Википедија

Беки Кол

аустралијски певач

Ребека Дајана Томпсон (енгл. Rebecca Diane Thompson; Аделејд, 27. октобар 1972), познатија као Беки Кол (енгл. Beccy Cole), аустралијска је певачица, ауторка песама и мултинструменталиста. Током каријере објавила је десет студијских албума, по један уживо, видео и компилацијских албум. У периоду од децембра 2005. до јануара 2006. године певала је за Аустралијске одбрамбене снаге у Ираку, за које је снимила сингл Poster Girl (Wrong Side of the World) као знак подршке.

Беки Кол
Беки Кол у Канбери, јул 2013. године
Лични подаци
Пуно имеРебека Дајана Томпсон
Датум рођења(1972-10-27)27. октобар 1972. (51 год.)
Место рођењаАделејд, Јужна Аустралија, Аустралија
Занимање
Музички рад
Активни период1986—данас
Жанр
Инструменти
Издавачке кућеАБЦ мјузик
Коламбија рекордс
Јуниверсал мјузик груп
Варнер мјузик груп
Сони мјузик
ЕМИ
Остало
Веб-сајтbeccycole.com

За рад на пољу музике добила је велики број награда, а у марту 2015. године објавила је аутобиографију под називом Poster Girl.

Биографија уреди

 
Колова у Аделејду, октобар 2008. године.

Рођена је као Ребека Дајана Томпсон 27. октобра 1972. године у Аделејду.[1][2][3] Њена мајка Карол била је кантри певачица, а отац Џеф саксофониста у бенду Strangers.[1][4][5] Похађала је основну школу „Блеквуд”.[5] Када је имала четрнаест година почела је да пева у музичкој групи њене мајке под називом Wild Oats, а наступала је и самостално на фестивалима широм Јужне Аустралије.[4][6][6] Поред мајке која ју је инспирисала да крене са музичком каријером, на Беки су у великој мери утицали Доли Партон и бенд The Eagles.[7] Године 1991. приступила је кантри музичкој групи под називом Dead Ringer Band коју је предводио Бич Чемберс, а Беки је познавала његову ћерку Кејси Чејмберс, од средине 1989. године.[4][6] Беки и Чемберс наступале су као дуо на музичком фестивалу у Порт Пирију, а до 1991. године певали су на улицама Тамворта.[8][4] Као чланица бенда, Беки је свирала гитару, повремено бубњеве и била позадински и главни вокал.

Бекина кума била је певачица Ђина Џефриз.[4][9] Била је удата за Мика Албека у периоду од 1998. до 1999. године са којим има сина, а тада је наступала као Ребека Дајана Албек.[3][4][9] Песме са Бекиног другог студијског албума Wild at Heart говоре о њеном разводу, песма Lazy Bones о њеном браку.[4][7][10] До августа 2004. године живела је у региону Централна обала у Новом Јужном Велсу, а од априла 2012. године Беки живи на Копакабани у Аустралији.[11][12][13][14] У јулу 2013. године у ТВ емисији Аустралијска прича, Беки је признала да је лезбијка.[4][5] У октобру 2013. године била је амбасадарока Фист фестивала који се одржао у Аделејду, а наредног месеца представила је своју емисију под називом The Queer of Country.[15]

У марту 2015. године објавила је аутобиографију под називом Poster Girl.[16][17][1][18] Венчала се са певачицом Либи О'Донован 2. фебруара 2018. године

