Напојница
Напојница или бакшиш је најчешће мала количина новца која се у знак захвалности или као награда даје некоме за квалитетно обављену услугу.[1] Треба га разликовати од мита, где се обично даје већа количина новца, а очекује се услуга која је против закона.
У разним земљама уреди
Напојница се даје конобарима, таксистима, носачима, персоналу по хотелима и сл. У хотелима на југу Европе, напојница се не даје директно особи, већ се оставља на столу. У многим културама, напојница се подразумева, али се у неким азијским хотелима сматра увредом.[2] Међутим, напојнице су уобичајене у хотелима који угошћују иностране туристе.[3] На Тајвану је напојница већ урачуната у цену и износи 10 % вредности.[4] Исто је и у Румунији (у ресторанима и за услуге таксија[5]), а слично и у Боливији, где се пристојним сматра 5 % од укупне цене.[6] У Уједињеном Краљевству муштерија може да одбије да плати урачунату напојницу уколико сматра да услуга није одговарајућа.[7] Занимљиво је да у Квебеку и Онтарију послодавци имају право да дају мање плате запосленима за које се очекује да ће добијати напојнице.[8] У Аустралији, напојница у казинима се не практикује, јер се повезује са подмићивањем, што је и регулисано законом који важи у Тасманији.[9]
Правила за давање уреди
С обзиром да постоје другачија правила у разним културама, стручњаци су покушали да дају нека општа правила која ће важити у највећем броју случајева. У Европи се препоручује да напојница у ресторану буде од 5 па до 15 % од укупне цене, посебно када су у питању скупљи ресторани. За такси услуге та вредност је око 10 %, а за носаче у хотелима се под пристојним подразумева евро по торби. Један евро се даје и за организацију превоза или резервацију у неком ресторану. Међутим, посебни прохтеви се награђују и са 15 евра. Савети за обиласке се у хотелима плаћају само захвалношћу. У Јапану је напојница увредљива, али не и у Кини где се очекује макар 3 % од укупне цене. Напротив, кинески таксисти не очекују напојницу, али они у Хонгконгу да. У САД, величина напојнице варира од места до места. У већим градовима, попут Њујорка очекивана напојница је 15 % од цене, док је по мањим местима довољан ситниш. Такође, висину напојнице одређује и екслузивност саме услуге. У скромнијим хотелима, напојница за носача износи долар по торби, али у скупљим, цена се креће од 2,5 долара па и више уколико је торба тежа. Закључак стручњака је да је најчешће боље оставити нешто него ништа.[10]
Референце уреди
- ^ Вујаклија, М. 1992. Лексикон страних речи и израза. Просвета: Београд. ISBN 978-86-07-00672-4.
- ^ Политикин забавник број 3002, датум: 21. август 2009. Рубрика: „Јесте ли већ чули да…”, страна 2. Издаје и штампа: Политика АД.
- ^ A few tips on handling gratuities worldwide
- ^ Taiwan Government Information Office.„Chapter 20: Tourism”. Taiwan Yearbook 2006.
- ^ „Tipping_Etiquette_in_Romania Архивирано на сајту Wayback Machine (1. октобар 2008)”
- ^ DHL. „Cultural Tips Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007).” How to Ship Internationally.
- ^ Restaurant rights: the bill Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2008) „if the service has been poor. You are entitled to reduce it by the amount shown to be the service charge.”
- ^ „Minimum Wage Rates Across Canada.” Manitoba Labour and Immigration.
- ^ Tasmanian Gaming Control Act 1993
- ^ Стил-магазин број 137: „Бакшиш није град у Турској!” Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016); датум: 10. август 2009.
Додатна литература уреди
- Rainey, Clint (1. 2. 2018). „Report: Trump Administration Knew Tip-Pooling Rule Would Hurt Restaurant Workers”. New York. Приступљено 20. 8. 2018.
- Scheiber, Noam (23. 3. 2018). „Trump Administration Retreats on Tip-Sharing Plan in Compromise”. The New York Times. Приступљено 20. 8. 2018.
Спољашње везе уреди
