Дум Андро Мурат (Дубрава, заселак код Луке Шипанске, оток Шипан, 18621952) је био српски католички жупник, сакупљач српских народних пјесама свог родног краја и пјесник.

Андро Мурат
Дум Андро Мурат, 1917., фрањевачки самостан у приморском мјесту Слано.
Датум рођења1862.
Место рођењаДубрава, Шипан
Датум смрти1952.

Живот уреди

 
Дум Андро Мурат. Аутор портрета је његов брат Марко Мурат. Сликано 25. августа 1904. у мјесту Орашац, гдје је дум Анро био жупник. Уље на платну. Назив слике: Брат дум Андро.

Српски сликар Марко Мурат му је био млађи брат. Завршио је католичку богословију у Задру. [1] Био је жупник у Орашцу. Сакупљао је народне пјесме и аутор је опсежне пјесмарице Народне пјесме из Луке на Шипану (1885). Пјесме је записао у Луци Шипанској, углавном од своје мајке Кате Мурат. Пјесмарица у рукопису је чувана у ЈАЗУ, а Матица хрватска је поједине пјесме штампала у зборнику Хрватске народне пјесме I-X, при чему су им у већини случајева промијењени наслови. Коначно, Муратову пјесмарицу Матица хрватска је 1996. [2] објавила као прву књигу у едицији Хрватске народне пјесме – рукописна баштина. [3] Ту су и пјесме: Марко Краљевић избавља своју сестру, Краљевић Марко избавио свога побру од Сибиња Јанка, Смрт Стојана Јанковића и освета Иве Сењанина, Женидба Максима Црнојевића, Женидба Змај Огњеног Вука, Женидба Краљевића Марка, Вишњичица род родила... Иако се у пјесмама спомињу српске историјске личности, а не хрватске, књига се налази у едицији Хрватске народне пјесме.

У календару Дубровник за 1897. објављена је његова пјесму Бадњак у којој, поред осталога, пише: [4] [5]

         Бадњак
...А каквијех изван Срба нема...
Које само ми Срби имамо,
Које само ми Срби пјевамо,
К'о друговдје тамо и овамо.
И у нашем Дубровнику амо...
Српск'јем пјесмам',
Српск'јем јунацима,
Српск'јем дикам',
Српск'јем уресима.
Што сјећа врлина,
Правог Србина...
Да таке врлине Србина обране...
Срб ће Славјан хреком, коме сличи...
Залуду им свађа и завађа:
Срб - Царује и с царим' се срађа!...

Дум Андро Мурат је при посјети Боки которској и српском православном манастиру Савина 1901. у спомен књизи записао ове стихове: [6]

Српска Боко, чист српски Босфоре,
Српске душе свети разговоре.
Што ти лаже протусрпска срда,
Кад је вјера ко Ловћен ти тврда.

Види још уреди

Извори уреди