Бачки Петровац
Бачки Петровац (слч. Báčsky Petrovec) је градско насеље у Србији, у општини Бачки Петровац, у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 6155 становника.
Бачки Петровац | |
|---|---|
 | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобачки |
| Општина | Бачки Петровац |
| Становништво | |
| — 2011. |  6.155 |
| — густина | 94/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 21′ 36″ С; 19° 35′ 26″ И / 45.36003° С; 19.59053° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 87 m |
| Површина | 65,1 km2 |
.svg)  Бачки Петровац Бачки Петровац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21470 |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | NS |
Историја уреди
На територији насеља Бачки Петровац већ у праисторијско доба постојала су насеља а најстарији помен је из 13. века када је признат за самосталну црквено општину са црквом која је посвећена св. Петру. Име Петровац се наводи и у историјским изворима и аналима из 15. и 16. као и 17. века. Имена Бодоњ, Телек и Драгово говоре о томе да су први становници ту били Мађари и Срби. У време турског доба ту се помиње сеоце са 19 затим 5 и крајем 16. века 28 породица. У време устанка Ракоција Драгово, Бодоњ и друга насеља су била спаљена и остао је само Петровац. Године 1733, у Петровцу је било само 40 православних домова, а православни свештеници су Живан Милутиновић и Филип Арсеновић.[1]
У првој половини 18. века дошло је до сеобе Словака на Доњу земљу. Године 1747. доведени су први Словаци у Бачку на имање Чарнојевића у Футогу где им је он уступио део старе општине Петровац у којој је било 19 српских породица. Први словачки досељеници потичу из новохрадске столице (која се данас углавном налази у Мађарској). У 18. век и 19. веку овде је било велико властелинство – футошко, које је обухватало Гложан и Петровац. Први подаци о броју становника датирају из 1772. године из времена Марије Терезије и у Петровцу је побројано 423 породице од чега 37 српских, а скупа је било 2.000 становника. Значи да је Петровац у то доба био овеће насеље. У 18. и 19. веку постаје највеће словачко насеље у Бачкој. После је наишло доба стагнације услед одлива становништва у Срем и за време рата у Чехословачку. Но иако је у популацији настала одређена стагнација Петровац се развија културно, привредно, трговински и у административно- управном смислу је напредовао и постао је не само културно средиште Словака већ се сврстао у најнапреднија насеља у јужној Бачкој.
Бачки Петровац је имао знатан допринос у борби са окупатором и то у оквиру Новосадског партизанског одреда, све до коначног ослобођења 1944. године. Новембра 1944. године у Бачком Петровцу је формирана Четрнаеста војвођанска (словачка) бригада, састављена од припадника словачке националности.
Положај уреди
Бачки Петровац се налази у делу јужне Бачке, и Западном делу Војводине, на врло плодном земљишту на територији општине Бачки Петровац.
- Географска дужина: 45° 21' 38 N
- Географска ширина: 19° 35' 30 E
- Надморска висина: 87 m
Култура уреди
Међу знаменитијим споменицима историје је споменик обешеним првоборцима 1941. године и стара црква из 1813. у Кулпину. У Бачком Петровцу су познати Словачка гимназија, Галерија Карол Милослав Лехотски, Галерија Зуске Медвеђове, Музеј војвођанских Словака (до 2012. Народни музеј), Библиотека „Штефан Хомола” и друге образовне и културне институције. У Бачком Петровцу се налази Кудељара (Мљач) која је проглашена за споменик културе.
Ликовни живот уреди
У ликовној уметности почеци ликовног живота у Бачком Петровцу су неистражени али се зна да је први школовани сликар на овим просторима био Јан Рохоњ који је живео у првој половини 19. века но његови радови нису сачувани и непознати су. Даљим иако аматер био је свештеник Бењамин Реус чије једно платно је у Галерији Зуске Медвеђове. Велики утицај на сликарство у овој средини оставио је сликар Карол Милослав Лехотски који је из редова Словака био први академски сликар. Његови радови налазе се у Галерији Зуске Медведјове и у приватном власништву. Поред овог сликара велики утицај у овој области уметности је имала и сликарка Зуска Медвеђова која је своје слике поклонила Бачком Петровцу. Бачки Петровац је имао школоване сликара и сликаре аматере које су били опажани и у другим срединама, и од школованих сликара утицај на сликарство у Бачком Петровцу имали су у новије време Јарослав Шимович, Михал Кираљ, Иван Крижан, Владимир Лабат-Ровњев (који се бавио и скулптуром) и др. 1980- тих године ликовни живот је обележен оснивањем „Галерије Блатно“ од стране групе аматера а чија је главна покретачка снага био академски сликар и графичар Михал Кираљ. 1989. Бачки Петровац је поред Галерије Зуске Медвеђове добио и нову галерију у гимназији Јан Колар. У данашнје време у Бачком Петровцу не живи ни један академски сликар. У Бачком Петровцу постоје две галерије и ту се налази центар за презентацију ликовне уметности словака у Србији.
