Википедија

Бартеров синдром

За друге употребе погледајте страницу Гителманов синдром.

Бартеров синдром (енгл. Bartter’s syndrome) је болест која се карактерише; ниским нивоом калијума у крви (хипокалијемијом која настаје због губитка калијума преко тубуларног система бубрега), повишеном ренинском активношћу плазме, излучивањем алдостерона и нормалним артеријским крвним притиском.[1]

Бартеров синдром
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностендокринологија

Главни узрок синдрома је поремећај кретања електролита унутар бубрежних каналића (тубула), тако да у њему поред сниженог нивоа калијума у крви, постоји и повишено излучивање магнезијума (хипермагнезиурија), као и снижен ниво магнезијума у крви (хипомагнеземија).[2]

Синдром који се наслеђује аутозомно-рецесивно (преко две копије гена), према епидемиолошким истраживањима о броју оболелих не спада у групу честих наследних болести.

Историја уреди

Фредерик Бартер са сарадницима,[3] 1962. године први су описали два болесника са клиничком сликом хипокалијемијске метаболичке алкалозе, хипералдостеронизмом, нормалним притиском крви, смањеним вазопресорним одговором на ангиотензин-2 у интравенској инфузији, и хиперплазијом ћелија јукстагломерулског апарата бубрега. Од тада, у литератури се слични поремећаји код деце и одраслих особа описују под називом Бартеров синдром.[4][3][5][6][7]

Епидемиологија уреди

Бартеров синдром је ретка болест, чија учесталост варира од земље до земље.

  • У Сједињеним Америчким Државама, њена тачна учесталост је непозната.
  • У Костарики, учесталост неонаталног облика Бартеровог синдрома је око 1,2 на 100.000 живорођене деце (мада је заправо нешто већа ако се узму у обзир сви превремени порођаји).[8]
  • У Кувајту, преваленција између сродника или сродних породица код пацијената са Бартеровим синдромом је већа од 50%, а преваленција у општој популацији је 1,7 на 100.000 становника.[9]
  • У Шведској, учесталост је 1,2 на 1 милион становника.[10]

Неонатални облик Бартеровог синдром може да се дијагностикује пре рођења или одмах након рођења. У класичном облику, симптоми почињу код новорођенчади или код одојчади и деце узраста од 2 године или млађе. Међутим Гителманов синдром се често не дијагностикује до адолесценције или раног одраслог доба.[11][12]

Патофизиологија уреди

Основни патофизиолошки поремећај код Бартеровог синдрома одиграва се у тубулима бубрега, због поремећене реапсорпција јона хлора, шо повлачи за собом и појачано екскрецију натријума, калцијума и калијума мокраћом.[13]

Екскреција калијума мокраћом одвија се највећим делом под дејством система ренин-ангиотензин-алдостерон (РААС), који је у овом синдрому активиран секундарно, као последица хипонатремијске дехидратације.[14]

Хиперпродукција простагландина је, слично активисању система ренин-ангиотензин-алдостерон (РААС), секундарна појава, док је недостатак Там-Хорсфаловог протеина, са становишта патогенезе Бартеровог синдрома, још увек нејасан.[15]

Од правог Бартеровог синдрома треба разликовати тзв. „лажни Бартеров синдром” (или „псеудо - Бартер”) који се карактерише хипохлоремијом услед губитка јона хлора екстрареналним путем, што се дешава код булимије и цикличног повраћања, код хлоридне дијареје, претеране употребе лаксативних лекова, и код цистичне фиброзе или код губитка хлора путем бубрега услед примене диуретских средстава.[16][17]

Током 1966. године из групе „правог”, или „класичног Бартеровог синдрома”, издвојена је варијанта са хипомагнезијемијом и хипокалциуријом и која је названа је Гителманов синдром, по др Гителману,[18] који је болест први описао код три одрасла болесника са епизодама слабости мишића, тетанијом, хипокалијемијом и хипомагнезијемијом.