Каријера уреди

1993—2000:Почетак каријере и објављивање првог албума уреди

По савету менаџера, Ребека Дајана Томпсон почела је да наступа под псеудонимом Беки Кол.[6] У јануару 1993. године на Кантри музичким наградама Аустралије, освојила је награду Star Maker за изведбе песмама Just a Little Love Рибе Макентајер и Bushland Boogie Слима Дастија.[19] Након што је освојила награду, позвана је да наступа на отварању концерта певачице Ђине Џефриз и спријатељила се са њом. Године 1993. Беки се преселила у Сиднеј одакле је наставила музичку каријеру и објавила сингл. Власници студија у којима је снимала Денис и Мартин Кас рекли су да јој песме које је писала нису довољно добре, па је Беки снимила песму Fooling' Around, коју је написао текстописац Марк Донахо. Сингл је био две недеље на другом месту Аустралијске листе синглова.[1] Године 1994. године на додели Кантри музичких награда Аустралије, Беки је освојила награду „Златна гитара” као „Најбољи нови таленат” и потписала њен први уговор 1994. године.[20][21][22] Касније исте године провела је четири месеца обилазећи удаљене заједнице где живе аустралијски староседеоци, на северу државе.[7] Године 1995. имала је турнеју са Слим Дастијем, а након тога представљена је у документарном филму Doesn't Everyone Want a Golden Guitar, као и њена песма Take Me Home the Long Way која се појавила на истоименом саундтрек албуму.[23] Беки је била позадински вокал на песмама за албум The Circle Game који су објавили Род Мекормак и Мик алберт, а на њему је гостовала и Ђина Џефриз.[24]

Године 1996. Беки је потписала нови уговор са издавачком кућом Харвестоун рекордс, под окриљем Сони мјузика и почела да ради на њеном првом албуму. Албум је продуцирао Рок Мекормак, а Беки је објавила синглове Hearts Changing Hands и Rest in Pieces. Трећи албумски сингл под називом Big Girls објављен је касније, писао га је Чемберс, а за њега је објављен и видео спот.[25] Дана 11. јула 1997. године објавила је албум под називом Beccy Cole и он је дебитовао на сто двадесет и другом месту листе АРИА албума у новембру исте године.[26][27] Албум није доживео велики комерцијални успех, па Сони мјузик није понудио уговор за снимање другог албума певачици. Након тога, Беки се удала за Мика Албека крајем 1997. године, добили су сина 2. марта 1999. године, а развели се током исте године. Током 1999. Беки је започела музичку турнеју са Дареном Коганом, бендом Фелицити и Адамом Харвејом као супергрупа Young Stars of Country.[28][28][29][28]

2001—2005: Афирмисање на сцени уреди

Други студијски албум Беки под називом Wild at Heart објављен је 15. јануара 2001. године, а на њему се налази дванаест песама, укључујући сингл This Heart који је објављен 2000. године. Албум је био на четвртом месту АРИА кантри листе музичких албума.[29][30] На албуму су учествовали Чембери и Џефри на вокалима, Мекормак на гитари и клавијатури и Хармонд на огруљама, бенџу, мандолини, пратећим вокалима и на продукцији албума. Новинарка Катрин Лубли за новине The Sydney Morning Herald дала је негативне критике за албум Колове.[9] На АРИА додели музичких награда за 2001. годину, албум је добио номинацију у категорији за „Најбољи кантри албум”.[31] У новембру 2002. године албум је поново објављен са пет бонус трака, укључујући и сингл Life Goes On.[9] Наступи промоције албума праћени су гитаром, бас гитаром, бубњевима и клавиром.[6][9] У децембру 2003. године Wild at Heart добио је златни сертификат у Аустралији.[32][33]

Дана 20. јануара 2003. године Беки је објавила албум Little Victories који је био међу тридесет најбољих на АРИА листи музичких албума и четврти на листи Кантри албума Аустралије.[30] Продуцирао га је Мекормак који је учествовао и као инструменталиста на песмама албума.[34][35] Крајем 2003. године албум је био османаести на листи Кантри албума Аустралије.[36] Беки је поново снимила осам песама са албума заједно са Тамаром Слопер.[37][16][37] На АРИА додели музичких награда за 2003. годину, албум је номинован за „Најбољи кантри албум у Аустралији”.[31] У децембру 2005. године додељен му је златни сертификат.[38]

