Википедија

Афера Бернија Мадофа

Афера Бернија Мадофа је инвестициона превара која је откривена 2008. год.[1] У децембру те године, Берни Мадоф (eнлг. Bernie Madoff), бивши директор Насдака и оснивач Вол Стрит фирме „Bernard L. Madoff Investment Securities LLC”, признао је да његовo предузеће представља сложену мултимилијардерску Понцијеву превару.

Бернард Л. Мадоф
Слика Мадофа при хапшењу
Датум рођења(1938-04-29)29. април 1938.
Место рођењаКвинс, САД
Датум смрти14. април 2021.(2021-04-14) (82 год.)
Место смртиСеверна Каролина, САД

Мадоф је основао своју фирму 1960. год. и био је њен директор све до свог хапшења.[2][3] У фирми су радили Мадофов брат Питер (енгл. Peter) и Питерова ћерка Шана Мадоф (енгл. Shana Madoff) на вишим позицијама менаџмента фирме, као и Мадофови синови Марк (енгл. Mark) и Ендру (енгл. Andrew). Питер је осуђен на 10 година у затвору, а Марк је извршио самоубиство тачно 2 године након ухапшења свог оца, на тај исти датум.

Обавештени од стране његових синова, савезни органи власти су ухапсили Мадофа 11. децембра 2008. год. Мадоф је 12. марта 2009. год. на суду признао кривицу за 11 злочина и признао је да управља највећом Понцијевом шемом у историји.[4][5] 29. јуна 2009. год. је био осуђен на 150 година у затвору са реституцијом од 170 милијарди америчких долара. Умро је у затвору 2021. год.[6]

На основу званичних оптужби, Мадоф је рекао да је његова фирма имала пасиву од отприлике 50 милијарди америчких долара.[1][7] Тужиоци су проценили да је величина преваре 64,8 милијарде америчких долара на основу количине новца на рачунима Мадофових клијената све од 30. новембра 2008 год.[8] Игноришући опортунитетни трошак и порезе плаћене на фиктивним профитима, око половине Мадофових директних инвеститора није изгубило никакав новац. Хари Маркополос (енгл. Harry Markopolos), узбуњивач чија су упозорења првобитно била игнорисана, је проценио да најмање 35 милијарде америчких долара новца за који је Мадоф тврдио да је украо, уопште нису ни постојале, већ су биле само фиктивни профити које је Мадоф пријављивао својим клијентима.[9]

Иследници су утврдили да је још људи укључено у превару. Америчка комисија за хартије од вредности (SEC) је била критикована зато што није довољно добро истражила Бернија Мадофа, јер су сумње о његовој фирми постојале још 1999. год. Легитимни, трговни део Мадофовог предузећа којим су управљали његови синови је био један од топ маркет-мејкера на Вол Стриту.[10]

Замрзавање Мадофових личних и предузетних средстава (активе) је узроковало ланчану реакцију и многа друга предузећа и организације су морале барем привремено да прекину са радом, укључујући и фондације Роберта И. Лапина (енгл. Robert I. Lappin) и Пикауер фондацију (енгл. The Picower Foundation).[11][11]

Бернијева позадина уреди

Мадоф је рођен 29. априла 1938. године у Квинсу, Њујорк. Син је Силвије и Ралфа Мадофа, који је био водоинсталатер и финансијски саветник.[12][13] Били су Јевреји[14] и његова породица је емигрирала из Пољске, Румуније и Аустрије. Мадоф је имао сестру Сондру и брата Петера.[15][16] Завршио је Far Rockaway средњу школу 1956. године.[16] Похађао је Универзитет у Алабами једну годину, а затим и Хофстра универзитет где је и дипломирао 1960. године на политичким наукама.[17][18] Мадоф је на кратко похађао Бруклинску школу права али је убрзо напустио да би основао Investment Securities LLC.[19][18][20]

1960. године, основао је фирму која тргује по ниским ценама као брокер-дилер са 5.000 долара[21] које је зарадио као спасилац и инсталатер прскалица за наводњавање и са зајмом од 50.000 долара од његовог таста Саула Алперна.[22] Карл Шапиро је један од првих купаца, уложивши 100.000 долара.[20] Да би фирма опстала на тржишту тј. Њујоршкој берзи, он је почео да користи иновативну купјутерску технологију за проширивање својих котација.[23] Технологија је након пробног рада коју је развила фирма постала NASDAQ.[24] После 41 године Мадоф фирма је основана 2001. године са Мадофом као јединим акционаром и самосталним власником.[25]

У једном тренутку, Madoff Securities је био највећи провајдер ликвидности на NASDAQ-у, а 2008. била је шеста највећа у S&P 500 акцијама.[23] Фирма је имала одељење за управљање инвестицијама и саветовање, које није објавила, што је било у фокусу истраге о превари.[26]

