Блез де Вижнер (франц. Blaise de Vigenère; 5. април 15231596), француски дипломат и криптограф. Вижнерова шифра је по њему добила име, јер је погрешно приписана њему у 19. веку (Ђован Батиста Белазо, итал. Giovan Battista Bellaso, први помиње ову шифру).

Блез де Вижнер
Блез де Вижнер
Датум рођења(1523-04-05)5. април 1523.
Место рођењаSaint-Pourçain-sur-Sioule
Датум смрти1596.(1596-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (72/73 год.)
Место смртиПаризФранцуска

Вижнер је рођен у месту Сен Пурсен (франц. Saint-Pourçain). Са 17 година је ступио у дипломатску службу, где је провео 30 година и пензионисао се 1570. Пет година је провео у Вормској скупштини (нем. Reichstag zu Worms) као млађи секретар. Са 24 године је ступио у службу Војводе од Невера (франц. Duc de Nevers). Године 1549. је био у двогодишњој дипломатској мисији у Риму и поново 1566. Оба пута је долазио у контакт са књигама о криптографији и са криптолозима. Кад се са 47 година пензионисао, дао је донацију од 1000 ливра (свој годишњи приход) сиромасима Париза. Био је ожењен са Мари Варе (франц. Marie Varé).

У пензији је написао преко 20 књига, укључујући и:

  • Traicté de Cometes (1580) - Трактат о кометама
  • Traicté de Chiffres (1585) - Трактат о шифрама

У „Трактату о шифрама“ описао је шифру која је касније по њему добила име и шифру са „аутокључем“ коју је сам открио - то је прва шифра до тада која се не разбија лако. Вижнерова шифра је дуго имала епитет „непробојна“, тек скоро 300 година касније (1850) је гроф Чарлс Бебиџ успео да је разбије.

Вижнер је умро од рака грла 1596.

Види још уреди

Спољашње везе уреди