Дана 2. августа 2004. године Беки је објавила видео албум под називом Just a Girl Singe који садржи интервјуе, музичке спотове и снимке са њених концерата. Албум је продуцирао Линдзеј Фразер, а он се нашао на шестом месту АРИА видео албума.[39][11][30] Након тога Беки је објавила сингл под називом Sorry I Asked.[39][11] Албум Feel This Free Беки је објавила 11. априла 2005. године и на њему се налази шестанест песама, укључујући два сингла.[40][41] Албум се нашао међу сто најбољих на АРИА листи АЛБУМА и на трећем месту листе АРИА кантри албума.[30][42]

2006—2009: Објављивање нових синглова и оснивање групе уреди

 
Колова (друга са леве стране) пева и свира гитару током концерта у Канбери, јул 2013. године.

Током сезоне фестивала у периоду од децембра 2005. и јануара 2006. године, Кол је учествовала у серији концерата под називом Tour de Force који су одржани у Ираку и широм Блиског истока, како би подржали Аустралијске одбрамбене снаге које су учествовале у војној операцији „Катализатор”.[43][43][44] Након што се вратила у Аустралију, Беки је добила неколико писама обожаваоца који су се противили њеним наступима за војску и изјавили да је више неће слушати.[45] У мају 2006. године Беки је објавила сингл под називом Poster Girl (Wrong Side of the World) у знак подршке аустралијској војсци, али не како би подржала рату у Ираку.[4][45] Истог месеца поново је објавила албум Feel This Free са бонус песмама за Ворнер брос рекордс.[42] У јануару 2007. године на 35. доделама Кантри музичких наград Аустралија, Беки је освојила три „Златне гитаре” за „Најбољу музичарку године”, „Најбољи сингл године” и „Најбољу песму године”, за песму Poster Girl (Wrong Side of the World).[22] Дана 17. марта 2007. године појавила се у РоКвизу, где је извела песму Rockabilly Fever и дует са певачем Дизелом A Good Year for the Roses.[46]

Дана 12. октобра 2007. године Беки је објавила први албум уживо под називом Live @ Lizotte's.[47][48][49] Продужена верзија албума укључује DVD са седам наступа уживо и документарни филм направљен од снимака пре наступа.[49] Године 2007. заједно са Ђином Џефриз и Сторером, Беки је основала бенд Songbirds, који је објавио уживо концерни филм под називом Songbirds: You've Got a Friend, снимљен је на Феситвалу кантри музике у Тамворту, 22. јануара 2009. године, а објављен на DVD формату под окриљем ЕМИ компаније.[50][51][52].[52][53] Филму је додељен златни сертификат у Аустралији 2009. године.[54][53]

2010—данас: Наставак каријере уреди

Дана 3. септембра 2010. године Беки је објавила кавер албум под називом Preloved, а он је био на четрдесетом месту АРИА листе албума.[55][30] Албум укључује песме Only Love Can Break Your Heart Нела Јанга, It's Only the Beginning Деборе Конвеј и песму (You're So Square) Baby I Don't Care Џери Лејбера и Мајка Столера.[30] Песму Доли Партон Here You Come Again Беки је такође обрадила и она је била водећи албумски сингл.[56][56]

Бекин шести студијски албум под називом Songs & Pictures објављен је 30. септембра 2011. године и био је двадесет и четврти на АРИА листи албума.[30][57] Албум је продуцирао Шејн Николснон.[30][4] На АРИА музичким наградама за 2012. годиене, албум Songs & Pictures номинован је у категорији за „Најбољи кантри албум”.[31] У мају 2013. године Беки је објавила први компилацијски албум под називом Beccy's Big Hits.[58][59][60] Певачица је албум промовисала на музичкој турнеји у Аустралији, а током концерата позивала је амбициозне извођаче да изводе њене песме на позорници.[60] Дана 7. новембра 2014. године објавила је албум Great Women of Country заједно са Мелиндом Шнајдер.[61] У априлу 2015. године објавила је албум Sweet Rebecca који је такође продуцирао Шејн Николсон. На албуму се налази дванаест песама, укључујући синглове Broken Soldiers и Sweet Rebecca.[62][63] Заједно са Адамом Харвијем, Беки је 28. априла 2017. године објавила албум The Great Country Songbook Volume 2 за Сони мјузик. Албум је био на другом месту АРИА листе албума и додељен му је платинумски сертификат у Аустралији.[64] Десети студијски албум под називом Lioness, Беки је објавила 24. августа 2018. године, а на њему се налази дванаест песама укључујући један сингл.[65][66]

