Поручник Ана Александровна Тимофејева-Јегорова (рус. Анна Александровна Тимофеева-Егорова; 23. септембар 1916 – 29. октобар 2009) је била пилот у Совјетском ратном ваздухопловству током Другог светског рата и Херој Совјетског Савеза.

ана јегорова
Ана Александровна Тимофејева-Јегорова
Лични подаци
Датум рођења(1916-12-23)23. децембар 1916.
Место рођењаТоржок, Калињинска област, Руска Империја
Датум смрти29. октобар 2009.(2009-10-29) (92 год.)
Место смртиМосква, Русија
Професијаинструктор летења
Деловање
Учешће у ратовимаВелики отаџбински рат
СлужбаСовјетско ратно ваздухопловство
Чинпоручник
Херој
Херој СССР од6. маја 1965.[1]

Одликовања
совјетска одликовања:
Херој Совјетског Савеза
Херој Совјетског Савеза
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе

Биографија уреди

Рана младост уреди

Јегорова је рођена у селу Торжок, у Калињинској области, у Царској Русији, у сиромашној сељачкој породици са шеснесторо деце. Након што је завршила средњу школу, уписала је трговачку школу, а у исто време је похађала припремни курс за универзитет и радила на изградњи Московског метроа. Била је члан једриличарског клуба, а летачку обуку је завршила у Кершонској школи летења, након чега је добила звање инструктора летења.

Други светски рат уреди

По отпочињању немачке инвазије на СССР, 22. јула 1941. године, пријавила се добровољно у Совјетско ратно ваздухопловство. У периоду од 1941-42. године летела је на дрвеном двокрилцу Поликарпов По-2, у саставу 130. ескадриле за везу.[2] 20. маја 1942. године, током поштанског лета, напао ју је немачки ловац. Иако се њен авион запалио, успела је принудно да слети. Немачки пилот је у више налета отворио ватру на њу док је бежала, али је успела да се сакрије и да достави пошту коју је превозила.

Након обарања, прошла је летачку обуку за руски јуришни бомбардер Иљушин Ил-2 Штурмовик. 1943. године прекомандована је у 805. ваздухопловни јуришни пук и обавила је 243 мисије летећи на совјетском јуришном бомбардеру Иљушин Ил-2. Учествовала је у биткама изнад Таманског полуострва, Крима и Пољске. Била је једина жена пилот у свом пуку.

 
Јуришни бомбардер Иљушин Ил-2 на каквом је летела Ана Јегорова

,

У августу 1944. године, током мисије напада на немачке положаје на Магнушевском мостробрану у близини Варшаве, њен авион је погођен ватром са земље. Њен стрелац је погинуо, а авион је тешко оштећен. Летећи на леђима, Јегорова коју је захватио пламен, искочила је наглавачке из авиона у ниском лету; њен падобран се само делимично отворио због чега је приликом удара у земљу поломила више костију и претрпела унутрашње повреде. Немци су је заробили и указали јој прву помоћ, након чега је пребачена у заробљенички логор где се о њеним повредама бринуо др. Георгиј Сињаков. Пошто су њени претпостављени веровали да је погинула у борби, крајем 1944. године постхумно јој је додељено звање Хероја Совјетског Савеза, али је опозвано када се сазнало да је жива и да се налази у немачком заробљеништву.

Дана 31. јануара 1945. године совјетске снаге су ослободиле заробљенички логор у Кустрину, у којем је била заточена Јегорова. Након повратка у СССР, једанест дана је провела у истражном затвору за совјетске ратне заробљенике повратнике, где ју је испитивао НКВД због сумње да се добровољно предала непријатељу. Након што су други заробљеници сведочили о њеним повредама и заробљавању, као и о њеном држању у заробљеништву, пуштена је из затвора, али је због медицинских разлога, 1945. године отпуштена из Совјетског ратног ваздухопловства. Удала се за бившег команданта њене дивизије, Вјачеслава Тимофејева и родила је два сина.

Дана 6. маја 1965. године коначно јој је уручен орден Хероја Совјетског Савеза и орден Лењина.[1]

Одликовања и медаље уреди

  Херој Совјетског Савеза (6. мај 1965)
  Орден Лењина
  Орден Црвене заставе, два пута
  Орден Патриотског рата, I класе, два пута
  Медаља за одбрану Кавказа
  Медаља "За победу над Немачком у Великом отаџбинском рату 1941-45"
  Јубиларна медаља "Двадесет година од победе у Великом обаџбинском рату 1941-45"
  Јубиларна медаља "Тридесет година од победе у Великом обаџбинском рату 1941-45"
  Јубиларна медаља "Четрдесет година од победе у Великом обаџбинском рату 1941-45"
  Јубиларна медаља "Педесет година од победе у Великом обаџбинском рату 1941-45"
  Јубиларна медаља "Шездесет година од победе у Великом обаџбинском рату 1941-45"
  Јубиларна медаља "Тридесет година Совјетске војске и морнарице"
  Јубиларна медаља "Четрдесет година Совјетских оружаних снага"
  Јубиларна медаља "Педесет година Совјетских оружаних снага"
  Јубиларна медаља "Шездесет година Совјетских оружаних снага"
  Јубиларна медаља "Седамдесет година Совјетских оружаних снага"

Референце уреди

  1. ^ а б Sakaida 2003, стр. 20.
  2. ^ Sakaida 2003, стр. 19.

Литература уреди

  • Sakaida, Henry (2003). Heroins of the Soviet Union 1941-45. Osprey Publishing Ltd. ISBN 978-1-84176-598-3. 
  • Cottam, Kazimiera. Women in War and Resistance: Selected Biographies of Soviet Women Soldiers. Nepean, Canada: New Military Publishing, 1998.
  • Noggle, Anne. A Dance With Death: Soviet Airwomen in World War II. College Station, TX: Texas A&M University Press, 1994.
  • Timofeyeva-Yegorova, Anna. trans. Margarita Ponomaryova, Kim Green. ed. Kim Green. Red Sky, Black Death: A Soviet Woman Pilot's Memoir of the Eastern Front. Bloomington, IN: Slavica Publishers, 2009.