Привреда уреди
У овом крају је развијена пољопривреда, а нарочито је било чувено хмељарство. Хмељ „зелено равничарско злато“ из Бачког Петровца, веома је познат у свету.[3] Због близине Новог Сада, већина становника свакодневно путује у град. Поред Новог Сада велики број становника ради у суседној Бачкој Паланци. Подручје Бачког Петровца у систему канала Дунав—Тиса—Дунав има ловишта и друге природне атрактивности.
Демографија уреди
Етнички састав 1910. [4] уреди
| Словаци | Јевреји | Срби | ||
|---|---|---|---|---|
| 7335 | 107 | 40 |
Демографија уреди
У насељу Бачки Петровац живи 5434 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (38,5 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 2567 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.
Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 3 | 4 | ||
| 80+ | 51 | 119 | ||
| 75—79 | 82 | 147 | ||
| 70—74 | 120 | 228 | ||
| 65—69 | 176 | 228 | ||
| 60—64 | 163 | 187 | ||
| 55—59 | 172 | 202 | ||
| 50—54 | 296 | 275 | ||
| 45—49 | 293 | 274 | ||
| 40—44 | 254 | 228 | ||
| 35—39 | 236 | 190 | ||
| 30—34 | 242 | 209 | ||
| 25—29 | 199 | 212 | ||
| 20—24 | 226 | 221 | ||
| 15—19 | 229 | 214 | ||
| 10—14 | 198 | 170 | ||
| 5—9 | 195 | 174 | ||
| 0—4 | 175 | 135 | ||
| Просек : | 38,5 | 42,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2.742 | 858 | 1.682 | 109 | 93 | 0 |
| Женски | 2.938 | 524 | 1.705 | 583 | 123 | 3 |
| УКУПНО | 5.680 | 1.382 | 3.387 | 692 | 216 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.552 | 572 | 1 | 2 | 400 |
| Женски | 985 | 200 | 0 | 1 | 292 |
| УКУПНО | 2.537 | 772 | 1 | 3 | 692 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 27 | 110 | 117 | 29 | 72 |
| Женски | 9 | 8 | 125 | 27 | 16 |
| УКУПНО | 36 | 118 | 242 | 56 | 88 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 13 | 28 | 59 | 42 | 18 |
| Женски | 16 | 24 | 48 | 95 | 73 |
| УКУПНО | 29 | 52 | 107 | 137 | 91 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 33 | 0 | 0 | 29 | |
| Женски | 39 | 2 | 0 | 10 | |
| УКУПНО | 72 | 2 | 0 | 39 | |
Знамените личности уреди
Туризам и рекреација уреди
Дана 23. априла 2012. у Бачком Петровцу је отворен аква парк Петроленд, највећи аква парк у Србији и један од највећих у југоисточној Европи. У његову изградњу словачка компанија Aqua Therm Invest до сада је уложила 8,5 милиона евра, а до завршетка последње фазе у наредне две године биће инвестирано укупно 22 милиона евра. Аква парк се налази на уласку у Бачки Петровац, на путу за Нови Сад, од кога је удаљен 18 km.[8]
Аква парк уреди
-
Аква парк 1 -
Аква парк 2 -
Аква парк 3 -
Аква парк 4 -
Аква парк 5
Спорт уреди
- ФК Младост Бачки Петровац је основан 1923. године и тренутно се такмичи у Војвођанској лиги Север, четвртом рангу такмичења.
Медији уреди
Једина петровачка телевизије је ТВ Петровец, која емитује од новембра, 1997. године а једина радио-станица је Радио Петровец.
Галерија уреди
-
Бегеј- канал у Бачком Петровцу -
Евангеличка црква и седиште бискупа -
-
-
Мостић на Бегеју -
Поглед на споменик из Коларове улице -
Занатски дом -
Штампарија Култура -
-
-
Најстарија кућа у Бачком Петровцу подигнута 1799. године -
Зграда гимназије Јан Колар у Бачком Петровцу, прва половина 20. века -
Радници који подижу пут у Бачком Петровцу -
Разгледница Бачког Петровца, око 1930. године -
Словачки младићи у свечаном, старијем типу ношње. Бачки Петровац, почетак 20. века -
Словачки младићи из Бачког Петровца са модерним шеширима тог периода - цилиндрима, под утицајем француске моде (тридесете године 20. века) -
Крштење у Бачком Петровцу почетком 20. века -
Управа Занатског друштва у Бачком Петровцу (1930) -
Чланови Добровољног ватрогасног друштва Бачки Петровац на прослави двадесетогодишњице друштва (1911)
.jpg)
.jpg)
Референце уреди
- ^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
- ^ „Začinjena ljubav prema Slovacima”. Explore Novi Sad. Архивирано из оригинала 26. 06. 2020. г. Приступљено 23. 6. 2020.
- ^ Словаци су, пре кулена, јако добро гајили хмељ („Политика”, 1. новембар 2016)
- ^ Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925, str. 113.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ Отворен аква-парк у Бачком Петровцу, www.b92.net, 23. 04. 2012.
Литература уреди
- Sámuel Boldocký, Petrovec 250, 1745- 1995 1995 Báčsky Petrovec
Спољашње везе уреди
- Званична презентација општине Бачки Петровац
- Гимназија „Јан Колар“ у Бачком Петровцу(језик: словачки)
- Петровец Онлине центар(језик: словачки)
- Матица Словачка у Србији(језик: словачки)