Дискографија уреди

Студијски албуми уреди

Година Детаљи Позиција Сертификати
АУС
[30] 		АУС кантри[30]
1997 Beccy Cole
  • Датум објављивања: 11. јул 1997.
  • Издавачка кућа: Харвестмен рекордс / Јуниверзал мјузик Аустралија
 122 12
2001 Wild at Heart
  • Датум објављивања: 15. јануар 2001.
  • Издавачка кућа : АБС / Јуниверзал мјузик Аустралија
 82 2
  • АУС: златни[67]
2003 Little Victories
  • Датум објављивања: 20. јануар 2003.
  • Издавачка кућа: АБС / Јуниверзал мјузик Аустралија
 29 4
  • АУС: златни[68]
2005 Feel This Free
  • Датум објављивања: 11. април 2005.
  • Издавачка кућа: АБС / Јуниверзал мјузик Аустралија (1777806)
 66 3
2010 Preloved
  • Датум објављивања: 3. септембар 2010.
  • Издавачка кућа: Сони мјузик Аустралија
  • Кавер албум
 32 3
2011 Songs & Pictures
  • Датум објављивања: 30. септембар 2011.
  • Издавачка кућа: Беки Кол мјузик / АБС
 24 4
2014 Great Women of Country (са Мелиндом Шнајдер)
  • Датум објављивања: 7. новембар 2014.
  • Издавачка кућа: Беки Кол мјузик / АБС (4701407)
  • Кавер албум
 9 1
2015 Sweet Rebecca
  • Датум објављивања: 10. април 2015.
  • Издавачка кућа: Беки Кол мјузик / АБС (4722645)
 19 2
2017 The Great Country Songbook Volume 2 (са Адамом Харвијем)
  • Датум објављивања: 28. април 2017.
  • Издавачка кућа: Сони мјузик (88985410882)
 6 1
[69]
2018 Lioness
  • Датум објављивања: 24. август 2018.[70]
  • Издавачка кућа: Беки Кол мјузик / АБС (6787299)
 31 5
„—” означава издања која нису била на листама или нису била објављена у тој држави.

Уживо албуми уреди

Година Детаљи Позиција Сертификати
АУС
[71] 		АУС кантри
2007 Live @ Lizotte's
  • Датум објављивања: 12. октобар 2007.
  • Издавачка кућа: Беки Кол мјузик / АБС
 63 9
„—” означава издања која нису била на листама или нису била објављена у тој држави.

Компилацијски албуми уреди

Година Детаљи Позиција Сертификати
АУС АУС кантри[72]
2013 Beccy's Big Hits
  • Датум објављивања: 17. мај 2013.
  • Издавачка кућа: Ambition Entertainment / EMI
 25
„—” означава издања која нису била на листама или нису била објављена у тој држави.

