Бабе (Сопот)

Бабе
Бабе;
	Поглед на Бабе
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Сопот
Становништво
— 2011.	348
Географске карактеристике
Координате	44° 31′ 28″ С; 20° 31′ 22″ И / 44.5245° С; 20.522833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Бабе Бабе на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Бабе је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 348 становника.

Историја уреди

Бабе се налази у долини истоименог потока, северозападно од Сопота. Бабе су насеље новијег датума. У „Списку алија Београдске Нахије налазећи се у 1834. години“ под Н.12 (Државна архива, Београд) помиње се алија Бабе која „ содержава у себе дужине и ширине по ¾ од сата. У овој алији (Алија-спахиска земља која је после одласка Турака припадала Србима ) налази се свега ораће земље 191 дан, завате Д., косанице 230 ко. И винограда 67 мотика; остало је све жирородна гора, шеварице нема. У луг зарасле земље нема. Зиратна пак земља више је дивјачна. На овој алији насељено село Бабе још у време покоиног Г-ра Ђорђа које се из 24 куће састои и оно сву зирити. Спахији ништа није плаћао осим обичног десетка.“

На основу овога може се утврдити, да је ово насеље постало првих десетина 19. века. На овој алији најпре су се населили преци Новићића-Симића. Они су старином од Сјенице, одакле су прво дошли у Ђуринце, па пошто су им се ту „митиљавиле овце“ пређу и населе се у Бабе.. (подаци датирају од 1718—1925. г).^[1]^[2]

Овде се налази Црква Светог деспота Стефана у Бабама.

Демографија уреди

У насељу Бабе живи 282 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (47,1 код мушкараца и 49,2 код жена). У насељу има 129 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	606
1953.	632
1961.	532
1971.	371
1981.	297
1991.	278	276
2002.	332	340

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	315	94,87%
Македонци	5	1,50%
Украјинци	4	1,20%
Хрвати	2	0,60%
Југословени	2	0,60%
Црногорци	1	0,30%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	1	1
80+	4	11
75—79	8	13
70—74	16	18
65—69	14	8
60—64	21	21
55—59	7	10
50—54	16	12
45—49	11	8
40—44	8	8
35—39	9	7
30—34	9	9
25—29	5	7
20—24	10	3
15—19	8	8
10—14	6	5
5—9	10	11
0—4	3	6
Просек :	47,1	49,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	135	142	130	114	114	107	129

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	33	48	15	18	7	6	1	1	0	0	2,57

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	147	28	110	2	6	1
Женски	144	17	98	27	2	0
УКУПНО	291	45	208	29	8	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	53	20	0	0	10
Женски	26	8	0	0	2
УКУПНО	79	28	0	0	12
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	6	3	0	8
Женски	0	1	2	1	1
УКУПНО	2	7	5	1	9
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	3	0	0
Женски	0	0	1	3	5
УКУПНО	0	0	4	3	5
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	2	0	0	0
УКУПНО	3	0	0	0

Референце уреди

^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ општине села Водањ.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература уреди

Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

Спољашње везе уреди

[1] Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ општине села Водањ.

[2] Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]