Армијски генерал

Не поистовећивати са генерал армије.

Армијски генерал је четврти генералски војни чин у многим армијама света. Еквивалент овог ранга је чин генерала са четири звездице у Уједињеном Краљевству, САД, Грчкој, итд. или чин генерал-пуковника и генерала армије у Русији и Совјетском Савезу, итд. Чин армијског генерала први пут је установљен у Француској у XVIII веку.

Еполета и рукавна ознака чина Армијског генерала у Југословенској сувоземној војсци (1923—1945).

Еполета и рукавна ознака чина Армијског генерала у Југословенском краљевском ратном ваздухопловству (1937—1945).

Еполета и рукавна ознака чина Армијског генерала у Југословенском краљевском ратном ваздухопловству (1923—1937).

Еполета Армијског генерала Краљевине Србије (1900—1901), од 1901. изглед еполете је преузео чин Војводе

У војсци Краљевине Србије овај чин уведен је први пут изменама у закону о Устројству војске из 1886. године, које су донете 1900. године. Тада је уз постојећи генералски чин уведен виши степен, чин армијског генерала. У овај чин је унапређен само краљ Милан, за заслуге у реформи војске и само он га је носио. У том периоду армијски генерал је био највиши и почасни чин. Смрћу краља Милана 1901. године, чин армијски генерал је укинут а уведен је нови највиши ратни чин војвода.

Чин армијског генерала поново је уведен у Краљевини Југославији као као трећи генералски чин и постојао је од 1923. до 1945. године. Уведен Законом о војсци и морнарици од 19. јула 1923. године. Према тадашњем правилнику о унапређењима генерала, у чин армијског генерала могао је бити унапређен сваки дивизијски генерал који поред општих услова, морао провести у свом чину најмање четири године. Такође је морао успешно командовати дивизијском облашћу најмање годину дана. У ваздухопловству је за овај чин било потребно да кандидат командује ваздухопловним дивизијама. У овај чин су унапређени Начелници Главног генералштаба и министри војске и морнарице. У морнарици Краљевине Југославије чин армијског генерала одговарао је чину адмирала. Током Другог светског рата, на територији Југославије, чин армијског генерала су користили једино припадници Југословенске војске у отаџбини док су друге формације попут партизана и усташа усвојиле германско-руски систем рангирања.

У данашњем облику је укупно 18 земаља широм света задржало чин армијског генерала у својој војсци под тим називом. Нижи ранг у Француској војсци је корпусни генерал. У данашњој Војсци Србије, еквивалент армијског генерала је чин генерал.

Еполете разних земаља

• 
  Армијски генерал Боливије.
• 
  Армијски генерал Бразила.
• 
  Армијски генерал Кубе.
• 
  Армијски генерал Еквадора.
• 
  Армијски генерал Никарагве.
• 
  Армијски генерал Перуа.
• 
  Армијски генерал Парагваја.
• 
  Армијски генерал Француске.
• 
  Армијски генерал Француског Ваздухополвства.
• 
  Армијски генерал Чилеа.
• 
  Армијски генерал Шпаније.
• 
  Армијски генерал Шпанског Ваздухополвства.
• 
  Армијски генерал Камеруна.
• 
  Армијски генерал Централноафричке републике.
• 
  Армијски генерал Гвинеје.
• 
  Армијски генерал Обале Слоноваче.
• 
  Армијски генерал Мадагаскара.
• 
  Армијски генерал Марока.
• 
  Армијски генерал Буркине Фасо.
• 
  Армијски генерал Чехословачке.

Види још

• Чинови Војске Србије
• Војвода
• Дивизијски генерал
• Корпусни генерал

Литература

• Војна енциклопедија, Војноиздавачки завод, Београд, 1981.
• Бјелајац, Миле (2004). Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941. Београд: Институт за новију историју Србије. ISBN 978-86-7005-039-6. 

Спољашње везе

• Чинови Војске Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)