Амалтеја (митологија)

Амалтеја (грч. Ἀμάλθεια) је у грчкој митологији била коза или према неким ауторима, нимфа, Најада, која је одгајила малог Зевса.[1]

Зевсово детињство, Јакоб Јорданс, ране 1630-те (Лувр).

Етимологија уреди

Њено име има значење „она која одгаја“, „дадиља“.[2] Тако је тврдио Хесихије, јер је извео ово име од речи amaltheuein. Међутим, различити аутори су другачије тумачили њено име, изгледа због тога што нису били сигурни шта она прдставља; нимфу или животињу. Тако су неки аутори њено име извели од amalthaktos, што би значило „снажно“ или „тешко“, а неки од amalê и theia, што би означавало божанску козу или дарежљиву богињу. Више аутора се сложило да је основа њеног имена amelgein што би значило „дојење“ или „сисање“.[3] Роберт Гревс је навео да је значење њеног имена „нежна“ и да је зато представљала богињу девицу.[4]

Митологија уреди

Према предању, Амалтеја је гајила Зевса док је био дете и дојила га својим млеком у пећини на планини Иди на Криту.[2] Наиме, Темида и Реја, како би заштитиле Зевса од његовог оца Крона, предале су га на чување Амалтеји и она је колевку обесила на дрво, како га отац не би пронашао ни на небу ни на земљи. Према овој причи, коза и нимфа су одвојене личности. Нимфа је дојила Зевса козјим млеком. Та коза је имала тако застрашујући изглед да су титани молили Геју да је сакрије у пећину. Међутим, њени рогови су били чудесни; из једног је текао нектар, а из другог амброзија.[5] Када је Зевс одрастао, направио је громовити штит (aigis, егида) којим је заштитио Амалтеју/козу, а од њеног рога је сачинио корнукопију.[2] Постоји и предање да је Зевс поклонио овај рог нимфи уз обећање да ће увек бити пун чега она пожели. Касније, рог је дала свом брату Ахелоју.[5] Коза је смештена у сазвежђе јарца и то на руци кочијаша из истоименог сазвежђа. На тај начин она представља поменути штит, који је у класичној уметности понекад представљан као ремен. Уздизање овог сазвежђа је представљало најаву олује код старих Грка. Заправо реч aigis управо и значи олуја, али и „козја кожа“, што представља повезаност са митом.[2] Према Темидином савету, у титаномахији, Зевс се заштитио управо егидом.[5] Такође, Зевсов син или заменик, Загреј, узнео се на небо обучен у капут сачињен од коже Амалтеје.[4] Према Аполодору, Амалтејин отац је био један од курета, Хемоније, а Хигин поред курета Олена, наводи и Хелија, као и то да је имала двоје деце.[2] Хигин ју је називао Адамантеја. Као њени могући очеви помињали су се и Океан и критски краљ Мелисеј.[3] Диодор је записао причу о Амалтеји која се разликује од свих других традиција. Према њему, либијски краљ Амон се оженио девојком изузетне лепоте, Амалтејом и дао јој је парче врло плодне земље у облику рога бика. Тај део је назван по својој краљици Амалтејин рог. Ово је заправо био начин аутора да рационализује старогрчки мит.[3] У другим митовима се помиње да када је Хермес обљубио Пенелопу, Одисејеву супругу, указао јој се у виду овна или са козом Амалтејом. По овој верзији, Пенелопа је родила Пана.[4]

Биологија уреди

Латинско име ове личности (Amalthea) је назив за род лептира.[6]

Референце уреди

  1. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Althepus to Antilochus
  2. ^ а б в г д theoi.com: Aix Amaltheia
  3. ^ а б в „Greek Myth Index: Amaltheia”. Архивирано из оригинала 03. 07. 2011. г. Приступљено 13. 07. 2011. 
  4. ^ а б в Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  5. ^ а б в Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  6. ^ Natural History Museum, Darwin Centre: Butterflies and Moths of the World Generic Names and their Type-species

Спољашње везе уреди