Бразилија
- За насеље у општини Беочин, видети чланак: Бразилија (Беочин)
Бразилија (порт. Brasília) је федерални главни град Бразила и седиште Владе Савезног дистрикта (Distrito Federal).[2] Град је лоциран на Бразилској висоравни у централно-западном региону земље. Град је основан 21. априла 1960, да служи као нова национална престоница. До 1972. овде су пресељене све државне институције Бразила и стране амбасаде. Према проценама Бразилија је трећи најнасељенији град Бразила.[3] Међу већим Латинско Америчким градовима, Бразилија има највиши БДП по становнику.[4]
| Бразилија Brasília | |
|---|---|
 Колажни приказ градских знаменитости | |
.svg) Застава
.svg) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Бразил |
| Федерални дистрикт | Савезни дистрикт |
| Основан | 21. априла 1960. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2017. | 3.039.444 [1][note 1] |
| — густина | 523,86 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 15° 47′ 02″ Ј; 47° 54′ 51″ З / 15.783889° Ј; 47.914167° З |
| Апс. висина | 1.172 m |
| Површина | 5.802 km2 |
  Бразилија Бразилија на карти Бразила | |
| Поштански број | 70000–70999 |
| Позивни број | 061 |
| Веб-сајт | |
| http://www.brasilia.df.gov.br | |
Бразилију су планирали и развили Лусио Коста, Оскар Нимајер и Жоаким Кордозо 1956. године, ради премештања престонице из Рио де Женеира у централнију локацију. Архитекта пејзажа је био Роберто Бурл Маркс.[5][6] Дизајном је града подељен у нумерисане блокове, као и секторе за одређене активности, као што су хотелски сектор, банкарски сектор и сектор амбасада. Унеско је изабрао Бразилију као локацију светске баштине због њене модернистичке архитектуре и јединственог уметничког урбаног планирања.[7] Унеско ју је исто тако именовао „градом дизајна” у октобру 2017. и она је од тада била део Мреже креативних градова.[8]
Све три гране Бразилске федералне владе су смештене у граду: извршна, законодавна и правосудна. У Бразилији исто тако постоје 124 стране амбасаде.[9] Међународни аеродром града га повезује са свим другим већим бразилским градовима и многим интернационалним одредиштима. Он је трећи најпрометнији аеродром у Бразилу. Бразилија је највећи град португалског говорног подручја. Она је била један од главних градова домаћина Светског првенства у фудбалу 2014. и у њој су се одржавали фудбалски мечеви током Летњих олимпијских игара 2016.; она је такође била домаћин Купа конфедерације у фудбалу 2013.
Географија уреди
Бразилија је изграђена на централној висоравни Бразила на 1.158 m надморске висине. Град је удаљен од осталих великих градова Бразила, као што су Сао Пауло (872 km), Рио де Жанеиро (930 km), Ресифе (1.653 km) и Белем (1600 km). Налази се у тропској климатској зони са просечном годишњом температуром од 20,7 °C и 1.555 милиметара падавина годишње. Кишна сезона траје од октобра до априла.
Сам град Бразилија је са око 200.000 становника тек трећи највећи град Савезног дистрикта. Већина становника живи у предграђима и оближњим градовима. Од 36.000 становника 1950, њихов број се повећао 36 пута до 2005. (2,3 милиона).
Планови развоја индустрије нису се остварили, тако да постоји висока стопа незапослености. Уз то се надовезао проблем наркоманије, алкохолизма и криминала у предграђима.
Изградња градског метроа је трајала од 1992—2001. Међународни аеродром у Бразилији (Aeroporto Internacional de Brasília - Presidente Juscelino Kubitschek, скраћеница: BSB) је у 2006. користило 9,7 милиона путника.
