Анапа (рус. Анапа) град је у Русији у Краснодарском крају. Морска је лука на црноморској обали Кавказа, у Анапском заливу, близу Азовског мора, 160 km западно од Краснодара и 52 km северозападно од Новоросијска.

Анапа
Анапа
Зграда градске администрације
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Покрајина Краснодарска
РејонАнапски ГО
Основан1781.
Статус града1846.
Становништво
Становништво
 — 2017.75.375
 — густина1.884,38 ст./km2
Агломерација (2017.)186.127
Географске карактеристике
Координате44° 53′ 34″ С; 37° 19′ 49″ И / 44.8927° С; 37.3304° И / 44.8927; 37.3304
Временска зонаUTC+3
Апс. висина58,983 m
Површина40 km2
Анапа на карти Русије
Анапа
Анапа
Анапа на карти Русије
Анапа на карти Краснодарског краја
Анапа
Анапа
Анапа на карти Краснодарског краја
Остали подаци
Поштански број353440−353458
Позивни број+7 86133
ОКАТО код03 403 000 000
ОКТМО код03 703 000 001
Веб-сајт
http://www.anapa-official.ru/

Према проценама из 2017. у граду је живело 75.375 становника.

Град Анапа од 2011. има почасно звање „Града војничке славе”.

Историја уреди

Подручје око овог града је било насељено још у старом веку. Насеље Синда, звано Синдска лука или 'Синдика је била саграђена на месту данашње Анапе у 6. веку п. н. е. Саградили су ју Понтски Грци и била је насељена све до 3. века п. н. е.

У међувремену, била је припојена Босфорском краљевству и у њој се налазила у раздобљу од 4. до 3. века п. н. е. Тада се називала Горгипија по имену градитеља Горгипа. У 3. веку је разарају номадска племена. Ова племена, за која се претпоставља да су била черкеског и/или адигејског порекла, су дала данашњој Анапи име.

У 14. веку је овдје била ђеновска колонија Мапа.

Град су 1475. заузели Турци, који су изградили тврђаву 1781. - 1782. године. Иста је била циљ вишеструких напада руске империје 1791., 1808. и 1828. и коначно је била припојена Русији 1829. године, темељем Дринопољског мира. Тада је то насеље имало адигејски назив Анапа.

Одтад, град се налази у Русији. Градски статус добија 1846. године, а лечилиштем постаје 1866. године.

За време Другог свјетског рата је половина лечилишта била разрушена, а обновљена су 1950-их година.

Становништво уреди

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 58.983 становника, што је за 5.490 (10,26%) више него 2002. године.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2017.
17.30619.60229.90040.11954.976[1]53.493[2]58.990[3]75.375

Према подацима из 2017. град Анапа се по броју становника налазио на 217. месту међу 1.112 званичних градова Руске Федерације.

Туризам уреди

 
Градска плажа

Бројна су лечилишта (првенствено дечја) и хотели у овом граду. Откако се распао СССР, заједно са Сочијем и још неким градовима дуж руске црноморске обале је доживио знатан пораст популарности. Распад је оставио традиционална совјетска одмаралишта на Криму у Украјини и у републици Абхазији у Грузији са друге стране међе.

Анапа ретко привлачи неруске туристе који одлазе на годишње одморе због његове скромне подградње (инфраструктуре) и каменитих плажа, али је остао привлачним и нескупим избором за Русе који се више воле одмарати у традиционалним руским одмаралиштима него у скупљим одредиштима као што су Анталија на Турској средоземној обали или Шарм ел-Шеик у Египту (оба су познате по омиљености међу Русима).

Иако су у Анапи бројне болнице специјализоване за рехабилитацију, Анапа и други градови на црноморској обали нису постали одредиштем пензионера, из главног разлога што су руске пензије врло мале, ретко прелазећи 100 долара месечно. Надаље, Руси ретко одлазе у друге градове осим Москве због тешкоћа у свези са унутрашњим пасошима и систему "прописка".

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе уреди