Безвучни зубни фрикатив

Безвучни зубни или дентални фрикатив јесте сугласник који се користи у појединим говорним језицима. Симбол у Међународном фонетском алфабету који представља овај звук је /θ/. Зубни фрикативи се често називају и међузубнм фрикативима, јер су често изговорени помоћу језика постављеног између горњих и доњих зуба, за разлику од осталих алвеоларних/зубних сугласника, при чијем се изговору језик ослања иза горњих зуба. Међу приближно 60 светских језика са 10 милиона или више говорника, само енглески, арапски, шпански (кастиљански), бурмански и грчки поседују овај сугласник. Говорници језика или дијалеката где је овај глас одсутан врло често имају проблема са изговором овог гласа или са разликовањем од њему блиских гласова (поготово ако изговор овог гласа није усвојен у детињству), те га замењују гласовима као што су /s/, /t/ или /f/. Овај сугласник је познат по томе што је ишчезао из многих језика (на пример, од германских језика га поседују само енглески и исландски језик.

Карактеристике

Карактеристике безвучног денталног фрикатива:

• Начин артикулације је фрикативни, што значи да је произведен усмеравањем протока ваздушне струје из плућа низ језик до места артикулације, на коме је усредсређена на оштре ивице скоро стиснутих зуба, узрокујући турбуленцију, која није високотурбулентна као код сибиланата.
• Место артикулације је зубно што значи да врх језика додирује зубе.
• Фонација је безвучна, што значи да гласне жице не трепере током артикулације.

Појава

Примери језика где се јавља ова фонема:

Језик		Реч	ИПА	Значење	Напомене
албански		thotë	[θɔtə]	'рећи'
арапски	савремени стандардни	ثابت	[ˈθaːbit]	'предузеће'
амами-ошима језик		[θeda]		'сунце'
арапахо		yoo3on	[jɔːθɔn]	'пчела'
башкирски		уҫал	[uθɑɫ]	'љут'
берберски	кабилски	faṯ	[faθ]	'сећи'
берта		[θɪ́ŋɑ̀]		'јести'
бурмански		thuuu	[θòʊ̃]	'три'
корнијски		eth	[ɛθ]	'осам'
емилијанско-ромањолски		faza	[ˈfaːθɐ]	'лице'
енглески		thin	[θɪn]	'танак'
галицијски		cero	[θeɾo]	'нула'
грчки		θάλασσα	[ˈθalasa]	'море'
гвенски		[riθo]		'око'
гвичин		thał	[θaɬ]	'панталоне'
хан		nihthän	[nihθɑn]	'желим'
харсуси		[θəroː]		'два'
хебрејски	ирачки	עברית	[ʕibˈriːθ]	'хебрејски језик'
	јеменитски		[ʕivˈriːθ]
хлаи	Басадунг	[θsio]		'један'
каренски	с'гау	[θø˧]		'три'
карук		[jiθa]		'један'
мескваки		[nɛθwi]		'три'
квама		[mɑ̄ˈθíl]		'смејати се'
[[|Леонски језик|леонски]]		ceru	[θeɾu]	'нула'
лоредијакаркар		[θar]		'четири'
масански		[faθ]		'five'
санич		TÁŦES	[teθʔəs]	'осам'
сардинијски	нуорезе	petha	[pɛθa]	'месо'
шони		nthwi	[nθwɪ]	'три'
сију	накота	?	[ktũˈθa]	'четири'
шпански	кастиљански	cazar	[kaˈθar]	'ловити'
свахили		thamini	[θɑmini]	'вредност'
танакрос		thiit	[θiːtʰ]	'жар'
тода		உஇனபஒத	[wɨnboθ]	'девет'
туркменски		sekiz	[θekið]	'осам'
тутчонски	северни	tho	[θo]	'панталоне'
	јужни	thü	[θɨ]
јумански	хавасупај	[θerap]		'пет'
	хуалапај	[θarap]
	јавапај	[θerapi]
волајта		shiththa	[ɕiθθa]	'цвет'
велшки		saith	[saiθ]	'седам'
чуаншки		saw	[θaːu˨˦]	'језик'