Ахмесов папирус је староегипатски папирус кога је пронашао Александар Хенри Рајнд, шкотски шверцер египатских реликвија, 1858. године у Луксору у области Тебе у рушевинама мање грађевине поред Рамесеума (Ramesseum), због чега се често спомиње као Рајндов папирус или Бремнер-Рајндов папирус. Од 1863. године се налази се у Британском музеју.

Део Ахмесовог папируса

Датиран је у време око 1650. п. н. е., током владавине фараона Апепија Првога (Hyksos Pharaoh, Apepi I) из XV династије (в. Списак фараона), али је у уводу папируса Ахмес записао да преписује са једног још старијег из периода Амен-ем-хет-а Трећег (Amenemhet III, 1842—1797. п. н. е.), што би требало да је 200 година старије, не спомињући име претходног аутора. Писмо којим је писано је хијератичко.

Ахмесов рукопис почиње текстом:

ИСПРАВАН РАЧУН УВОД У ЗНАЊА О СВЕМУ ПОСТОЈЕЋЕМ И СВЕ МРАЧНЕ ТАЈНЕ ОВАЈ СПИС ЈЕ НАПИСАН ГОДИНЕ 33 ЧЕТВРТОГ МЕСЕЦА ПЛАВНЕ СЕЗОНЕ ПОД ВЛАШЋУ КРАЉА ГОРЊЕГ И ДОЊЕГ ЕГИПТА АУСЕР РЕ ОБДАРЕНОГ ЖИВОТОМ ПРЕМА ОНОМ ШТО ПРЕТХОДНО БИ ЗАПИСАНО У ВРЕМЕ КРАЉА ГОРЊЕГ И ДОЊЕГ ЕГИПТА НЕМАЕТ РЕ ЈА АХМЕС ЗАПИСАХ ОВО

Овакав предговор само говори у прилог да су староегипатски свештеници чак и овако практичне математичке списе са описом обичних аритметичких радњи покривали велом тајанствености и мистике.

Садржај папируса уреди

Са једне стране је опис дељења броја 2 непарним бројевима од 3 до 101. У ствари, приказано је како се разломци са бројиоцем 2 могу разложити на јединичне разломке.

Са друге стране је приказано 87 проблема и задатака из геометрије и алгебре сваки са сопственим решењем. Многи од тих задатака били су „Одреди број“. Један од ахмесових задатака гласио је: „Гомила, њене две трећине, једна половина и три седмине, сабране заједно дају 33. Одреди гомилу“. Неки су били очигледно само за забаву, на пример: „Има 7 кућа, у свакој кући има по седам мачака, свака мачка убија седам мишева, сваки миш поједе по седам класова пшенице. Сваки клас пшенице ће дати 7 хектара зрна. Колико је жита спасено"? Већина задатака је везана за свакодневни живот(за хлеб, исхрану стоке, итд.)...

Сматра се најзначајнијим и највреднијим математичким документом Египатске цивилизације.

Види још уреди

Литература уреди

  • Richard Gillings (1972). Mathematics in the Time of the Pharaohs. New York: Dover Publications. ISBN 9780-486-24315-3. 

Спољашње везе уреди