Атербергове границе конзистенције
Атербергове границе конзистенције (енгл. Consistency Limits, Atterberg’s Consistency Limits, франц. Limities de consistence (d’Atterberg), нем. Konsistenzgrenzen, Atterbergsche konsistenzgrenzen, рус. Границы консистенций (Аттерберга)) представљају прелазе из једног у друго стање конзистенције.[1] Свакој граници конзистенције одговара одређен садржај воде изражен у процентима тежине одговарајуће масе тла у сувом стању.
А. Атерберг (1911) је предложио да се дефинишу три границе:
- граница скупљања,
- граница пластичности и
- граница течења.
Ове границе одвајају поједина карактеристична стања конзистенције тла а одређују се лабораторијским путем.
Атербергове границе могу послужити за разликовање прашине и глине, и могу послужити за разликовање врста прашина и врста глина. Ове границе предложио је Алберт Атерберг, шведски хемичар.[2] Касније је ове границе дорадио Артур Казагранде.
Референце уреди
- ^ Геолошка терминологија и номенклатура VIII-2 Инжењерска геологија, Београд, 1978.
- ^ http://www.geoforum.com/info/pileinfo/swedsoilmech.asp Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2007) Brief history of Swedish Soil Mechanics