Мадоф је био „први истакнути практичар“[27] плаћања за ток налога, у којем дилер плаћа брокерy право да изврши налог купца. Ово је названо „легална понуда“.[28] Неки академици су довели у питање етичност ових исплата,[29][30] али је Мадоф тврдио да ове исплате нису промениле цену коју је купац добио.[31]

Мадоф је био активан у Националном удружењу трговаца хартијама од вредности (NASD), саморегулаторној организацији индустрије хартија од вредности. Био је председник и члан управног одбора.[19]

Од 1991. до 2008. Берни и Рут Мaдоф дали су око 240.000 долара савезним кандидатима, странкама и одборима, укључујући 25.000 долара годишње комитету демократске сенаторске кампање од 2005. до 2008. Након разоткривања преваре, комитет је вратио 100.000 долара Мадофових доприноса Ирвингу Пикарду, стечајном управнику који надгледа сва потраживања. Комитет је такође критикован због спорог одрицања Мадофових донација. Сенатор Чарлс Е. Шумер је вратио скоро 30.000 долара добијених од Мадофа и његових рођака а Сенатор Кристофер Ј. Дод донирао је 1.500 долара Фондацији Ели Визел за хуманост, која је и сама била жртва преваре.[32][33] Остале демократе које су примиле донације су дале паре разним добротворним организацијама.

Мадофово име се први пут појавило у истрази о превари 1992. године, када су се две особе жалиле Америчкој комисији за хартије од вредности на улагања која су направили са "Авелино и Биенес". Годинама су Алперн и двојица његових колега, Фрeнк Авелино и Мајкл Биенес, прикупљали новац за Мадофа, што је пракса која се наставила након што су Авелино и Биенес преузели фирму 1970-их.[34] Авелино је вратио новац инвеститорима и Америчка комисија за хартије од вредности је затворила случај.[35] Године 2004, Женевивет Вокер-Лајтфут, адвокатица у SEC-овој Канцеларији за инспекцију и испитивање усклађености (ОЦИЕ), обавестила је шефа огранка свог супервизора Марка Донохуеа да је њена ревизија Мадофа открила бројне недоследности и препоручила даље испитивање. Међутим, Донохуе и његов шеф Ерик Свонсон су јој рекли да прекине рад на истрази о Мадофу, да им пошаље своје резултате рада и да уместо тога истражује индустрију заједничких фондова. Свонсон, помоћник директора SEC-овог ОЦИЕ-а,[36] упознао је Шану Мадоф, Бернијеву нећаку, 2003. док је истраживао њеног ујака и његову фирму. Истрага је завршена 2005. Године 2006. Свонсон је напустио Америчку комисију за хартије од вредности и верио се за Шану Мадоф, а 2007. њих двоје су се венчали.[37][38] Портпарол Свонсона је рекао да он „није учествовао ни у каквој истрази фирме „Bernard L. Madoff Investment Securities LLC” или њених филијала док је био у вези са Шаном Мадоф. “[39]

Док је чекао изрицање пресуде, Мадоф се састао са генералним инспектором SEC-а, Х. Давидом Котзом, који је спровео истрагу о томе како регулатори нису успели да открију превару упркос бројним назнакама.[38] Мадоф је рекао да је могао бити ухваћен 2003. године, али да су се неспретни истражитељи понашали као „Колумбо” и никада нису поставили права питања: „ Био сам запањен. Никада нису ни погледали моју евиденцију о акцијама. Да су истражитељи проверили код „The Depository Trust Company”, централног депозитара хартија од вредности, то би им било лако да виде. Ако гледате Понци шему, то је прва ствар коју урадите.”

Медоф је у интервјуу од 17. јуна 2009. рекао да је председница SEC-а Мери Шапиро била „драги пријатељ“, а комесарка SEC-а Елис Волтер била „сјајна дама” коју је „прилично добро познавао”.[40]

Након Мадофовог хапшења, SEC је критикован због недостатка финансијске експертизе и недостатка дужне пажње, упркос томе што је скоро деценију примао жалбе од Харија Маркополоса[41] и других. Генерални инспектор "SEC"-а, Котз, открио је да је од 1992. године SEC водио шест истрага о Мадофу, које су пропале било неспособним радом особља или занемаривањем навода финансијских стручњака и узбуњивача.[42][43][44]

