Батуша (Ђаковица)
Батуша (алб. Batushë) је насељено место у општини Ђаковица, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 957 становника.
Батуша | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Пећки |
| Општина | Ђаковица |
| Становништво | |
| — 2011. | 957[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 27′ 14″ С; 20° 15′ 39″ И / 42.4539° С; 20.2608° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 474 m |
.svg)  Батуша Батуша на карти Србије | |
Положај уреди
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Батуша површине 943 ha.
Историја уреди
Године 1330. српски краљ Стефан Дечански је село и сеоску цркву Св. Николе даровао манастиру Дечанима, чији је био ктитор. У турском попису из 1485. године наводи се да у селу има 47 српских кућа и један православни свештеник. Године 1868. тадашњи руски конзул у Призрену затекао је у Батуши свега 8 српских староседелачких породица. Данас у Батуши нема ниједног Србина. Наместо православне цркве Албанци су подигли џамију, узевши материјал за грађу са некадашње цркве.
Становништво уреди
Према попису из 2011. године, Батуша има следећи етнички састав становништва:
| Националност[1] | 2011.[а] |
| Албанци | 955 (98,79%) |
| недоступно | 2 (0,21%) |
| Укупно | 957 |
| Демографија[1][2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 585 | |
| 1953. | 643 | |
| 1961. | 760 | |
| 1971. | 972 | |
| 1981. | 1.276 | |
| 1991. | 1.389 | |
| 2011. | 957 | |
Напомене уреди
- ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
Референце уреди
Спољашње везе уреди
- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
- Дигитална платформа за НИГП (geoSrbija) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2021) (језик: српски)
