Блед
Блед (словен. Bled, нем. Veldes/Feldes) је град и управно средиште истоимене општине Блед, која припада Горењској регији у Републици Словенији.
Блед | |
|---|---|
 Блед са Бледским језером | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Словенија |
| Општина | Блед |
| Становништво | |
| — (2011) | 5.252 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 22′ 08″ С; 14° 06′ 50″ И / 46.368803° С; 14.113975° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 504 метара m |
  Блед Блед на карти Словеније | |
| Веб-сајт | www |
По последњем попису из 2002. г. насеље Блед имало је 5.252 становника. Блед је насеље поред Бледског језера и спада међу старије и најлепше туристичке крајеве у Словенији. Лежи на надморској висини од 504 метара усред ледничке долине.
Историја уреди
Прве насеобине из овог краја су још из каменог доба али значајнији и веће заједнице се појављују у гвозденог доба од када имамо сачуване многобројне некрополе. Словени се на ово подручје досељавају у два таласа. Први талас је био у 7. веку а други у 9. и 10. веку. По пропасти словенских држава Блед улази у државу Карла Великог. Године 1004. Хенрик II Свети додељује блед као феуд бриксенском бискупу Албуину. Тада се и Блед први пут спомиње. Бледски замак добија бискупија 1011. Тада је почела феудализација локалног становништва. Блед са замком је био у власништву бискупа све до 1803. када је национализиран. До тада су бискупи замак изнајмљивали моћним и богатим људима већином племићима.
Од 1803. до 1812. је Блед био у склопу Илирских провинција, дела Првог француског царства. По пропасти Наполеона Блед је поново у рукама Хабзбурга. Они 1838. предају Блед поново у руке цркве, бриксеншкој бискупији. Десет година касније феудализам бива укинут и економска вредност овог краја знатно опада.
Касније села из околине се уједињују и настаје место на површини данашњег Бледа. Бискупи продају Блед 1858. власнику јасеничке жечезаре. До 1937. долази до више промена власника. Те године Блед долази у државне руке тј. власник постаје Дравска бановина.[1] За време Другог светског рата на Бледу се налази седиште војне и цивилне управе Трећег рајха. Оно што је данас познато као Блед настало је када су села Град, Млино, Речица, Загорице и Желече због економије и туризма утопила у градић. Званично Блед добија стаус града 1960.[2]
Језеро уреди
Језеро је ледничко-тектонског порекла и проточно је, вода речицом Језерницом истиче из језера у Саву Бохињку, а она заједно са Савом Долињком постаје „наша“ Сава. Прича о овом крају далеко је поетичнија када се у њу унесу елементи митова и легенди, како то раде домаћини. Језеро је, каже једна од њих, творевина старословенске богиње Живе која је на његове обале населила виле и вилењаке. Корени ове легенде воде нас до острва где су откривени гробови и скелети из периода насељавања острва између 7. и 9. века, када су његови старословенски становници овде имали светилиште. Још је једна легенда везана за острво, тачније за цркву посвећену Девици Марији и „звоно жеља“. У жалости за мужем којег су убили разбојници, његова удовица је у ливење звона за малу капелу на острву уложила све своје благо. Након што је звоно заједно са лађом потонуло у језеру, легенда каже да се удовица закалуђерила у Риму. Након њене смрти папа је дао да се изради друго звано и пошаље на Блед. Верује се да ће ономе ко зазвони тим звоном у част Девице Марије бити испуњена жеља коју у том часу пожели. Верује се такође да ће срећа пратити брачни пар ако младожења са младом у наручју пређе 99. степеника од подножја острва до црквице која се налази на платоу на врху острва.
Бледска тврђава уреди
.jpg)
Бледска тврђава је једна од најстаријих тврђава у Словенији. У писаним изворима први пут је поменута још 22. маја 1011, када ју је немачки краљ Хенрик II поклонио бриксеншком бискупу Аделберону. Призор тврђаве изнад језера са романтичним острвцем и црквом је карактеристика Бледа која је кроз векове постала препознатљива у земљи и иностранству. Са балкона тврђаве се пружа изузетан поглед на Горењски регион, смештен између Караванки и Јулијских Алпи. Зграде у тврђави размештене су око дворишта у два нивоа. На доњем се у згради налазе штампарија тврђаве, спомен соба Приможа Трубара, галерија Торањ и угоститељски локал, док су на међунивоу вински подрум и биљна галерија. У горњем дворишту су најзначајнији делови зграде, капела из 16. века и музеј, у којем експонати говоре о историјском развоју региона на Бледском језеру од бронзаног доба до данашњих дана. Осим њих, ту су и ресторан тврђаве са терасом и ковачница. Оба нивоа заштићена су високим романичким зидинама са одбрамбеним ходником, улазним торњем и моћним готичким одбрамбеним торњем.
Франц Прешерн о Бледу уреди
Становници Бледа говоре како већ више од 1.000 година уживају у најлепшем погледу који описују као рајски, позивајући се на стих највећег словеначког песника Франце Прешерна: „Не постоји у Крањској лепши крај, ко с околином овај, што личи на рај.“
Бледска посластица уреди
Блед је такође познат по словеначкој врсте кремпите под називом словен. kremna rezina или словен. keremšnita. Бледска кремпита је чувена посластица на који су веома поносни и од 1953. године овде је произведено 12 милиона кремпита. Данас су ове кремпите познат бренд и свако ко дође на Блед мора да их проба. За производњу овог десерта задужена је екипа у једном малом и ефикасном поизводном погону који се бави само кремпитама.
Туризам уреди
Блед је познат по свом језеру, и по свом замку, изграђеном 1011. године, те се убраја у најстарије замкове Словеније. На брду Стража постоји скијалиште. Велики број вила и старих угоститељских објеката заштићен је као културна баштина.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Политика”, 19. јул 1937
- ^ „BLED[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 12. 05. 2012. г. Приступљено 19. 06. 2012. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
