Википедија

Битка за Маријупољ (2022)

битка између Русије и Украјине из 2022.

Битка за Маријупољ или Опсада Маријупоља одигравала се између Украјине и Русије уз подршку снага из Доњецке Народне Републике (ДНР) од 24. фебруара до 17. маја 2022. године. Снаге Русије и ДНР су преузеле потпуну контролу над Маријупољом 17. маја.

Битка за Маријупољ
Део инвазије Русије на Украјину 2022.

Последице борби на улицама Маријупоља
Време24. фебруар — 20. мај 2022.
Место
Маријупољ
Исход Победа Русије и ДНР
Сукобљене стране
 Русија
 Доњецка НР		  Украјина
Команданти и вође
Русија Михаил Мизинцев
Русија Олег Митјајев
Русија Адам Делимханов (Кадировци)
Доњецка Народна Република Денис Пушилин		 Украјина Володимир Барањук  (РЗ)
Украјина Сергиј Волински  (РЗ)
Украјина Денис Прокопенко  (РЗ) (Азов)
Јачина
14.000 3.500
800 – 1.000 бораца пука ”Азов”
Жртве и губици
350 убијених (до 28. марта) непознато, преко 1.300 заробљених
преко 20.000 цивила погинуло[1] (по Украјини)

Рат у Донбасу уреди

Главни чланак: Битка за Маријупољ (мај–јун 2014)

У мају 2014. године, током рата у Донбасу, снаге самопроглашене Доњецке Народне Републике (ДНР) коју подржава Русија напале су град и приморале украјинске снаге да се повуку током прве битке за Маријупољ.[2] Међутим, следећег месеца, украјинске снаге су поново заузеле град током офанзиве. Конфликт је замрзнут када је почетком 2015. потписан Мински протокол о прекиду ватре.[3]

Инвазија Русије на Украјину уреди

Главни чланак: Инвазија Русије на Украјину

Дана 24. фебруара 2022. започео је рат између Русије и Украјине, као део руске офанзиве у Донбасу и нападом руске војске на украјинске положаје. Град Маријупољ се налази у Доњецкој области у Украјини, а самопроглашена Доњецка Народна Република сматра га својим делом територије и имају подршку Русије у опсади града.

Град Маријупољ се сматра главним стратешким градом и метом руских снага. То је највећи град у делу Доњецке области под контролом Украјине.[4] Маријупољ је велико индустријско чвориште и највећи је град на Азовском мору.[5]

Контрола ове луке на западној обали Азовског мора је од виталног значаја за економију Украјине. За Русију, он омогућава копнени пут до Крима, као и то да омогућава пролаз руском поморском саобраћају.[6] Заузимање града би Русији дало пуну контролу над Азовским морем.[7]

Пре опсаде, око 100.000 становника напустило је Маријупољ према речима заменика градоначелника града.[8] На страни украјинских снага су пук Азов,[9] снаге Територијалне одбране Украјине и нерегуларне снаге.[10] На страни Русије су поред регуларних оружаних снага и чеченски борци оружане формације ”Кадировци”, као и снаге народне милиције ДНР.[11]

Црвени крст је ситуацију описао као „апокалиптичну“, а украјинске власти су оптужиле Русију да је изазвала велику хуманитарну кризу у граду,[12][13] при чему су градски званичници известили да је више од 5.000 цивила убијено од почетка битке.[14] Украјински и амерички званичници су опсаду поредили са опсадом Лењинграда током Другог светског рата.[15][16][17]

Од 19. марта 2022, руске и украјинске снаге воде жестоке борбе око Азовстаља, једне од највећих челичана у Европи.[18][19]

Дана 27. марта, Рамзан Кадиров је дошао у Маријупољ да пружи моралну подршку чеченским борцима.[20] Истог дана, оборен је украјински хеликоптер Ми-8 који је кренуо у хитну евакуацију команданата неонацистичког пука Азов.[21]

Дана 16. маја, преостали украјински војници у челичани Азовстаљ одлучили су да се предају, што је довело до краја битке.[22]

Галерија уреди

  •  
    Оштећена зграда у Маријупољу
  •  
    Срушене куће током бомбардовања руских снага
  •  
    Уништена улична инфраструктура
  •  
    Потпуно уништене зграде у Маријупољу

