Анемија или малокрвност је стање које се развија због недостатака црвених крвних зрнаца или хемоглобина у крви.[1] Ово обољење може да има веома озбиљан утицај на живот оболелих особа и да доведе у најтежим облицима до смрти.

Анемија
Људска крви у случају анемије узроковане дефицијенцијом гвожђа
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностХематологија
МКБ-10D50-D64
МКБ-9-CM280-285
DiseasesDB663
MedlinePlus000560
eMedicinemed/132 emerg/808 emerg/734
MeSHD000740
Црвена крвна зрнца

Утицаји на тело уреди

Крв се састоји од 3 типа ћелија (црвених крвних зрнаца, белих крвних зрнаца и крвних плочица) које циркулишу крвотоком. Еритроцити садрже протеин хемоглобин који преноси кисеоник из плућа до свих ћелија у организму. Анемија је стање недостатка црвених крвних зрнаца. У том случају, мали број еритроцита (црвених крвних зрнаца) садржи мање хемоглобина, због чега је достава кисеоника органима као што су мозак, срце и мишићи смањена и самим тим ћелије добијају мање храњивих материја. На тај начин анемичне особе осећају менталну и физичку слабост. Када је број еритроцита смањен, срце ради брже у покушају да већим протицањем крви надокнади мањак кисеоника у крви сиромашној еритроцитима.

Узроци уреди

Могући узроци анемије су:[1]

Симптоми уреди

Због мањка црвених крвних зрнаца, смањено је допремање кисеоника до свих ћелија у организам и самим тим долази до испољавања различитих симптома. Ако је анемија благог степена, не морају да се испоље знаци и симптоми болести. Уколико је анемија хроничног типа ( траје дуже време ), тело може да се прилагоди новонасталој ситуацији и да компензује промене. У овом случају симптоми могу да се појаве тек кад анемија постане тежег степена.

Она погоршава тегобе које стварају и друге болести уколико се међусобно удружи па поспаност, слабост, малаксалост и други показатељи постају веома изражени.[2]

Показатељи анемије могу бити следећи:

  • Умор - поспаност
  • Слабост - брзо замарање
  • Вртоглавица и несигурност
  • Бледило коже и слузнице усана, десни, конјунктива, ноктију и дланова
  • Убрзан срчани рад - тахикардија
  • Осећај хладноће нарочито екстремитета - руку и ногу
  • Бледило

Тешка анемија може да укључи и

  • Болове у грудима, ангину
  • Вртоглавице и несвестице


Како се симптоми лако могу заменити симптомима који се јављају и код других обољењима важно је прегледати се код лекара посебно уколико постоји осећај непрестаног замора и других наведених тегоба.

Дијагностика уреди

Лекари утврђују постојање анемије кроз разговор са пацијентом о његовим тегобама, прегледом оболелог и израдом крвне слике.[3] Крвна слика се данас ради помоћу апарата који дају информацију броју еритроцита (RBC) леукоцита (WBC) и тромбоцита (PLT). На резултату крвне слике се често налази број, величина, облик и опис још неких физичких карактеристика ћелија крви. RBC представља број еритроцита и представља скраћеницу из енглеског "red blood cells". Хемоглобин означен скраћеницом Hb, се налази у еритроцитима и учествује у преносу кисеоника. Хематокрит или Hct, је проценат уобличених елемената у крвотоку. Нормалне вредности хемоглобина се крећу од у распону од 120 до 160 грама по литру за одрасле жене и 130 до 180 грама по литру за одрасле здраве мушкарце. Анемијом се сматра стање када нивои хемоглобина и хематокрита падну испод нормалних вредности због чега се јавља поремећај функције органа и система са напред наведеним симптомима.

Лечење уреди

Лечење анемије зависи од тежине и узрока настанка анемије. Ако је анемија благог степена, без пратећих тегоба или са благим симптомима, доктор ће спровести дијагностику у оквиру примарне здравствене установе. Уколико се пронађе узрок, кренуће се са одговарајућом терапијом. Нпр. ако је анемија блага и повезана са ниским нивоом гвожђа у крви, онда ће се у терапију укључити суплементи гвожђа и спровести детаљнија испитивања да се утврди како је до тога и дошло на првом месту.

Са друге стране ако је анемија повезана са наглим губитком крви као последицом повреде, хоспитализација и трансфузија крви су оптимална терапија да отклоне тегобе и надокнаде изгубљену крв.

Референце уреди

  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 52. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ eMedicineHealth > anemia article Author: Saimak T. Nabili, MD, MPH. Editor: Melissa Conrad Stöppler, MD. Last Editorial Review: 12/9/2008. Retrieved on 4 April 2009
  3. ^ „eMedicine – Anemia, Chronic : Article by Fredrick M Abrahamian, DO, FACEP”. Emedicine.com. 7. 12. 2009. Приступљено 24. 8. 2010. 

Литература уреди

  • Чланак је великим делом преузет са сајта www.stetoskop.info уз дозволу коју можете видети овде.

Спољашње везе уреди



 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).