Видео албуми уреди

  • Just a Girl Singer (2. август 2004) АБС Кантри / Јуниверзал мјузик [30]

Референце уреди

  1. ^ а б в г Cole, Beccy (24. 3. 2015). Poster Girl. Sydney: Hachette Australia. стр. 89, 105. ISBN 978 0 7336 3258 7. 
  2. ^ „'Bad Hair Day' at APRA search engine”. Australasian Performing Right Association (APRA). Архивирано из оригинала 9. 1. 2014. г. Приступљено 9. 1. 2014.  Note: User may have to click 'Search again' and provide details at 'Enter a title:' e.g Bad Hair Day; or at 'Performer:' Beccy Cole
  3. ^ а б „'Bass Solo' at APRA search engine”. Australasian Performing Right Association (APRA). Архивирано из оригинала 9. 1. 2014. г. Приступљено 9. 1. 2014.  Note: User may have to click 'Search again' and provide details at 'Enter a title:' e.g Bass Solo; or at 'Performer:' Beccy Cole
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и „Foolin' Around”. Australian Story. Australian Broadcasting Corporation (ABC). 23. 7. 2012. Архивирано из оригинала (transcript) 9. 1. 2014. г. Приступљено 14. 1. 2014. 
  5. ^ а б в Leo, Jessica (22. 7. 2012). „Country Singer Beccy Cole Reveals She's Gay to Set an Example to Her Son”. The Advertiser. News Corp Australia. Архивирано из оригинала 26. 11. 2012. г. Приступљено 9. 1. 2014. 
  6. ^ а б в г д Nutting, John (14. 7. 2004). „Trev Warner and Beccy Cole in Tamworth for the Hats Off to Country Festival”. Saturday Night Country. Australian Broadcasting Corporation (ABC). Приступљено 9. 1. 2014. 
  7. ^ а б в Negus, George (15. 3. 2003). „Beccy Cole”. George Negus Tonight. Australian Broadcasting Corporation (ABC). Архивирано из оригинала 11. 1. 2014. г. Приступљено 11. 1. 2014. 
  8. ^ Mengel, Noel (5. 11. 2011). „Music: Sister Among Friends”. The Courier-Mail. News Corp Australia. Приступљено 15. 1. 2014. 
  9. ^ а б в г д Lobley, Katrina (1. 11. 2002). „Cole-fired”. The Sydney Morning Herald. Fairfax Media. Приступљено 10. 1. 2014. 
  10. ^ Borrelli, Gianni (3. 9. 2012). „Beccy Cole, Still a Poster Girl”. Glam Adelaide. Glam Digital. Приступљено 11. 1. 2014. 
  11. ^ а б в „Just a Girl Singer Beccy Cole”. Australian Broadcasting Corporation (ABC). 2. 8. 2004. Архивирано из оригинала 13. 1. 2014. г. Приступљено 13. 1. 2014. „'Just a Girl Singer contains rare interviews with Beccy and her 'hillbilly heaven' mates, live concert footage, plus video clips from her highly successful albums that have seen her win Female Vocalist of the Year twice. It also includes archival footage from Star Maker, Good Morning Australia and a sneak preview of a brand new song” 
  12. ^ „Adam Harvey and Troy Cassar-Daley”. Focus Mag. Creative House. 10. 11. 2010. Архивирано из оригинала 14. 01. 2014. г. Приступљено 14. 1. 2014. 
  13. ^ Chesterton, Ray (1. 3. 2010). „Lunch at Hillbilly Heaven”. Woman's Day. Athena Information Solutions: 41. ISSN 0043-7328. 
  14. ^ van der Zwan, Sebastian (9. 4. 2012). „How I Stayed Friends with My Ex”. Woman's Day. Athena Information Solutions. ISSN 0043-7328. Архивирано из оригинала 16. 1. 2014. г. 
  15. ^ Keen, Suzie (1. 10. 2013). „Beccy Cole and the 'Queer of Country'”. InDaily. Adelaide Independent News. Solstice Media. Приступљено 15. 1. 2014. 
  16. ^ а б Dawson, Dave (26. 2. 2008). „Dave's Diary – Tamara Stewart”. Nu Country. Приступљено 13. 1. 2014. 