Начин преваре уреди

Свакодневно су Мадофов асистент Френк Ди Паскали и његов тим на 17. спрату „Lipstick Building", где је била базирана превара, пратили затварање цена S&P 100. Затим су изабрали акције са најбољим учинком и користили их да креирају лажне „корпе“ акција као основу за лажне податке о трговању, за које је Мадоф тврдио да су генерисани из његове наводне стратегије „конверзије подељених штрајкова“, у које је куповао акције плавих чипова и на њих склапао опционе уговоре. Често су обављали своје „трговине“ на месечном максимуму или најнижем нивоу акција, што је резултирало високим „приносима“ које су рекламирали купцима. Повремено су посклизнули и датирали су да се трговине одвијају викендом и савезним празницима, иако то никада није откривено.[45]

Током година, Мадоф је опомињао своје инвеститоре да ћуте о свом односу са њим. То је било зато што је био добро свестан коначних граница које постоје за легитимну конверзију подељеним штрајком. Знао је да ако се сазна о износу којим је „управљао” инвеститори би се запитали да ли би могао да тргује у обиму који је тврдио, а да тржиште не реагује на његову активност, или да ли постоји довољно опција за оградњу од куповине акција.[34]

Мадоф је тврдио да је своју превару започео почетком 1990-их, иако су тужиоци веровали да је она била у току још 1980-их. Ди Паскали је, на пример, рекао тужиоцима да је знао у неком тренутку касних 1980-их или раних 1990-их да је посао инвестиционог саветовања лажан.[34] Истражитељ задужен за реконструкцију Мадофовог плана верује да је превара била у току још 1964. Наводно је Мадоф рекао познанику убрзо након хапшења да је превара почела "скоро одмах" након што је његова фирма отворила своја врата. Бонгиорно, који је провео преко 40 година са Мадофом – дуже од било кога осим Рут и Питера – рекао је истражитељима да је радила „исте ствари које је радила 2008.“ када се први пут придружила фирми.[45]

Последње недеље и колапс уреди

1999. године, финансијски аналитичар Хари Маркополос, закључио је да је немогуће да Мадофова фирма постигла добит и обавестио је СЕЦ о томе. Он је веровао да је математички могуће доказати да је Мадоф преварант.[9][46] Нико из СЕЦ Бостон канцеларије 2000. и 2001., као и Њујоршке СЕЦ канцеларије 2005. и 2007. није му веровао. Покушао је то више од десет година.[9]

Велики број фирми са Вол Стрита-a су сумњале да је Мадоф преварант и нису инвестирале новац у његову фирму.[46] Ирска централна банка је неуспешно покушала да га открије када је користио ирска средства и достављао велике количине информација. Први пут када је уочена превара било је 2008. године када је и ухапшен у Њујорку.[47][47][48]

ФБИ је објавио извештај у ком се наводи да је један старији службеник, који је у ствари био његов син, рекао да се Мадофова фирма бори да исплати 7 милијарди долара за откуп.[49] Годинама је Мадоф депоновао новац инвеститора на свој пословни рачун и повлачио новац са тог рачуна када су тражили откуп. Убрзо затим, схватио је да неће имати довољно новца да испуни преостале захтеве након Дана захвалности. Средином 2008. је на његовом рачуну забележено 5,5 милијарди долара да би у новембру исте године имао 234 милиона долара. Све банке су престале да дају кредите па је схватио да не може више да позајмљује новац. Први који су сазнали за то су његов асистент Френк Ди Паскали а убрзо и његов брат Питер.[34][50]

Берни је рекао Марку 9. децембра да планира да исплати 173 милиона долара бонуса својим радницима два месеца раније.[51] Следећег јутра су Ендру и Марк отишли до канцеларије њиховог оца и питали га како ће да исплати бонусе, потом су отишли до његовог стана где им је у Рутином присуству рекао да је “готов“.[51][45]

Мадофови синови су пријавили свог оца властима.[49] Мадоф је рекао свом асистенту да подигне новац на свом пословном рачуну и уновчи рачуне неколико чланова његове породице и пријатеља,[34] међутим његови синови су убрзо контактирали адвоката који је имао контакта са SEC-ом.[45] Мадоф је затим ухапшен 11. децембра 2008. године и оптужен за превару са хартијма од вредности.[52] Остао је убрзо у кућном притвору јер је платио кауцију од 10 милиона долара. 2009. године судија Дени Чин му је пресудио да представља ризик од бекства, опозвао кауцију и вратио га у Метрополитан поправни центар. Мадоф је у неколико наврата покушао да се ослободи и да се врати кући уз помоћ адвоката Ире Соркин али неуспешно.[53] Мадофова жена је одустала од свог потраживања у имовини од 85 милиона долара и остала са само 2,5 милиона у готовини.[54] Она је такође оптужена за повлачење 15 милиона долара са рачуна повезаних са компанијом непосредно пре него што је он ухапшен.[55]