Референце уреди

 
Битка за Маријупољ на Викимедијиној остави.
  1. ^ Russia-Ukraine war: 21,000 civilians killed, mayor of Mariupol estimates
  2. ^ Blair, David (10. 5. 2014). „Ukraine: Security forces abandon Mariupol ahead of referendum”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 19. 2. 2022. г. Приступљено 12. 3. 2022. 
  3. ^ „Ukraine crisis: Kiev forces win back Mariupol”. BBC News. 13. 6. 2014. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 12. 3. 2022. 
  4. ^ „Wayback Machine” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 8. 2017. г. Приступљено 12. 3. 2022. 
  5. ^ Lourie, Richard (26. 10. 2018). „Putin's bridge over troubled waters”. The Globe and Mail. Архивирано из оригинала 19. 1. 2019. г. Приступљено 12. 3. 2022. 
  6. ^ „Russian dominance in the Black Sea: The Sea of Azov”. Приступљено 23. 3. 2022.  Архивирано 2022-03-19 на сајту Wayback Machine, Middle East Institute, Luke Coffey, September 25, 2020..
  7. ^ „The Azov Sea, symbolic prize of Russia-Ukraine war”. France 24. 1. 3. 2022. Архивирано из оригинала 13. 3. 2022. г. Приступљено 13. 3. 2022. 
  8. ^ „'Why? Why? Why?' Ukraine's Mariupol descends into despair”. AP NEWS (на језику: енглески). 16. 3. 2022. Архивирано из оригинала 15. 3. 2022. г. Приступљено 17. 3. 2022. 
  9. ^ Goncharenko, Roman (16. 3. 2022). „The Azov Battalion: Extremists defending Mariupol”. Deutsche Welle. Архивирано из оригинала 23. 3. 2022. г. Приступљено 19. 3. 2022. „The city of Mariupol, which has a population of 500,000, is primarily being defended by the Azov Battalion.” 
  10. ^ Adler, Nils; King, Laura (28. 1. 2022). „‘Everything that needs to be done’: Ukraine citizen soldiers prepare for Russia threat”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 3. 2022. г. Приступљено 21. 3. 2022. „Its defenders — both the regular Ukraine army and the irregular forces mustering for battle” 
  11. ^ Clark, Mason; Barros, George; Stepanenko, Kateryna (18. 3. 2022). „RUSSIAN OFFENSIVE CAMPAIGN ASSESSMENT, MARCH 18”. ISW: Institute For The Study of War. ISW: Institute For The Study of War. Архивирано из оригинала 23. 3. 2022. г. Приступљено 19. 3. 2022. 
  12. ^ „Russia accused of 'holding 400,000 people hostage' in Mariupol”. the Guardian. 9. 3. 2022. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 9. 3. 2022. 
  13. ^ „Photos: Mariupol residents suffer as Russian forces lay siege”. www.aljazeera.com. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 9. 3. 2022. 
  14. ^ Reuters (28. 3. 2022). „Nearly 5,000 people killed in siege of Ukraine's Mariupol - mayor's office”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 28. 3. 2022. 
  15. ^ Reuters (3. 3. 2022). „'We are being destroyed,' says Ukraine's Mariupol under Russian siege”. Reuters. Архивирано из оригинала 13. 3. 2022. г. Приступљено 13. 3. 2022. 
  16. ^ Agence France-Presse (5. 3. 2022). „Siege of Ukraine's Mariupol city draws comparisons with Nazi blockade of Leningrad”. Firstpost. Архивирано из оригинала 12. 3. 2022. г. Приступљено 12. 3. 2022. 
  17. ^ Blinken, Antony [SecBlinken] (9. 3. 2022). „Every Russian has learned about the Siege of Leningrad during World War II. Sadly, history has repeated itself—but now it’s the Russian government cruelly starving Ukrainian cities. t.co/wjG3IgwAzH” (твит) (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 3. 2022. г. Приступљено 19. 3. 2022 — преко Twitter-а. 
  18. ^ „Russians push deeper into Mariupol as locals plead for help”. The Toronto Star (на језику: енглески). 19. 3. 2022. ISSN 0319-0781. Архивирано из оригинала 19. 3. 2022. г. Приступљено 19. 3. 2022. 
  19. ^ „Борбе у Маријупољу за једну од највећих челичана у Европи”. Политика. 19. 3. 2022. 
  20. ^ Team, Editorial (28. 3. 2022). „Chechnya's Kadyrov comes to Mariupol, says the city if to be taken soon”. PravdaReport (на језику: енглески). Приступљено 28. 3. 2022. 
  21. ^ „Конашенков: Оборен хеликоптер који је кренуо у хитну евакуацију команданата нацистичког батаљона „Азов“”. ВОСТОК вести (на језику: српски). Приступљено 28. 3. 2022. [мртва веза]
  22. ^ „: АП: Предаја војника из Азовстала - крај симбола украјинске одбране”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 17. 5. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка_за_Маријупољ_(2022)&oldid=27722836”