Осамдесетих година прошлог века издваја се и друга, неонатусна варијанта Бартеровог синдрома,[19][20] чији први клинички описи потичу из 1971. године.[21] Овај тип Бартеровог синдрома одликује полиурија фетуса (која изазива полихидрамнион) и превремено рађање детета. После рођења, овај тип синдрома карактерише се развојем нефрокалцинозе, изостенурије, перзистентне хиперкалциурије и губитак соли мокраћом, док хипокалијемијска алкалоза није посебно тешка. Штавише, у раном периоду неонатус, код њега се уместо хипокалијемије може наћи хиперкалијемија, због чега се ово стање може погрешно дијагностиковати као псеудохипоалдостеронизам.

Генетски ентитети Бартеровог синдрома уреди

Данас се, на основу резултата научних испитивања, посебно у области молекуларне биологије, Бартеров синдром дели на три различита генетска и клиничком ентитета:[22]

1. Бартеров синдром неонатуса

Овај облик Бартеров синдром (који се јавља се код новорођенчета), одликује се полиуријом фетуса, превременим рођењем, епизодама тешке дехидратације после рођења, застојем у расту, хиперкалциуријом и раном појавом нефрокалцинозе.[23]

Последица је мутације гена који је одговоран за активност котранспорта натријум-калијум-хлора у тубулима бубрега или мутације другог гена који управља каналом калијума зависним од АТП.[24]

2. Касични Бартеров синдром

Класични облик Бартеровог синдрома јавља се код млађе деце карактерише се полиуријом, хипокалијемијом, застојем у расту. Последица је дефекта гена за канал хлора (CIC-Kb) на дисталном тубул бубрега.[25]

3. Гителманов синдром.

Гителманов синдром се јавља у касном детињству или адолесценцији. Настаје као последица мутације гена одговорних за котранспорт натријум-хлора на дисталном тубул. Болесниици са Гителмановим синдромом повремено показују слабост мишића или тетанију, хипокалијемију и хипомагнезијемију.[26][27]

Подела Бартеровог и Гителмановог синдрома на различите подврсте на основу гена укључених у процес мутације.[28]
Ентитет Тип Бартеровог синдрома Мутација кодираног гена Оштећење
Бартеров синдром неонатуса
тип 1
NKCC2
 Na-K-2Cl симпортер
Бартеров синдром неонатуса
тип 2
ROMK
 K+ канали растуће дебљине од колена Хенлеове петље
Класични Бартеров синдром
тип 3
CLCNKB
 Cl- канали
Бартеров синдром са губитка слуха
тип 4
BSND[29]
 Cl- поједини делови канала
Бартеров синдром повезан са аутозомно доминантном хипокалцемијом
тип 5
CASR[30]
 Активирање мутација калцијум-сензитивних рецептора
Гителманов синдром
-
SLC12A3 (NCCT)
 Натријум-хлоридни симпортер

Клиничка слика уреди

У клиничкој слици доминирају следећи симптоми:

  • Мишићна слабост, или периодична парализа, као последица хипокалијемије
  • Повећано излучивање мокраће (полиурија)
  • Нормалан артерики крвни притисак

Дијагноза уреди

Дијагноза болести пре рођења детета са неонатусним Бартеровим синдромом првенствено се заснивала на налазу високе концентрације јона хлора у амнионској течности. У новије време дијагностика је прецизнија јер је заснована на анализи ДНК из трофобласта.[31][32][33]

Терапија уреди

Лечење Бартеровог синдрома заснива се на примени лекова инхибитора синтезе простагландина, мада се код класичног облика често додају и соли калијума и диуретска средства која штеде калијум. Инхибиција синтезе простагландина индометацин, ибупрофен, или аспирином има варијабилан успех. Бета-адренергични блокатори (бета блокатори) могу да снизе производњу ренина.[34]

Употреба инхибитора простагландина не препоручује се у пренатусном и раном неонатусном периоду.[35][36]

Код Гителмановог синдрома примењују се соли магнезијума (најбоље магнезијум хлорида).

