Ангиотензин

Ангиотензин (инхибитор сеприн пептидазе, класа A, члан 8)
Ангиотензин (инхибитор сеприн пептидазе, класа A, члан 8)
	Модели ангиотензина I (лево) и II (десно) из PDB: 1N9U и PDB: 1N9V.
Идентификатори
Симболи	AGT; ANHU; SERPINA8
Вањски ИД	OMIM: 106150 MGI: 87963 HomoloGene: 14 GeneCards: AGT Gene
Онтологија гена
Молекулска функција	• активност инхибитора серинског типа ендопептидазе; • хормонска активност; • везивање типа 1 ангиотензинског рецептора; • везивање типа 2 ангиотензинског рецептора;
Ћелијска компонента	• екстрацелуларни регион; • екстрацелуларни простор; • растворна фракција;
Биолошки процес	• руптура фоликула јајника; • развој крвних судова; • гранање уретералног пупољка; • развој бубрега; • ангиотензин посредована вазоконстрикција током регулације крвног притиска; • ренални респонс на проток крви током ренинско-ангиотензинске регулације крвног притиска; • ренинско-ангиотензинска регулација продукције алдостерона; • ангиотензином посредована регулација реналног излаза; • мождани ренинско-ангиотензински систем; • адхезија ћелијског матрикса; • пренос сигнала везан за рецепторе ћелијске површине; • интерћелијска сигнализација; • трудноћа; • успостављање крвно-нервне баријере; • регулација крвног притиска; • негативна регулација ћелијске пролиферације; • респонс на хладноћу; • организација екстрацелуларног матрикса и биогенеза; • перисталтика; • позитивна регулација величине тела; • хормонски метаболички процес; • напијање; • позитивна регулација MAPKKK каскаде; • негативна регулација неуронске каскаде; • позитивна регулација процеса биосинтезе масних киселина; • позитивна регулација величине органа; • активација астроцита; • пролиферација ћелија глатких мишића; • диференцијација ћелија глатких мишића;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	183
Eнсембл	ENSG00000135744
UниПрот	P01019
Реф. Секв. (иРНК)	NM_000029
Реф. Секв. (протеин)	NP_000020
Локација (УЦСЦ)	Chr 1:; 228.9 - 228.92 Mb
ПубМед претрага	[1]

Ангиотензин је протеин који се под утицајем ензима ренина даје ангиотензин I, чије се протеинско тијело састоји од 10 аминокиселина.^[1]

Ангиотензин се производи у јетри, а циркулише у крвној плазми човјека. Он је битан фактор код регулације крвног притиска, јер је директни чинилац система ренин-ангиотензин-алдостерон (RAAS).^[2]

Код човјека, ангиотензин се састоји из 485 аминокиселина. Његов ген лежи на дугом краку хромозома 1.

Референце уреди

^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
^ Bruce Alberts; Alexander Johnson; Julian Lewis; Martin Raff; Keith Roberts; Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181.

Додатна литература уреди

de, M. Gasparo; Catt, KJ; Inagami, T; et al. (2000). „International union of pharmacology. XXIII. The angiotensin II receptors”. Parmacol Rev. 52 (3): 415—472. PMID 10977869.
Brenner & Rector's The Kidney, 7th ed., Saunders, 2004.
Mosby's Medical Dictionary, 3rd Ed., CV Mosby Company, 1990.
Review of Medical Physiology, 20th Ed., William F. Ganong, McGraw-Hill, 2001.
Clinical Physiology of Acid-Base and Electrolyte Disorders, 5th ed., Burton David Rose & Theodore W. Post McGraw-Hill, 2001
Lees KR, MacFadyen RJ, Doig JK, Reid JL (1993). „Role of angiotensin in the extravascular system”. Journal of human hypertension. 7 Suppl 2: S7—12. PMID 8230088.
Weir MR, Dzau VJ (2000). „The renin-angiotensin-aldosterone system: a specific target for hypertension management”. Am. J. Hypertens. 12 (12 Pt 3): 205S—213S. PMID 10619573. doi:10.1016/S0895-7061(99)00103-X.
Berry, C.; Touyz, R; Dominiczak, AF (2002). „Angiotensin receptors: signaling, vascular pathophysiology, and interactions with ceramide”. Am. J. Physiol. Heart Circ. Physiol. 281 (6): H2337—65. PMID 11709400.
Sernia, C. (2002). „A critical appraisal of the intrinsic pancreatic angiotensin-generating system”. JOP. 2 (1): 50—5. PMID 11862023.
Varagic J, Frohlich ED (2003). „Local cardiac renin-angiotensin system: hypertension and cardiac failure”. J. Mol. Cell. Cardiol. 34 (11): 1435—42. PMID 12431442. doi:10.1006/jmcc.2002.2075.
Wolf, G. (2006). „Role of reactive oxygen species in angiotensin II-mediated renal growth, differentiation, and apoptosis”. Antioxid. Redox Signal. 7 (9-10): 1337—45. PMID 16115039. doi:10.1089/ars.2005.7.1337.
Cazaubon S, Deshayes F, Couraud PO, Nahmias C (2006). „[Endothelin-1, angiotensin II and cancer]”. Med Sci (Paris). 22 (4): 416—22. PMID 16597412.
Ariza AC, Bobadilla NA, Halhali A (2007). „[Endothelin 1 and angiotensin II in preeeclampsia]”. Rev. Invest. Clin. 59 (1): 48—56. PMID 17569300.

Спољашње везе уреди

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[VoetBiochemistry3rd-1] Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.

[Alberts-2] Bruce Alberts; Alexander Johnson; Julian Lewis; Martin Raff; Keith Roberts; Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181.

[1]

[2]