Ирвин Пикард је тужио Мадофове синове, Марка и Ендруа, његовог брата Питера, и ћерку Шану због немара и кршења фидуцијарне дужности за 198 милиона долара. 2001. су примили преко 80 милиона долара одштете.[56][57]

Дана 12. марта 2009, Мадоф признао кривицу за 11 федералних кривичних дела, укључујући превару са хартијама од вредности, превару електронским путем, превару поштом, прање новца, давање лажних изјава, кривоклетство, плана бенефиција запослених и подношење лажних пријава SEC-у. Изјава о кривици била је одговор на кривичну пријаву поднету два дана раније, у којој се наводи да је у последњих 20 година Мадоф преварио своје клијенте за скоро 65 милијарди долара у највећој Понци шеми у историји. Мадоф је инсистирао да је он једини одговоран за превару.[42][58] Мадоф се није нагодио са владом. Тачније, изјаснио се кривим по свим тачкама оптужнице. Спекулисало се да је Мадоф признао кривицу уместо да сарађује са властима како би избегао именовање сарадника и завереника који су били умешани са њим у шему.[59][60]

У свом изјашњавању о кривици, Мадоф је навео да је започео своју Понци шему 1991. Он је признао да никада није направио никаква легитимна улагања у новац својих клијената током тог периода. Уместо тога, рекао је, једноставно је депоновао новац на свој лични пословни рачун у Чејс Менхетн банци. Када су његови клијенти тражили повлачење новца, он им је платио са Чејс рачуна — класични сценарио „пљачкаш Петра да би платио Павлу“. Чејс и његов наследник, ЈПМорган Чејс, можда су зарадили чак 483 милиона долара са његовог банковног рачуна.[61][62] Признао је лажне трговачке активности маскиране страним трансферима и лажним поднесцима СЕЦ-а. Изјавио је да је увек намеравао да настави легитимну трговинску активност, али се показало "тешким и на крају немогућим" помирити рачуне његових клијената. На крају је, рекао је Мадоф, схватио да ће његова превара на крају бити разоткривена.[63][64]

Судија Чин је 29. јуна 2009. осудио Мадофа на максималну казну од 150 година федералног затвора.[65][66]

Мадоф се извинио својим жртвама, рекавши:

,,Оставио сам у наслеђе срамоту, као што су неке од мојих жртава истицале, својој породици и својим унуцима. Ово је било нешто у чему ћу живети до краја живота. Жао ми је. Знам да вам то не помаже."

Рут није присуствовала суду, али је дала изјаву у којој је рекла: „Сада прекидам ћутање јер је моје оклевање да говорим протумачено као равнодушност или недостатак саосећања према жртвама злочина мог супруга Бернија, што је било управо супротно од истине. Срамота ме је. Као и сви остали, осећам се издано и збуњено. Човек који је починио ову ужасну превару није био човек кога познајем свих ових година."[67][38]

Казна и затвор уреди

Мадофов предвиђени датум изласка,  описан као „академски“ у Мадоффовом случају јер би морао да доживи 198 година, био је 31. јануар 2137. године.[68][69] 13. октобра 2009. објављено је да је Мадоф доживео своју прву тучу у затворском дворишту са другим затвореником, такође старијим човеком.[70] Када је започео своју казну, Мадофов ниво стреса је био толико јак да је убрзо након тога избио копривњачу и друге кожне болести.[71] Мaдоф је 18. децембра 2009. пребачен у медицински центар Универзитета Дјук у Дараму, Северна Каролина, и лечен је од неколико повреда лица. Бивши затвореник је касније тврдио да су повреде задобијене током наводне свађе са другим затвореником.[72]

У писму снаји, Медоф је рекао да се према њему у затвору понашају као према „мафијашком дону“.

,,Зову ме или ујка Берни или господин Мадоф. Не могу нигде да ходам, а да ми неко не поздрави, да ми одржим дух. Заиста је прилично слатко, колико су сви били забринути за моје добро, укључујући особље […] Овде је много безбедније него шетати улицама Њујорка."[73]

Медоф је 29. јула 2019. затражио од Доналда Трампа смањење казне или помиловање, на шта Бела кућа и Доналд Трамп нису коментарисали.[20]

У фебруару 2020. године, његов адвокат је поднео захтев за ослобађање из затвора уз тврдњу да болује од хроничне бубрежне инсуфицијенције, неизлечиве болести због које му је остало мање од 18 месеци живота и да му је пандемија КОВИД-19 додатно угрозила живот.[14] Он је хоспитализован због овог стања у децембру 2019. године.[74][75] Захтев је одбијен због тежине Медофових злочина.[20][76][77][78]