Прогноза уреди

Гителманов и Бартеров синдром су аутозомно рецесивно поремећаји, па су као такви неизлечиви.[37][38] Прогноза болесника зависи од степена дисфункције тубуларних преносника. У случају типичне клиничке слике акутног бубрежног синдрома, без лечења знатни су морталитет и морбидитет. Ако се лечење започне правовремено, прогноза је добра, без знатног скраћења животног века, а у мањег процента болесника развија се споропрогресивни отказ бубрега.[39][40]. У болесника са атипичном клиничком сликом, и код појединаца који су способни да воде нормалан живот, прогноза је добра, при чему треба водити рачуна на учинке хипокалиемија због могућих срчаних аритмија.[41][42]

Ефекти инхибиције синтетазе простагландина, који се користе у терапији доводе до:

Тако да свеукупно гледано терапија побољшава клиничко стања и омогућава правилан раст и развој детета. Коштана старост обично одговара хронолошкој старости, а пубертет и интелектуални развој су нормални, ако је спроведана правилна трерапија. Код неких болесника може се јавити понављање хипокалемије, што се може регулисати прилагођавањем дозе индометацина или применом калијум суплементима.[43]

Оба синдрома се не јављују у болесника након трансплантације бубрега.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ „Bartter Syndrome and Gitelman Syndrome - Children's Health Issues”. Merck Manuals Consumer Version (на језику: енглески). Приступљено 16. 1. 2021. 
  2. ^ Castrop, Hayo; Schießl, Ina Maria (2014-09-03). „Physiology and pathophysiology of the renal Na-K-2Cl cotransporter (NKCC2)”. American Journal of Physiology-Renal Physiology. 307 (9): F991—F1002. ISSN 1931-857X. PMID 25186299. doi:10.1152/ajprenal.00432.2014. 
  3. ^ а б Bartter PC, Pronove P, Gill JR Jr, MacCardle RC. Hyperplasioa of juxtaglomerular complex with hyperaldosteronisam and hypokalemic alkalosis. Am J Med 1962;33:811-28
  4. ^ Clive DM. Bartter’s syndrome: the unsolved puzzle. Am J Kidney Dis 1985;25:813-23.
  5. ^ Proesmans W (2006). „Threading through the mizmaze of Bartter syndrome”. Pediatr. Nephrol. 21 (7): 896—902. PMID 16773399. S2CID 26270693. doi:10.1007/s00467-006-0113-7. 
  6. ^ synd/2328 на сајту Who Named It
  7. ^ „Bartter's syndrome”. www.whonamedit.com. 
  8. ^ Madrigal G, Saborio P, Mora F, Rincon G, Guay-Woodford LM. Bartter syndrome in Costa Rica: a description of 20 cases. Pediatr Nephrol. 1997 Jun. 11(3):296-301.
  9. ^ Abdel-al YK, Badawi MH, Yaeesh SA, Habib YQ, al-Khuffash FA, al-Ghanim MM, et al. Bartter's syndrome in Arabic children: review of 13 cases. Pediatr Int. 1999 Jun. 41 (3):299-303.
  10. ^ Rudin A. Bartter's syndrome. A review of 28 patients followed for 10 years. Acta Med Scand. 1988. 224(2):165-71.
  11. ^ Fallen K, Banerjee S, Sheehan J, et al. The Kir channel immunoglobulin domain is essential for Kir1.1 (ROMK) thermodynamic stability, trafficking and gating. Channels (Austin). 2009 Jan-Feb. 3(1):57-68.
  12. ^ Dane B, Dane C, Aksoy F, Cetin A, Yayla M. Antenatal Bartter syndrome: analysis of two cases with placental findings. Fetal Pediatr Pathol. 2010. 29(3):121-6.
