Банатска војна крајина
Банатска војна крајина, односно Банатска војна граница (нем. Banater Militärgrenze), била је део војно-граничарског подручја Војне крајине у Хабзбуршкој монархији. Постојала је од средине 18. века до 1873. године, а налазила се у јужном Банату. Простирала се дуж реке Дунава, а њена територија данас припада модерним државама Србији и Румунији.[1][2][3]
Географија уреди
Банатска Крајина је била првобитно подељена у два пука/регименте (Влашко-илирску регименту и Немачко-банатску регименту) а затим од 1838 (заправо 1845) на српски, немачки и румунски део (види Влашко-илирска регимента, Немачко-банатска регимента, Српско-банатска регимента). 1849. године, овај део Војне крајине на југу се граничио са Кнежевином Србијом, на северу са Војводством Србијом и Тамишким Банатом, на истоку са Трансилванијом и Влашком, и на западу са Славонском Крајином. У 19. веку, Банатска Крајина је укључивала и југоисточни део Бачке, познат као Шајкашка (видети чланак: Шајкашки батаљон).
Места уреди
Неки од важнијих градова и места у Банатској Крајини били су: Борча[4], Панчево, Бела Црква, Алибунар, Ковин, Карансебеш, итд.
Историја уреди
Провинција Хабзбуршке монархије позната као Тамишки Банат формирана је 1718. године, а налазила се под управом земаљске администрације са седиштем у Темишвару. У периоду између 1751. и 1764. године, о одбрани и заштити границе на Дунаву старала се Банатска земаљска милиција (нем. Banatische Land-Miliz), која је била претеча Банатске војне крајине.[5]
Организација Банатске војне крајне започета је 1764. године и од тада се њена територија налазила у саставу хабзбуршке Војне крајине. Банатска војна крајина је постојала до 1873. године, када је, након њеног укидања, ово подручје дошло под цивилну (жупанијску) власт.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Спасовић 2004.
- ^ Илић-Мандић 2015, стр. 17-33. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFИлић-Мандић2015 (help)
- ^ Илић-Мандић 2020.
- ^ Маринковић, Велимир (1975). „Насеље”. Борча: Насеље и школа. Београд: Графички школски центар. стр. 20—69.
- ^ Илић 2011, стр. 289-310.
Литература уреди
- Ђере, Золтан (2002). „Од Мохачке битке до смрти цара Јозефа II”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 184—380.
- Илић, Јелена (2011). „Официри Банатске земаљске милиције 1757. године” (PDF). Мешовита грађа (Miscellanea). 32: 289—310.
- Илић, Јелена (2012). „Урбар насеља Ковин (1771. година)” (PDF). Мешовита грађа (Miscellanea). 33: 199—229.
- Илић, Јелена (2012). „Расподела земље граничарима у Банату - примери насеља Идвор 1769. и Ковин 1771. године” (PDF). Српске студије. 3: 183—205.
- Илић, Јелена (2014). „Насељавање потиских и поморишких граничара у Банат (1751-1753)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 89: 35—51.
- Илић-Мандић, Јелена (2015). „Последице рата и куге у Панчевачком дистрикту (1737-1739)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 92: 35—51.
- Илић-Мандић, Јелена (2015). „Банатска војна крајина у 18. и 19. веку” (PDF). Усмена традиција Банатске војне границе: Зборник радова. Нови Сад: Матица српска. стр. 17—33.
- Илић-Мандић, Јелена (2017). „Планско насељавање у Војној крајини: Колонисти-ветерани у Немачко-банатској регименти (1764–1788)” (PDF). Држава и политике управљања (18-20. век). Београд: Историјски институт. стр. 37—56.
- Илић-Мандић, Јелена (2020). Банатска војна крајина (1764-1800). Београд: Историјски институт.
- Илић-Мандић, Јелена (2022). „Српске миграције у западном Банату у 18. веку - између милитаризације и земљишног питања” (PDF). Attendite: Гласник Историјског архива у Кикинди. 18: 61—76.
- Панић, Божидар Р. (2020). „Срби у Поморишју и Банатској војној граници у доба Карађорђевог устанка”. Доба Карађорђа и Саве Текелије. Рача: Народна библиотека. стр. 271—310.
- Поповић, Душан Ј. (1959). Срби у Војводини. 2. Нови Сад: Матица српска.
- Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. 3. Нови Сад: Матица српска.
- Спасовић, Ивана Б. (2004). Банатска војна граница и њено укидање 1872. године. Панчево: Историјски архив.