Смрт уреди

Мадоф је умро у 82-ој години у Федералном медицинском центру у Батнеру, Серевној Каролини, 14.04.2021. године.[79][20] Умро је од хипертензије, кардиоваскуларне болести и хроничне болести бубрега. Кремиран[80] је у Дараму, Севрној Каролини.[81]

Референце уреди

  1. ^ а б „Press Release: SEC Charges Bernard L. Madoff for Multi-Billion Dollar Ponzi Scheme; 2008-293; Dec. 11, 2008”. www.sec.gov. Приступљено 2022-04-18. 
  2. ^ „The Madoff Case: A Timeline”. Wall Street Journal (на језику: енглески). 2009-03-12. ISSN 0099-9660. Приступљено 2022-04-18. 
  3. ^ „Bloomberg Politics - Bloomberg”. Bloomberg.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-18. 
  4. ^ Bray, Robert Frank, Amir Efrati, Aaron Lucchetti and Chad (2009-03-14). „Madoff Jailed After Admitting Epic Scam”. Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 2022-04-18. 
  5. ^ „Biggest Fraud in History $50 billion Madoff Ponzi Scheme :: The Market Oracle ::”. www.marketoracle.co.uk. Приступљено 2022-04-18. 
  6. ^ „Ponzi schemer Bernie Madoff dies in prison at 82”. The Seattle Times (на језику: енглески). 2021-04-14. Приступљено 2022-04-18. 
  7. ^ „Rich investors 'wiped out' by Wall Street fraud - Americas, World - The Independent”. web.archive.org. 2008-12-14. Архивирано из оригинала 17. 12. 2008. г. Приступљено 2022-04-18. 
  8. ^ „Madoff mysteries remain as he nears guilty plea”. Reuters (на језику: енглески). 2009-03-11. Приступљено 2022-04-18. 
  9. ^ а б в Markopolos, Harry (2010). No one would listen : a true financial thriller. Frank Casey. Hoboken, N.J.: John Wiley. ISBN 978-0-470-62536-1. OCLC 593321035. 
  10. ^ „Investors remain amazed over Madoff's sudden downfall - USATODAY.com”. usatoday30.usatoday.com. Приступљено 2022-04-18. 
  11. ^ а б Paley, Binyamin Appelbaum, David S. Hilzenrath and Amit R. (2008-12-13). „'All Just One Big Lie'” (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2022-04-18. 
  12. ^ MYTH, Harvard University Press, 2009-06-30, стр. 1—16, doi:10.2307/j.ctvjz81dx.4, Приступљено 2022-05-01 
  13. ^ Dimmock, Stephen G.; Gerken, William Christopher (2010). „Finding Bernie Madoff: Detecting Fraud by Investment Managers”. SSRN Electronic Journal. ISSN 1556-5068. doi:10.2139/ssrn.1572136. 
  14. ^ а б MacDonald, Scott B.; Hughes, Jane E. (2017-09-29), The Princes of Ponzi: From Charles Ponzi to Bernie Madoff, Routledge, стр. 295—324, ISBN 978-1-351-30680-5, doi:10.4324/9781351306805-14, Приступљено 2022-05-01 
  15. ^ Perry, Elisabeth Israels (2019-03-21), „Scandal in the Courts”, After the Vote, Oxford University Press, стр. 97—123, ISBN 978-0-19-934184-9, doi:10.1093/oso/9780199341849.003.0006, Приступљено 2022-05-01 
  16. ^ а б Oppenheimer, Jerry (2009). Madoff with the money. Hoboken, N.J.: Wiley. ISBN 978-0-470-50498-7. OCLC 427542005. 
  17. ^ „WALTER ALLEN, tribute, New York Times, January 1964”, W. Somerset Maugham, Routledge, 2013-07-23, стр. 464—467, ISBN 978-0-203-19899-5, doi:10.4324/9780203198995-77, Приступљено 2022-05-01 
  18. ^ а б „Mary Roach: 10 things you didn't know about orgasm”. PsycEXTRA Dataset. 2009. doi:10.1037/e515252011-001. Приступљено 2022-05-01. 
  19. ^ а б „CBS News/New York Times Monthly Poll, January 2009”. ICPSR Data Holdings. 2010-03-02. doi:10.3886/icpsr26942.v1. Приступљено 2022-05-01. 
  20. ^ а б в г д Lidstone, Herrick K. (2019). „Bernie Madoff After Ten Years; Recent Ponzi Scheme Cases, and the Uniform Fraudulent Transactions Act”. SSRN Electronic Journal. ISSN 1556-5068. S2CID 169562548. doi:10.2139/ssrn.3313045. 