  13. ^ Rodríguez-Soriano, Juan (1998). „Bartter and related syndromes: The puzzle is almost solved”. Pediatric Nephrology. 12 (4): 315—327. PMID 9655365. S2CID 41782906. doi:10.1007/s004670050461. 
  14. ^ Knoers, Nine V.A.M.; Bindels, René J. (2016). „MAGE-D2 and the Regulation of Renal Salt Transporters”. New England Journal of Medicine. 374 (19): 1888—1890. PMID 27168439. S2CID 31460247. doi:10.1056/NEJMe1603856. hdl:1874/336856. 
  15. ^ McCredie DA. Variants of Bartter’s syndrome. Pediatr Nephrol 1996;10:419-21
  16. ^ Mersin SS, Rimelli GP, Laux-End R, Bianchett MG. Urinary chlorideexcretion distinguishes between renal and extrarenal metabolic alkalosis. Eur J Pediatr 1995;154:979-82.
  17. ^ D’Avanzo M, Santinelli R, Tolone C et all. Concealed adiministrationof furosemide simulating Bartter syndrome in a 4,5-year-old boy. PediatrNephroh 1995;9:749-50.
  18. ^ Gitelman HJ, Graham JB, Welt LG. A new familial disorder characterized by hypokalemia and hypomagnesemia. Trans Assoc Am Physicians 1966;79:221-3.
  19. ^ Rodriguez Pereira R, Hasaart T. Hydramnion and observations inBartter’s syndrome. Acta Obstet Gynecol Scand 1982;61:477-8.
  20. ^ Ohlsson A, Sieck U, Cumming W, Akhtar M, Serenius F. A variant ofBartter’s syndrome. Bartter’s syndrome associated with hydramnio,prematurity, hypercalciuria and nephrocalcinosis. Acta Paediatr Scan1984;73:868-74.
  21. ^ Fanconi A, Schachenmann G, Nuessli R, Prader A. Chronic hypokaliemia with growth retardation, normotensive hyperrenin-hyperaldosteronism (Bartter’s syndrome) and hypercalciuria. Report of two cases with emphasis on natural history and on catch-up growth during treatment. Helv Paediatr Acta 1998;6:144-63.
  22. ^ Seyberth HW. An improved terminology and classification of Bartter-like syndromes. Nat Clin Pract Nephrol 2008;4: 560-7.
  23. ^ Hegde, Deeparaj; Mondkar, Jayashree; Abdagire, Nitinkumar (2017-09-01). „Neonatal bartter syndrome in an extremely low birth weight baby”. Saudi Journal of Kidney Diseases and Transplantation (на језику: енглески). 28 (5): 1162—1164. ISSN 1319-2442. PMID 28937079. doi:10.4103/1319-2442.215121  . 
  24. ^ Kumar PS, Deenadayalan M, Janakiraman L, Vijayakumar M. Neonatal Bartter syndrome. Indian Pediatr 2006;43:735-7.
  25. ^ H. J. Gitelman: Unresolved issues in the pathogenesis of Bartter's syndrome and its variants. Current Opinion in Nephrology and hypertension, London, 1994, 3: 471-474.
  26. ^ Rodriguez-Soriano J. Bartter and related sundromes: the puzzle is almost solved. Pediatr Nephrol 1998;12:315-27.
  27. ^ Simon, David B.; Nelson-Williams, Carol; Johnson Bia, Margaret; Ellison, David; Karet, Fiona E.; Morey Molina, Antonio; Vaara, Ivar; Iwata, Fujihiko; Cushner, Howard M.; Koolen, Marianne; Gainza, Francisco J.; Gitelman, Hillel J.; Lifton, Richard P. (1996). „Gitelman's variant of Barter's syndrome, inherited hypokalaemic alkalosis, is caused by mutations in the thiazide-sensitive Na–Cl cotransporter”. Nature Genetics. 12 (1): 24—30. PMID 8528245. S2CID 1547909. doi:10.1038/ng0196-24. .
  28. ^ Fremont OT, Chan JC. Understanding Bartter syndrome and Gitelman syndrome. World J Pediatr 2012;8:25-30
