ISBN 978-0-87099-636-8. 
• Salmerón Escobar, Pedro (2007). The Alhambra: Structure and Landscape. La Biblioteca de la Alhambra. Translated by Diana Kelham. ISBN 9788461181230. 
• Owen Jones; Goury, Jules; Pascual de Gayangos (1842), Plans, Elevations, Sections and Details of the Alhambra, two volumes 
• Owen Jones; Francis Bedford (1856), „Moresque Ornament from the Alhambra”, The Grammar of Ornament, Day & Son, стр. 127—143 
• Fernández Puertas, Antonio (1997). The Alhambra. Vol 1: From the Ninth Century to Yusuf I (1354). Saqi Books. ISBN 978-0-86356-466-6. 
• Fernández Puertas, Antonio (1998). The Alhambra. Vol 2: (1354–1391). Saqi Books. ISBN 978-0-86356-467-3. 
• Fernández Puertas, Antonio (1999). The Alhambra. Vol 3: From 1391 to the Present Day. Saqi Books. ISBN 978-0-86356-589-2. 
• Grabar, Oleg. The Alhambra. Massachusetts: Harvard University Press, 1978.
• Jacobs, Michael; Fernández, Francisco (2009). Alhambra. Frances Lincoln. ISBN 978-0-7112-2518-3. 
• Lowney, Chris. A Vanished World: Medieval Spain's Golden Age of Enlightenment. New York: Simon & Schuster, Inc., 2005.
• Menocal, Maria, Rosa. The Ornament of the World. Boston: Little, Brown and Company, 2002.
• Read, Jan. The Moors in Spain and Portugal. London: Faber and Faber, 1974.
• Ruggles, D. Fairchild. "Alhambra," in Encyclopaedia of Islam, third edition. Leiden: E. J. Brill, 2008.
• Ruggles, D. Fairchild. Gardens, Landscape, and Vision in the Palaces of Islamic Spain, Philadelphia: Pennsylvania State University Press, 2000.
• Ruggles, D. Fairchild. Islamic Gardens and Landscapes, University of Pennsylvania Press, 2008.
• Steves, Rick (2004). Spain and Portugal 2004. Avalon Travel Publishing. стр. 204—205. ISBN 978-1-56691-529-8. .
• Stewart, Desmond (1974). The Alhambra. Newsweek Publishing. ISBN 978-0-88225-088-5. .
• The World Heritage. Istanbul and Cordoba, Vol. #15. Film Ideas. 2008. ISBN 978-1-57557-715-9..
• García-Pulido, Luis José (септембар 2016). „The Mastery in Hydraulic Techniques for Water Supply at the Alhambra”. Journal of Islamic Studies. 27 (3): 355—382. doi:10.1093/jis/etw016. 

Спољашње везе

• [1] Званична страна одбора за заштиту и конзервацију Алхамбре
• [2] Информације о Алхамбри и Гранади
• [3] Информације за туристе о Алхамбри
• [4] Званични туристички сајт округа Гранада
• [5] Фотографије Алхамбре
• [6] Информације о историји и уређењу башта Алхамбре
• [7] Сателитски снимак Алхамбре на Google Maps
• The Alhambra in Granada, Spain Masterpieces of Islamic Architecture.
• InFocus: La Alhambra & Generalife (Granada, Spain) at HitchHikers Handbook
• Paul F. Hoye, 1967, The Alhambra, Saudi Aramco World
• Murphy, James Cavanah, 1816, The Alhamra (Alhambra) at Granada, islamic-arts.org
• Al-Andalus: the art of Islamic Spain, an exhibition catalog from The Metropolitan Museum of Art (fully available online as PDF), which contains material on Alhambra (see index)
• High-resolution 360° Panoramas of Alhambra | Art Atlas