  21. ^ Rautenshteĭn, Ia I.; Zhunaeva, V. V.; Khokhlova, Iu M.; Nesterova, N. G.; Moskalenko, L. N. (1975). „[Factors causing lysis of an Actinomyces rimosus culture, the producer of the antibiotic, oxytetracycline]”. Mikrobiologiia. 44 (5): 899—904. ISSN 0026-3656. PMID 1634. 
  22. ^ Shilo, Shmuel (1993). „The Jerusalem Post Law Reports. By Asher Felix Landau [The Jerusalem Post, The Magnes Press, The Hebrew University, Jerusalem, 1993, xxiv + 247pp.]”. Israel Law Review. 27 (4): 707—709. ISSN 0021-2237. S2CID 148494372. doi:10.1017/s0021223700011596. 
  23. ^ а б „New York Times Economic Insecurity Poll, December 1995”. ICPSR Data Holdings. 2008-09-08. doi:10.3886/icpsr04505. Приступљено 2022-05-01. 
  24. ^ Weiner, Eric J., July 7- (2005). What goes up : the uncensored history of modern Wall Street as told by the bankers, brokers, CEOs, and scoundrels who made it happen (1st изд.). New York: Little, Brown and Co. ISBN 0-316-92966-2. OCLC 57506555. 
  25. ^ Chanaka, Wickremasinghe (2016-03-01). „7 Immunity, 7.7 Entico Corporation Ltd v UNESCO, 18 March 2008, [2008] EWHC 531 (Comm), [2008] 2 All ER (Comm) 97”. Judicial Decisions on the Law of International Organizations. doi:10.1093/law/9780198743620.003.0046. 
  26. ^ „Securities and Exchange Commission (SEC)”, Encyclopedia of Business Ethics and Society, SAGE Publications, Inc., 2008, ISBN 9781412916523, doi:10.4135/9781412956260.n715, Приступљено 2022-05-01 
  27. ^ Wilhelm, William J. (2001). Information markets : what businesses can learn from financial innovation. Joseph D. Downing. Boston, Mass.: Harvard Business School Press. ISBN 1-57851-278-6. OCLC 46959760. 
  28. ^ Steinberg, Marc I. (2021-08-11), „The Securities and Exchange Commission”, Rethinking Securities Law, Oxford University Press, стр. 267—300, ISBN 978-0-19-758314-2, doi:10.1093/oso/9780197583142.003.0009, Приступљено 2022-05-01 
  29. ^ Yu, Guanding. „supp1-3125793.pdf”. dx.doi.org. S2CID 243966765. doi:10.1109/tmc.2021.3125793/mm1. Приступљено 2022-05-01. 
  30. ^ Battalio, Robert H.; Loughran, Tim (2007-06-13). „Does Payment For Order Flow To Your Broker Help Or Hurt You?”. Journal of Business Ethics. 80 (1): 37—44. ISSN 0167-4544. S2CID 11526339. doi:10.1007/s10551-007-9445-x. 
  31. ^ „Russia may attend OPEC talks in February”. Emerald Expert Briefings. 2016-01-28. ISSN 2633-304X. doi:10.1108/oxan-es208125. 
  32. ^ „CBS News/New York Times Monthly Poll, March 2008”. ICPSR Data Holdings. 2009-10-01. doi:10.3886/icpsr26146.v1. Приступљено 2022-05-01. 
  33. ^ Lionel, S. Lewis (2017-07-28), Madoff's Allure: Money and Mystique, Routledge, стр. 225—255, ISBN 9781315080758, doi:10.4324/9781315080758-9, Приступљено 2022-05-01 
  34. ^ а б в г д Henriques, Diana B. (2011). The wizard of lies : Bernie Madoff and the death of trust (1st изд.). New York: Times Books/Henry Holt. ISBN 978-0-8050-9134-2. OCLC 703209183. 
  35. ^ „The Presidency of Richard Nixon, January 20, 1969 – August 9, 1974”, The New York Times on the Presidency, 1853-2008, CQ Press, 2009, стр. 428—458, ISBN 9780872897632, doi:10.4135/9781483300627.n23, Приступљено 2022-05-01 
  36. ^ „ABC News/Washington Post Poll, July 2007”. ICPSR Data Holdings. 2009-06-11. doi:10.3886/icpsr24589. Приступљено 2022-05-01. 
  37. ^ Kotz, H. David (2010). Investigation of Failure of the SEC to Uncover Bernard Madoff's Ponzi Scheme: Public Version (на језику: енглески). DIANE Publishing. ISBN 978-1-4379-2186-1. 
  38. ^ а б в „New York Times New York State Poll, June 2008”. ICPSR Data Holdings. 2009-12-03. doi:10.3886/icpsr26164.v1. Приступљено 2022-05-01. 
