Википедија

Бојан Брновић

Бојан Брновић (Подгорица, 10. фебруар 1979) је бивши црногорски фудбалер. Играо је на позицији нападача. Његов годину дана млађи брат Ненад је такође био фудбалер.[1]

Бојан Брновић
Бојан Брновић
Лични подаци
Пуно име Бојан Брновић
Датум рођења (1979-02-10)10. фебруар 1979. (45 год.)
Место рођења Подгорица, СФР Југославија
Висина 1,75 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Забјело
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1997—1998 Забјело 31 (13)
1998—1999 Младост Апатин 24 (9)
1999—2003 Зета 81 (27)
2003—2005 Партизан 12 (1)
2005 → Обилић 13 (4)
2005—2007 Дебрецин 35 (15)
2007—2010 Ђер 69 (19)
2010 → Диошђер 9 (1)
2011—2012 Челик Никшић 22 (6)
2013—2014 Ебес 30 (9)
2014 Бјаторбађи 14 (4)
Репрезентативна каријера**
2000—2001 СР Југославија до 21 5 (4)
2002 СР Југославија 2 (1)
* Датум актуелизовања: 27. јун 2015.
** Датум актуелизовања: 27. јун 2015.

Клупска каријера уреди

Каријеру је почео у подгоричком клубу Забјело, кратко време провео је у Младости из Апатина, а потом је од 1999. до 2003. играо за Зету. У дресу Зете је током сезоне 2002/03. постигао 20 голова у Првој лиги СР Југославије.[2]

У јулу 2003. је потписао четворогодишњи уговор са Партизаном.[3] Дебитовао је за „црно-беле” на утакмици 2. кола квалификација за Лигу шампиона против Ђургардена. Први гол је постигао на пријатељском мечу са Радом, а први званични погодак је дао на утакмици са Зетом.[4] Током боравка у Партизану, Брновић је углавном имао статус резервисте. Ипак, био је део тима који је изборио пласман у групну фазу Лиге шампиона. Као резервиста је улазио на терен на три утакмице Групе Ф, у којој су противници Партизану били Реал Мадрид, Порто и Олимпик Марсељ.[5]

Како није успео да се избори за већу минутажу у Партизану, Брновић је јануару 2005. прослеђен на позајмицу у београдски Обилић до краја сезоне.[6] Постигао је неколико важних голова, чиме је значајно помогао Обилићу да избори опстанак у Првој лиги.[7] Током лета 2005. године, Партизан је желео опет да пошаље Брновића на позајмицу у Обилић,[8] али је црногорски фудбалер то одбио.[9]

У јулу 2005. је прешао у тадашњег мађарског првака, Дебрецин.[10] У Мађарској је остао пет година, а поред Дебрецина је играо за Ђер и Диошђер.

У септембру 2011. се вратио у црногорски фудбал и потписао уговор са друголигашем Челиком из Никшића.[11] У екипи Челика је провео једну сезону, у којој је клуб освајањем првог места изборио повратак у Прву лигу. Поред тога, Челик је у овој сезони као друголигаш освојио и Куп Црне Горе.[12]

Након сезоне у Челику, Брновић се вратио у Мађарску и играо за тамошње друголигаше Ебес и Бјаторбађи.[13]

Репрезентација уреди

За сениорску репрезентацију СР Југославије је одиграо две пријатељске утакмице, обе током селекторског мандата Дејана Савићевића.[14] На свом дебитантском наступу, 17. априла 2002. против Литваније у Смедереву, Брновић је ушао на терен у 82. минуту уместо Матеје Кежмана а пет минута касније је постигао и гол за коначних 4:1.[15][16] За сениорски тим је наступио још једном, 8. маја 2002. у поразу 1:0 од Еквадора у Њу Џерзију.[17]

Трофеји уреди

Дебрецин уреди

Челик Никшић уреди

Референце уреди

  1. ^ Braća Brnović: Eh, da nije bilo tih povreda
  2. ^ Serbia and Montenegro 2002/03
  3. ^ Bojan Brnović potpisao ugovor sa Partizanom
  4. ^ BOJAN BRNOVIĆ: Da volim crno-bele, ponosno kažem svima!
  5. ^ FK Partizan 2003-2004
  6. ^ Obilić:Bekvalac trener,stiže Brnović
  7. ^ Bojan Brnović se sa nova dva gola preporučio matičnom klubu
  8. ^ Sedam igrača Partizana na Vračaru
  9. ^ Ilić u Turskoj Niša u Humskoj
  10. ^ Bojan Brnović u Debrecinu
  11. ^ Bojan Brnović u Čeliku
  12. ^ Kup: Trofej za Čelik!
  13. ^ BRNOVIC BOJAN
  14. ^ Brnović Bojan
  15. ^ Jugoslavija - Litvanija 4:1
  16. ^ Podmlađena reprezentacija Jugoslavije pobedila Litvaniju u Smederevu - 4:1
  17. ^ Ekvador - Jugoslavija 1:0

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бојан_Брновић&oldid=27680377”