Анатолиј Бишовец

Анатолиј Федорович Бишовец (рус. Анатолий Фёдорович Бышовец; 23. април 1946) бивши је совјетски фудбалер, након играчке каријере ради као фудбалски тренер.

Анатолиј Бишовец
Лични подаци
Датум рођења (1946-04-23)23. април 1946.(78 год.)
Место рођења Кијев,
Совјетски Савез
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Динамо Кијев
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1963—1973 Динамо Кијев 139 (49)
Репрезентативна каријера
1966—1972  СССР 39 (15)
Тренерска каријера
1982–1985
1986–1988
1988–1990
1990–1992
1992–1993
1994
1994–1995
1995–1996
1997—1998
1998
1998—1999
2003
2005
2006—2007
2009
2011
СССР (млади)
СССР (олимп.)
Динамо Москва
СССР/ЗНД
АЕЛ Лимасол
Јужна Кореја (саветник)
Јужна Кореја
Јужна Кореја (олимп.)
Зенит Санкт Петербург
Русија
Шахтјор Доњецк
Маритимо
Том Томск
Локомотива Москва
Кубањ Краснодар (саветник)
Уфа (саветник)

Каријера уреди

Играч уреди

Играо је за омладински тим Динама из Кијева, а затим за њихов сениорски тим у периоду од 1963. до 1973. У дресу Динама је четири пута освајао совјетско првенство (1966, 1967, 1968, 1971) и два пута совјетски куп (1964, 1966). Познат је по томе што је постигао четири гола за Совјетски Савез на Светском првенству 1970. године у Мексику. Укупно је одиграо 39 утакмица и постигао 15 голова у дресу са државним грбом.[1]

Тренер уреди

Након завршетка играчке каријере 1973. године, Бишовец је радио у фудбалској школи Динама Кијев. Са олимпијском репрезентацијом СССР−а 1988. године освојио је злато на Играма у Сеулу. Такође је водио различите клубове и три сениорске репрезентације (СССР, Русија и Јужна Кореја).[2] Након распада Совјетског Савеза, водио је репрезентацију Заједницу независних држава на Европском првенству 1992. у Шведској.

Бишовец је такође био саветник у Анжију Махачкала (2003), био је потпредседник у Химкију (2003–2004) и спортски директор у Хартсу (2004–2005). Постао је 1994. године први страни селектор у историји репрезентације Јужне Кореје.

Референце уреди

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Анатолиј Бишовец на Викимедијиној остави