  39. ^ „ABC News Poll, July 2008”. ICPSR Data Holdings. 2010-05-06. doi:10.3886/icpsr27322. Приступљено 2022-05-01. 
  40. ^ „CBS News/New York Times Pre-Election Tracking Poll, October 31-November 2, 1988”. ICPSR Data Holdings. 1989-09-26. doi:10.3886/icpsr09153.v1. Приступљено 2022-05-01. 
  41. ^ Butler, J.; Jayson, G. G.; Swallow, A. J. (1975-12-11). „The reaction between the superoxide anion radical and cytochrome c”. Biochimica et Biophysica Acta (BBA) - Bioenergetics. 408 (3): 215—222. ISSN 0006-3002. PMID 60. doi:10.1016/0005-2728(75)90124-3. 
  42. ^ а б „Secretary's Department - London Letters - From London (Indexed) - June - December 1963”. 2021-08-20. S2CID 243460667. doi:10.47688/rba_archives_2008/04644. 
  43. ^ „Die Formate PDF und Flash”, PDF@Flash, X.media.press, Springer Berlin Heidelberg, 2010, стр. 7—16, ISBN 978-3-642-03598-2, doi:10.1007/978-3-642-03599-9_2, Приступљено 2022-05-01 
  44. ^ Zywicki, Todd J. (2009). „Testimony Before United States House of Representatives Committee on Financial Services on Proposed Consumer Financial Protection Agency”. SSRN Electronic Journal. ISSN 1556-5068. S2CID 29279647. doi:10.2139/ssrn.1459085. 
  45. ^ а б в г Ross, Brian (2009). The Madoff chronicles : inside the secret world of Bernie and Ruth (1st ed изд.). New York: Hyperion. ISBN 978-1-4013-1029-5. OCLC 430052111. 
  46. ^ а б „CBS News National Survey, February #1, 2011”. ICPSR Data Holdings. 2012-05-23. Приступљено 2022-05-01. 
  47. ^ а б Murray, Corey J. (2016). Jones, George Glenn (12 September 1931–26 April 2013). American National Biography Online. Oxford University Press. 
  48. ^ Leidig, Michael. Pyramid Games: Bernie Madoff and his Willing Disciples.. pp. 287–311. Medusa Publishing. ISBN 9780957619142. 
  49. ^ а б Hunter, Philip (2008). „PayPal, FBI and others wage war on Botnet armies. Can they succeed?”. Computer Fraud & Security. 2008 (5): 13—15. ISSN 1361-3723. doi:10.1016/s1361-3723(08)70082-4. 
  50. ^ Ross, Brian (2009). The Madoff chronicles : inside the secret world of Bernie and Ruth. Hyperion. ISBN 9781401310295. OCLC 430052111. 
  51. ^ а б Part 12. June 26, 2004, Stanford University Press, 2020-12-31, стр. 459—487, Приступљено 2022-05-01 
  52. ^ „Washington Post Maryland Poll, October 2008”. ICPSR Data Holdings. 2010-09-27. Приступљено 2022-05-01. 
  53. ^ 2.2 Bail pending appeal, Routledge-Cavendish, 2000-09-13, стр. 414—419, ISBN 978-1-84314-004-7, Приступљено 2022-05-01 
  54. ^ Nerds Gone Green: Nerds on Wall Street, off Wall Street, John Wiley & Sons, Inc., 2015-10-17, стр. 327—341, Приступљено 2022-05-01 
  55. ^ Indonesia Economic Quarterly, September 2009. World Bank. 2009. 
  56. ^ „CBS News/60 Minutes/Vanity Fair National Poll, September #2, 2012”. ICPSR Data Holdings. 2013-07-03. Приступљено 2022-05-01. 
  57. ^ Packwood Freeman, Carrie (2009-03-02). „This Little Piggy Went to Press: The American News Media's Construction of Animals in Agriculture”. The Communication Review. 12 (1): 78—103. ISSN 1071-4421. doi:10.1080/10714420902717764. 
  58. ^ &NA; (2003). „Guidant Pleads Guilty to Massive Fraud”. Journal of Clinical Engineering. 28 (3): 156—157. ISSN 0363-8855. doi:10.1097/00004669-200307000-00024. 
  59. ^ 10. The Madoff Ponzi Scheme, De Gruyter, 2014-09-24, стр. 143—156, Приступљено 2022-05-01 
  60. ^ Barnett, His Honour William Evans, (born 10 March 1937), QC 1984; a Circuit Judge, 1994–2009; a Deputy Circuit Judge, 2009–11, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2022-05-01 
