Андроник IV Палеолог
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Андроник IV Палеолог (грч. Ανδρόνικος Δ' Παλαιολόγος; Цариград, 2. април 1348. — Селимврија, 28. јун 1385. ) је био византијски цар (1376—1379) и најстарији син Јована V (1341—1376, 1379—1390, 1390—1391) и Јелене Кантакузин. Већ од средине 14. века је сматран неком врстом савладара и наследника, али је већ 1373. године покушао да збаци оца у тренутку када је он мировним уговором постао вазал османског султана Мурата I (1362—1389). Том приликом се он ослонио на Муратовог сина Сауџи Челебију који се такође побунио против оца, али су обе побуне пропале. Мурат је свог сина ослепео што је захтевао и од Јована V, али је он делимично поштедео Андроника ослепевши га само на једно око. Само три године касније од бежи из затвора уз помоћ Ђеновљана и после једномесечне опсаде преузима контролу и власт над Цариградом. Ђеновљанима је њихову услугу платио предајом острва Тенедоса, док је милост Османлија покушао да задобије предајом Галипоља. Међутим његов отац и брат бивају ослобођени из затвора уз помоћ Млечана, да би већ 1379. године уз помоћ Османлија збацили Андроника и преузели власт. Иако му је то био други покушај да преузме власт, Андроник није био убијен нити утамничен већ је на управу добио поседе око Селимврије, недалеко од Цариграда. Он ни ту није мировао и покушао је да прошири свој посед на рачун свог оца покушавши да заузме једну тврђаву на пола пута између Селимврије и Цариграда, али га је Јован V у тешкој бици савладао. Сам Јован је у њој био тешко рањен, а сам Андроник је ускоро после тога преминуо 1385. године на свом поседу у Селимврији. Женио се два пута и имао је неколико деце, од којих је најпознатији његов син Јован (VII) (савладар 1376—1379, цар 1390, регент 1399—1403).
| Андроник Палеолог | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 2. април 1348. |
| Место рођења | Цариград, Византијско царство |
| Датум смрти | 28. јун 1385. (37 год.) |
| Место смрти | Селимврија, Византијско царство |
| Породица | |
| Супружник | Кераца-Марија |
| Потомство | Јован VII Палеолог |
| Родитељи | Јован V Палеолог Јелена Кантакузин |
| Династија | Палеолози |
| Византијски цар | |
| Претходник | Јован V Палеолог |
| Наследник | Јован V Палеолог |
Порекло и породица уреди
Андроник је био најстарији син Јована V Палеолога и Јелена Кантакузин која је била ћерка Јована VI Кантакузина (1341—1354) и Ирине Асен. Они су поред њега имали још четворо деце.
| Име | Живео | Титула | Владао |
|---|---|---|---|
| Манојло (II) | 1350 — 1425. | византијски цар | Византијом (1391—1425) |
| Михајло | —--> | деспот | |
| Теодор (I) | (око 1355—1407) | морејски деспот | Морејом (1382—1407) |
| Ирина | —--> |
Био је ожењен Керацом, ћерком бугарског цара Јована Александра (1331—1371), а потом и Саром (Теодором). Са њима је имао неколико деце од којих је најзначајнији:
| Име | Живео | Титула | Владао |
|---|---|---|---|
| Јован (VII) | (око 1370—1408) | византијски цар | Византијом (као савладар 1376—1379, цар 1390, регент 1399—1403) |
Породично стабло уреди
| 16. Андроник II Палеолог | ||||||||||||||||
| 8. Михајло IX Палеолог | ||||||||||||||||
| 17. Ана Угарска | ||||||||||||||||
| 4. Андроник III Палеолог | ||||||||||||||||
| 18. Лав II Јерменски | ||||||||||||||||
| 9. Рита од Јерменије | ||||||||||||||||
| 19. Keran of Armenia | ||||||||||||||||
| 2. Јован V Палеолог | ||||||||||||||||
| 20. Thomas II, Count of Piedmont | ||||||||||||||||
| 10. Амедео V од Савоје | ||||||||||||||||
| 21. Beatrice di Fieschi | ||||||||||||||||
| 5. Ана Савојска | ||||||||||||||||
| 22. Јован I, војвода Брабанта | ||||||||||||||||
| 11. Марија од Брабанта | ||||||||||||||||
| 23. Маргарета од Фландрије, војвоткиња Брабанта | ||||||||||||||||
| 1. Андроник IV Палеолог | ||||||||||||||||
| 12. Михајло Кантакузин | ||||||||||||||||
| 6. Јован VI Кантакузин | ||||||||||||||||
| 13. Theodora Palaiologina Angelina Kantakouzene | ||||||||||||||||
| 3. Јелена Кантакузин | ||||||||||||||||
| 28. Јован Асен III | ||||||||||||||||
| 14. Андроник Асен | ||||||||||||||||
| 29. Ирина Палеолог | ||||||||||||||||
| 7. Ирина Асен | ||||||||||||||||
Литература уреди
- Nicol, Donald M. (1984). The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. проширено изд.). Cambridge University Press.
- Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. изд.). Cambridge University Press.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
