Басијан (зет Константина Великог)
Басијан (умро 316. н.е.) је био римски сенатор, за кога је цар Константин I удао своју полусестру Анастасију. Цар Константин I се надао да ће 314. године подићи Басијана у ранг цезара, али се Константинов савладар на Истоку цар Лициније успешно успротивио том потезу.[1] Према Анониму Валезијану, латинској хроници састављеној током касне антике, Басијан је оптужен за заверу против престола и цар Константин I га је погубио.[1]
Басијан | |
|---|---|
| Датум смрти | 316 |
| Супружник | Анастасија |
Биографија уреди
Избор Басијана вероватно треба схватити у светлу чињенице да је Басијанов брат, Сенецио, био високи чиновник у служби цара Лицинија, Константиновог савладара на Истоку, и тиме је овај брак ојачао везу између двојице августа.
Следеће године, 316. године, цар Константин I је послао свог полубрата Јулија Констанција, код цара Лицинија у Сирмијум, са предлогом да се Басијан уздигне на у ранг цезара и са влашћу над Италијом. Цар Лициније I је одбио да призна именовање; штавише, рекао је Сенецију да контактира свог брата и да га замоли да убије цара Константина I, узме оружје и освоји Италију за Лицинија. Завера је откривена[2] и Басијан је ухапшен и погубљен. Цар Константин I је тражио од Лицинија да му преда Сенеција, али је Лициније то одбио и оборио статуе свог колеге у Емони, на граници између две сфере утицаја; ови догађаји су довели до избијања непријатељстава између цара Константина I и цара Лицинија I, ова епизоде грађанског рата позната је као Bellum Cibalense.
Недавна просопографска истраживања сугеришу да су Басиан и Сенецио били чланови породица Anicii и Nummii Albini Seneciones.[3]
Референце уреди
- ^ а б Kienast, Eck & Heil 2017, стр. 294
- ^ According to Eusebius of Caesarea (Vita Constantini, 1.47.1), Constantine discovered the assassination plot thanks to a vision sent by God.
- ^ Chausson 2007, стр. 127–129
Литература уреди
- Chausson, François (2007). Stemmata aurea: Constantin, Justine, Théodose, L'erma di Bretschneider. стр. 127—129. ISBN 88-8265-393-5.
- Kienast, Dietmar; Eck, Werner; Heil, Matthäus (2017). Römische Kaisertabelle Grundzüge einer römischen Kaiserchronologie. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. стр. 294. ISBN 978-3-534-26724-8. OCLC 989873485.
Примарни извори уреди
- Origo Constantini, 5,14–15.
- Eusebius of Caesarea, Vita Constantini, 1.47.1
- Zosimus, Historia nea, II.18–20.
Секундарни извори уреди
- Odahl, Charles Matson (2004). Constantine and the Christian empire. Routledge. стр. 144. ISBN 0-415-17485-6.