  17. ^ Gilbertson, Matt (10. 4. 2015). „Beccy Cole back in Adelaide with her partner their children and a new book detailing her life”. Adelaide Now. Приступљено 19. 8. 2018. 
  18. ^ Hardy, Karen (10. 5. 2015). „What Beccy Cole knows about women”. Daily Life. Архивирано из оригинала 19. 08. 2018. г. Приступљено 19. 8. 2018. 
  19. ^ Woodbridge, Claude; Woodbridge, Margaret (28. 1. 1993). „The Great Tamworth Hoedown”. The Canberra Times. National Library of Australia. стр. 25. Приступљено 9. 1. 2014. 
  20. ^ „SA Singer Wins”. The Canberra Times. National Library of Australia. 23. 1. 1994. стр. 2. Приступљено 10. 1. 2014. 
  21. ^ „Beccy Cole”. Australian Country Music Hall of Fame. Australian Country Music Foundation. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  22. ^ а б Beccy Cole has won nine awards at the CMAA Country Music Awards of Australia:
    • 1994: New Talent of the Year for "Foolin' Around":– „1994”. Country Music Association of Australia. 2. 7. 2010. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
    • 2001: Female Vocalist of the Year for "This Heart", and Vocal Collaboration of the Year for "Do I Ever Cross Your Mind" (shared with Darren Coggan, Felicity Urquhart, and Adam Harvey):– „2001”. Country Music Association of Australia. 2. 7. 2010. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
    • 2002: Female Vocalist of the Year for "Too Strong to Break":– „2002”. Country Music Association of Australia. 2. 7. 2010. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
    • 2007: Female Vocalist of the Year, Single of the Year, and APRA Song of the Year for "Poster Girl (Wrong Side of the World)":– „2007”. Country Music Association of Australia. 2. 7. 2010. Архивирано из оригинала 9. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
    • 2012: Female Vocalist of the Year for "Waitress", Vocal Collaboration of the Year for "Millionaires" (shared with Kasey Chambers):– „2012”. Country Music Association of Australia. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  23. ^ „Doesn't Everyone Want a Golden Guitar?”. Australian Television Memorabilia Guide. Nodette Enterprises Pty Ltd. 2005. Архивирано из оригинала 25. 10. 2007. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  24. ^ Gleeson, P G. „Review – Rod McCormack & Mick Albeck The Circle Game”. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  25. ^ „'Big Girls' at APRA search engine”. Australasian Performing Right Association (APRA). Архивирано из оригинала 16. 1. 2014. г. Приступљено 15. 1. 2014.  Note: User may have to click 'Search again' and provide details at 'Enter a title:' e.g Big Girls; or at 'Performer:' Beccy Cole
  26. ^ „Beccy Cole by Beccy Cole”. iTunes. Архивирано из оригинала 29. 5. 2014. г. Приступљено 11. 1. 2014. 
  27. ^ „Chartifacts!, ARIA Top 100 Albums, ARIA Hitseekers: Albums, ARIA Country Albums” (PDF). The ARIA Report. Australian Recording Industry Association (ARIA) (572): 1, 5, 15, 19. 12. 2. 2001. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 2. 2002. г. Приступљено 13. 1. 2014. 
  28. ^ а б в Adsett, Rosie. „Latest Reviews: Wild at Heart Beccy Cole ABC”. Country Update. CountryMusic.com.au. Архивирано из оригинала 4. 2. 2014. г. Приступљено 11. 1. 2014. 
