Банатски Двор

Банатски Двор
Банатски Двор;
	Православна црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Житиште
Становништво
— 2011.	1.095
— густина	30/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 31′ 19″ С; 20° 30′ 46″ И / 45.52186° С; 20.51268° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	36,2 km2
	Банатски Двор Банатски Двор на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23213
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Банатски Двор (мађ. Szőlősudvarnok, нем. Rogensdorf) је насеље у Србији, у општини Житиште, у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2022. било је 867 становника.

Географске одлике уреди

Банатски Двор се налази северозападно од Житишта. Кроз њега пролази међународни пут Зрењанин — Темишвар. Налази се на надморској висини од 68 m.

Историја уреди

Римокатоличка црква

Банатски Двор долази у ред веома старих банатских насеља. Прво насеље на месту Банатског Двора помиње се 1332. године под називом Удварнок (мађ. Udvarnok). Затим се ово насеље током 14. и 15. века јавља под називом Селешудварнок (мађ. Szőlősudvarnok).

Године 1825. у насеље се досељавају Бугари из торонталске и крашовске жупаније и дају му име Зварњак. Бугари се убрзо пресељавају на имање грофа Рогена и од 1840. године село добија име Рогенсдорф (нем. Rogendorf). Године 1891. ово имање купује гроф Чекоњић. После тога Бугари масовно одлазе у Бугарску. Гроф Чекоњић је покушао да надокнади радну снагу досељавањем Мађара из околних села.

Досељавање Срба почело је 1921. године. Досељеници су већином из околине Требиња, Билеће и Гламоча. Досељеници мењају име Рогенсдорф у Душановац (по цару Душану). Истовремено Срби мењају име Зварњака у Банатски Двор. Данас оба села чине једно насеље, Банатски Двор. Овде се налази Дворац Рогендорф.

Демографија уреди

У насељу Банатски Двор живи 987 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,8 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 429 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94. (попис 2002)

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	2.177
1953.	2.099
1961.	1.832
1971.	1.629
1981.	1.374
1991.	1.300	1.280
2002.	1.263	1.278
2011.	1.095

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	593	46,95%
Мађари	509	40,30%
Југословени	50	3,95%
Роми	30	2,37%
Бугари	8	0,63%
Румуни	6	0,47%
Црногорци	5	0,39%
Муслимани	4	0,31%
Немци	2	0,15%
Чеси	1	0,07%
Хрвати	1	0,07%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	0	1
80+	12	13
75—79	10	33
70—74	34	33
65—69	27	43
60—64	40	50
55—59	29	37
50—54	36	40
45—49	55	35
40—44	47	48
35—39	47	43
30—34	46	39
25—29	39	36
20—24	40	36
15—19	40	43
10—14	51	59
5—9	19	43
0—4	34	25
Просек :	38,8	40,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	518	524	505	465	443	460	429

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	93	105	78	90	37	11	9	3	2	1	2,94

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	502	143	302	34	23
Женски	530	87	307	119	17
УКУПНО	1.032	230	609	153	40

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	282	151	4	1	68
Женски	191	94	0	0	54
УКУПНО	473	245	4	1	122
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	19	9	4	5
Женски	0	0	17	8	2
УКУПНО	2	19	26	12	7
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	1	10	2	1
Женски	0	0	3	10	3
УКУПНО	2	1	13	12	4
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	3	0	0	0

Галерија уреди

Православна црква
Католичка црква

Референце уреди

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе уреди

Медији везани за чланак Банатски Двор на Викимедијиној остави
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Гугл сателитска мапа (Maplandia)
План насеља на мапи (Mapquest)
Изумрло је једно село у Банату. "Време", 24. јан. 1939, стр. 12 (digitalna.nb.rs)

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]