  29. ^ Zaffanello M, Taranta A, Palma A, Bettinelli A, Marseglia GL, Emma F (2006). „Type IV Bartter syndrome: report of two new cases”. Pediatr. Nephrol. 21 (6): 766—70. PMID 16583241. S2CID 34031819. doi:10.1007/s00467-006-0090-x. 
  30. ^ Vezzoli G, Arcidiacono T, Paloschi V (2006). „Autosomal dominant hypocalcemia with mild type 5 Bartter syndrome”. J. Nephrol. 19 (4): 525—8. PMID 17048213. 
  31. ^ Proesmans W, Massa G, Vanderberghe K, Assache AV. Prenatal diagnosisin Bartter suyndrome. Lancet1987;1:394.
  32. ^ Konard M, Kockerling A, Leonhardt A, Karoly L, Seyberth HW. Preandpostnatal diagnosis of hyperprostaglandin E syndrome followingmolecular diagnosis from amniocytes. J Am Soc Nephrol 1997;8:90.
  33. ^ Dane B, Yayla M, Dane C, Cetin A. Prenatal diagnosis of Bartter syndrome with biochemical examination of amniotic fluid: Case report. Fetal Diagn Ther 2007;22:206-8.
  34. ^ „Bartter Syndrome”. The Lecturio Medical Concept Library. Приступљено 3. 7. 2021. 
  35. ^ Kaplan BS, Resiano I, Raual DS, Gottlieb RP, Bernstein J. Renal failurein the neonate associated with in utero exposure to nesteroidal anti-inflamatoryagens. Pediatr Nephrol 1994;8:700-4.
  36. ^ Marlow N, Chiswick ML. Neonatal Bartter’s syndrome, indometacinand necrotizing enterocolitis. Acta Paediatr Scand 1982;1:1031-2.
  37. ^ Adachi M, Asakura Y, Sato Y, Tajima T, Nakajima T, Yamamoto T, et al. Novel SLC12A1 (NKCC2) mutations in two families with Bartter syndrome type 1. Endocr J. 2007. 54(6):1003-7.
  38. ^ Aoi N, Nakayama T, Tahira Y, Haketa A, Yabuki M, Sekiyama T, et al. Two novel genotypes of the thiazide-sensitive Na-Cl cotransporter (SLC12A3) gene in patients with Gitelman's syndrome. Endocrine. 2007 Apr. 31(2):149-53.
  39. ^ Al Shibli A, Narchi H. Bartter and Gitelman syndromes: Spectrum ofclinical manifestations caused by different mutations. World J Methodol2015;5:55–61.
  40. ^ Naesens M, Steels P, Verberckmoes R, Vanrenterghem Y, Kuypers D. Bartter’s and Gitelman’s syndromes: from gene to clinic. NephronPhysiol 2004;96:65–78
  41. ^ Simon DB, Karet FE, Rodriguez-Soriano J, Hamdan JH, DiPietro A, et al. Genetic heterogeneity of Bartter's syndrome revealed by mutations in the K+ channel, ROMK. Nat Genet. 1996 Oct. 14(2):152-6.
  42. ^ Simon DB, Nelson-Williams C, Bia MJ, Ellison D, Karet FE, Molina AM, et al. Gitelman's variant of Bartter's syndrome, inherited hypokalaemic alkalosis, is caused by mutations in the thiazide-sensitive Na-Cl cotransporter. Nat Genet. 1996 Jan. 12(1):24-30.
  43. ^ Ataoglu E, Civilibal M, Ozkul AA, et al. Indomethacin-induced colon perforation in Bartter’s syndrome. Indian J Pediatr 2009;76: 322-3.

Литература уреди

  • P. Pronove, R. C. MacCardle, F. C. Bartter: Aldosteronism, hypokalemia, and a unique renal lesion in a five year old boy. Acta Endocrinologica. Supplement 6, Copenhagen, 1960, 51: 167-168.
  • F. C. Bartter, P. Pronove, J. R. Gill Jr, R. C. MacCardle: Hyperplasia of the juxtaglomerular complex with hyperaldosteronism and hypokalemic alkalosis: a new syndrome. American Journal of Medicine, New York, 1962, 33: 811-828.

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси



 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бартеров_синдром&oldid=27441746”