  29. ^ а б Cole, Beccy (2001), Wild at Heart, ABC Country (Australian Broadcasting Corporation). National Library of Australia, Приступљено 11. 1. 2014, „Performer: Beccy Cole, vocals ; with assisting musicians. Contributors: Mitch Farmer, drums; Jeff McCormack, bass; Mark Punch, electric guitar/harmonica/vocals; Michael Rose, steel/dobro; Rod McCormack, guitars/keyboards/piano/Hammond/mandolin/banjo/vocals; Tim Wedde, piano; Jason Mowery, fiddle; Bill Risby, piano; Kim Warner, mandolin; Michael Rose, dobro; Gary Steel, accordion. Guest vocals: Carol Young, Adam Harvey, Kasey Chambers, Glen Hannah, Tamara Stewart, Gina Jeffreys, Glen Hannah” 
  30. ^ а б в г д ђ е ж з и ј For Australian charting information:
  31. ^ а б в „Winners by Year – Search Results for 'Beccy Cole'”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Приступљено 12. 1. 2014. 
  32. ^ „ARIA Charts – Accreditations – 2003 Albums”. Australian Recording Industry Association. 
  33. ^ „ARIA Charts - Accreditations - 2003 Albums”. ARIA Charts. Приступљено 14. 12. 2016. 
  34. ^ Cole, Beccy; McCormack, Rod (2003), Little Victories, ABC Country : Warner Music Australia [distributor]. National Library of Australia, Приступљено 13. 1. 2014 
  35. ^ „Little Victories – Beccy Cole | Credits”. Allmusic. Приступљено 13. 1. 2014. 
  36. ^ „ARIA Charts – End of Year Charts – Country 2003”. Архивирано из оригинала 4. 2. 2014. г. Приступљено 14. 1. 2014. 
  37. ^ а б „Beccy Cole – Little Victories”. Capital News. 28 (1). Rural Press Limited. јануар 2003. Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г. Приступљено 13. 1. 2014. 
  38. ^ „ARIA Charts – Accreditations – 2005 Albums”. Australian Recording Industry Association. 
  39. ^ а б Cole, Beccy; Australian Broadcasting Corporation (2004), Just a Girl Singer, Australian Broadcasting Corporation. National Library of Australia, Приступљено 13. 1. 2014, „Summary: Just a Girl Singer contains rare interviews, live concert footage, eight video clips, and archival footage. Credits: Written, produced and directed by Lindsay Frazer” 
  40. ^ Cole, Beccy (2005), Feel This Free, ABC Country. National Library of Australia, Приступљено 14. 1. 2014 
  41. ^ „Feel This Free by Beccy Cole”. iTunes. 11. 4. 2005. Архивирано из оригинала 2. 6. 2014. г. Приступљено 14. 1. 2014. 
  42. ^ а б „Feel This Free [Bonus Tracks] – Beccy Cole | Credits”. Allmusic. Приступљено 14. 1. 2014. 
  43. ^ а б „Media Release: MECC 318/05: Troops Rock into Christmas”. Ministerial and Executive Coordination and Communication (MECC), Department of Defence. 25. 12. 2005. Архивирано из оригинала 13. 1. 2014. г. Приступљено 14. 1. 2014. 
  44. ^ „Operation Catalyst: Image Gallery: Troupe Entertains Troops in Middle East”. Ministerial and Executive Coordination and Communication (MECC), Department of Defence. 3. 1. 2006. Приступљено 14. 1. 2014. 
  45. ^ а б Shedden, Iain (28. 10. 2006). „Beccy Is Diggers' Poster Girl”. The Australian. News Corp Australia. Приступљено 14. 1. 2014. 
  46. ^ „Rockwiz Episode 42 - Mark and Beccy Duet”. SBS ondemand. Архивирано из оригинала 17. 01. 2014. г. Приступљено 15. 1. 2014. 
  47. ^ Cole, Beccy (2015). Poster Girl. Sydney, Australia: Hachette Australia. стр. 242. ISBN 978 0 7336 3258 7. 
  48. ^ „BECCY COLE ALBUM "LIVE@LIZOTTES"”. Tamworth Country Music. 3. 10. 2007. Приступљено 16. 12. 2016. 