  61. ^ „HIV/AIDS—How Much Money Did U.S.-Based Philanthropies Disburse in 2009?”. Forefront Group. 2010-12-03. Приступљено 2022-05-01. 
  62. ^ Davis, Lou; Wilson, Linus (2010). „Estimating JP Morgan Chase’s Profits from the Madoff Deposits”. SSRN Electronic Journal. ISSN 1556-5068. doi:10.2139/ssrn.1460706. 
  63. ^ „Original PDF”. dx.doi.org. Приступљено 2022-05-01. 
  64. ^ Bichot, Jacques (2009-12-24). „Les pyramides de Madoff. L'imposture de Bernard Madoff en révèle beaucoup d'autres”. Futuribles (359): 57—72. ISSN 0337-307X. doi:10.1051/futur/35957. 
  65. ^ Klose, Bernd (2009-04-03). „Sind wir noch zu retten? Charles Ponzi und sein legitimer Nachfolger: Bernard Madoff”. Risk, Fraud & Compliance (2). ISSN 1867-8394. doi:10.37307/j.1867-8394.2009.02.09. 
  66. ^ Aberdeen and Temair, June Marchioness of, ((Beatrice Mary) June Gordon) (29 Dec. 1913–22 June 2009), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2022-05-01 
  67. ^ „ABC News Clinton Statement #2 Poll, August 1998”. ICPSR Data Holdings. 1999-02-25. Приступљено 2022-05-01. 
  68. ^ „About the Federal Bureau of Prisons”. PsycEXTRA Dataset. 2001. Приступљено 2022-05-01. 
  69. ^ „CBS News/New York Times Monthly Poll, July 2009”. ICPSR Data Holdings. 2010-04-12. Приступљено 2022-05-01. 
  70. ^ „Journal of the Seventeenth Session: October, 1908, to March, 1909”. The Library. TBS-10 (1): 1—13. 2010-01-13. ISSN 0024-2160. doi:10.1093/libraj/tbs-10.1.1. 
  71. ^ Brendan M Cook; Susan E Powers (2010). „A comparative energy and greenhouse gas emission assessment of bioethanol and residential pellet fuel produced from willow crops grown in New York State”. 2010 Pittsburgh, Pennsylvania, June 20 - June 23, 2010. St. Joseph, MI: American Society of Agricultural and Biological Engineers. doi:10.13031/2013.29812. 
  72. ^ „Fig. 5. Fragments of interferograms: a - from January 8, 2007– February 28, 2009, b - from January 11, 2008– January 16, 2010, c - from February 26, 2008– March 3, 2010, d - with a one-year interval from June 22, 2015–20.06. 2016.”. dx.doi.org. Приступљено 2022-05-01. 
  73. ^ „IVth European Conference on Health Law University of Coimbra, Portugal, from 9-11 October 2013”. European Journal of Health Law. 20 (2): 251. 2013. ISSN 0929-0273. doi:10.1163/15718093-12341263. 
  74. ^ 5. BOIL HIM IN OIL: CRACKING DOWN ON WALL STREET THROUGH MADOFF, Stanford University Press, 2020-12-31, стр. 119—148, Приступљено 2022-05-01 
  75. ^ „New York Times Education Poll, February 1983”. ICPSR Data Holdings. 2008-08-05. Приступљено 2022-05-01. 
  76. ^ INDEX, Stanford University Press, 2020-12-31, стр. 201—210, Приступљено 2022-05-01 
  77. ^ Boothby, Jennifer L.; Overduin, Lorraine Y. (2007). „Attitudes Regarding the Compassionate Release of Terminally Ill Offenders”. The Prison Journal. 87 (4): 408—415. ISSN 0032-8855. doi:10.1177/0032885507306518. 
  78. ^ „Judge Denies TransCanada Request for Pre-Construction Work on Keystone XL Pipeline”. Climate Change and Law Collection. Приступљено 2022-05-01. 
  79. ^ „April-2021”. Veterinary World. 14 (4). 2021-04-02. ISSN 2231-0916. doi:10.14202/vetworld.2021.4. 
  80. ^ NAHATA, J.; Jha, P.; Iqbal, M.A. (2021). „POS-202 ATYPICAL HEMOLYTIC UREMIC SYNDROME: A RARE CAUSE OF MALIGNANT HYPERTENSION AND ACUTE RENAL FAILURE IN ADULT”. Kidney International Reports. 6 (4): S85. ISSN 2468-0249. doi:10.1016/j.ekir.2021.03.215. 
  81. ^ Ponticelli, C.; Montagnino, G., Causes of Arterial Hypertension in Kidney Transplantation, S. Karger AG, стр. 226—230, Приступљено 2022-05-01 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Афера_Бернија_Мадофа&oldid=27712107”