  49. ^ а б Cole, Beccy (2007), Live @ Lizotte's, Distributed by Warner Music Australia. National Library of Australia, Приступљено 14. 1. 2014 
  50. ^ Cashmere, Paul (20. 4. 2009). „Gina Jeffreys, Beccy Cole and Sara Storer Head to the Big Screen”. Undercover (Paul Cashmere, Ros O'Gorman). Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 14. 1. 2014. 
  51. ^ „Songbirds: You've Got a Friend”. Regent Cinemas. 29. 4. 2009. Архивирано из оригинала 15. 1. 2014. г. Приступљено 14. 1. 2014. 
  52. ^ а б Songbirds (2009), You've Got a Friend Live in Concert, EMI Music Australia. National Library of Australia, Приступљено 15. 1. 2014 
  53. ^ а б Jarvis, Susan (мај 2009). „True Friendship”. Capital News. Rural Press Limited. Архивирано из оригинала 16. 1. 2014. г. Приступљено 15. 1. 2014. 
  54. ^ „ARIA Charts - Accreditations - 2009 DVDs”. ARIA Charts. 31. 12. 2009. Архивирано из оригинала 12. 2. 2015. г. Приступљено 30. 8. 2016. 
  55. ^ „Recycling refreshes top songs”. Newcastle Herald. 23. 12. 2010. Приступљено 16. 12. 2016. 
  56. ^ а б Beaumont, Anita (23. 12. 2010). „Recycling Refreshes Top Songs”. The Newcastle Herald. Fairfax Media. стр. 25. Приступљено 15. 1. 2014. 
  57. ^ Cole, Beccy (2015). Poster Girl. Sydney, Australia: Hachette Australia. стр. 278—284. ISBN 978 0 7336 3258 7. 
  58. ^ „Beccy's Big Hits”. JB HiFi. Приступљено 15. 12. 2016. 
  59. ^ Cole, Beccy (2013), Beccy's Big Hits, Australia Beccy Cole Music Ambition Entertainment PTY LTD Distributed by EMI Music Australia. National Library of Australia, Приступљено 15. 1. 2014 
  60. ^ а б Aquilina, Jessica (24. 6. 2013). „Beccy's Big Hits on the Road with Her Best Country Tracks”. Hills News. Fairfax Media. Архивирано из оригинала 16. 1. 2014. г. Приступљено 15. 1. 2014. 
  61. ^ „Beccy Cole and Melinda Schneider our country music royalty in Australia”. Lotl. 3. 11. 2014. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 15. 12. 2016. 
  62. ^ „Sweet Rebecca”. Beccy Cole. 27. 3. 2015. Приступљено 14. 12. 2016. 
  63. ^ „Sweet Rebecca! Brand New Beccy Album Released April 10th”. Beccy Cole. 16. 3. 2015. Приступљено 14. 12. 2016. 
  64. ^ „ARIA Charts – Accreditations – 2014 Albums”. ARIA. Приступљено 9. 4. 2017. 
  65. ^ „Courtney Barnett and Gurrumul Share Best Independent Album or EP AIR Award”. noise11. 26. 7. 2019. Приступљено 26. 7. 2019. 
  66. ^ „"I never used to write love songs," Beccy Cole on life, her new album and finding love after 40.”. ABC. Приступљено 12. 9. 2018. 
  67. ^ „ARIA Charts - Accreditations - 2003 Albums”. ARIA Charts. Архивирано из оригинала 11. 6. 2011. г. Приступљено 14. 12. 2016. 
  68. ^ „ARIA Charts - Accreditations - 2005 Albums”. ARIA Charts. Архивирано из оригинала 21. 12. 2008. г. Приступљено 14. 12. 2016. 
  69. ^ „ARIA Australian Top 40 Country Albums”. Australian Recording Industry Association. 8. 5. 2017. Приступљено 6. 5. 2017. 
  70. ^ „BECCY COLE Lioness”. JBHiFi. Приступљено 17. 8. 2018. 
  71. ^ „ARIA Report Week Commencing 28th January 2008” (PDF). ARIA Charts. Приступљено 14. 12. 2016. 
  72. ^ „ARIA Report Week Commencing 19th June 2013” (PDF). ARIA Charts. Приступљено 14. 12. 2016. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беки_Кол&oldid=27454897”