Клима уреди
Бразилија има тропску саванску климу (Aw, према Кепеновој класификацији клима), са два различита годишња доба: кишном сезоном, од октобра до априла, и сувом сезоном, од маја до септембра.[10] Просечна температура је 21,0 °C (69,8 °F).[11] Септембар, на крају сушне сезоне, има највишу просечну максималну температуру, 28,4 °C (83,1 °F), и има већу и мању максималну средњу температуру, од 25,1 °C (77,2 °F) и 12,9 °C (55,2 °F), респективно.[11] Просечне температуре за период од септембар до марта су конзистентне 22 °C (72 °F).[11] Са 241,5 mm (9,5 in), децембар је месец са највише годишњих падавина, док јун има најмање падавина, са само 4,9 mm (0,2 in).[11]
Према Бразилском националном институту за метеорологију (INMET), рекордна ниска температура је била 1,6 °C (34,9 °F) дана 18. јула 1975, а рекордна висока је била 35,8 °C (96,4 °F) дана 28. октобра 2008.[11] До највеће акумулације кише у току 24 сата од 132,8 mm (5,2 in) дошло је 15. новембра 1963.[12]
| Клима Бразилије (1981–2010, екстреми 1961–садашњост) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 32,6 (90,7) |
31,4 (88,5) |
32,1 (89,8) |
31,6 (88,9) |
31,6 (88,9) |
31,6 (88,9) |
30,8 (87,4) |
33,0 (91,4) |
34,9 (94,8) |
35,8 (96,4) |
33,3 (91,9) |
32,7 (90,9) |
35,8 (96,4) |
| Максимум, °C (°F) | 26,5 (79,7) |
27,0 (80,6) |
26,7 (80,1) |
26,6 (79,9) |
25,9 (78,6) |
25,0 (77) |
25,3 (77,5) |
26,9 (80,4) |
28,4 (83,1) |
28,2 (82,8) |
26,7 (80,1) |
26,3 (79,3) |
26,6 (79,9) |
| Просек, °C (°F) | 21,6 (70,9) |
21,7 (71,1) |
21,6 (70,9) |
21,3 (70,3) |
20,2 (68,4) |
19,0 (66,2) |
19,0 (66,2) |
20,6 (69,1) |
22,2 (72) |
22,4 (72,3) |
21,5 (70,7) |
21,4 (70,5) |
21,0 (69,8) |
| Минимум, °C (°F) | 18,1 (64,6) |
18,0 (64,4) |
18,1 (64,6) |
17,5 (63,5) |
15,6 (60,1) |
13,9 (57) |
13,7 (56,7) |
15,2 (59,4) |
17,2 (63) |
18,1 (64,6) |
18,0 (64,4) |
18,1 (64,6) |
16,8 (62,2) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 12,2 (54) |
11,0 (51,8) |
14,5 (58,1) |
10,7 (51,3) |
3,2 (37,8) |
3,3 (37,9) |
1,6 (34,9) |
5,0 (41) |
9,0 (48,2) |
10,2 (50,4) |
11,4 (52,5) |
11,4 (52,5) |
1,6 (34,9) |
| Количина падавина, mm (in) | 209,4 (8,244) |
183,0 (7,205) |
211,8 (8,339) |
133,4 (5,252) |
29,7 (1,169) |
4,9 (0,193) |
6,3 (0,248) |
24,1 (0,949) |
46,6 (1,835) |
159,8 (6,291) |
226,9 (8,933) |
241,5 (9,508) |
1.477,4 (58,165) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 17 | 14 | 14 | 8 | 3 | 1 | 1 | 2 | 5 | 11 | 17 | 19 | 112 |
| Релативна влажност, % | 76,2 | 74,7 | 76,8 | 72,2 | 66,2 | 58,7 | 52,7 | 46,8 | 50,3 | 62,8 | 74,5 | 78,0 | 65,8 |
| Сунчани сати — месечни просек | 150,9 | 158,9 | 166,5 | 204,6 | 239,5 | 254,3 | 268,9 | 264,4 | 210,5 | 183,1 | 139,9 | 126,8 | 2.368,3 |
| Извор #1: Instituto Nacional de Meteorologia[11] | |||||||||||||
| Извор #2: Meteo Climat (record highs and lows)[13] | |||||||||||||
Историја уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Бразилија Brasília | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Бразилија |
| Место | Савезни дистрикт Бразила, Бразил |
| Координате | 15° 47′ 38″ Ј; 47° 52′ 58″ З / 15.7939° Ј; 47.8828° З |
| Површина | 5.802 km2 (6,245×1010 sq ft) |
| Критеријум | културна: i, iv |
| Референца | 445. |
| Упис | 1987. (11. седница) |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/445 |
Одлука за измештање престонице Бразила у унутрашњост земље је донета 1891. Место за изградњу је одређено 1922. у близини града Планалтина. Наредбу за изградњу Бразилије дао је председник Жуселино Кубичек 1956.[2] У то време је подручје града била дивљина. Град су у форми авиона дизајнирали урбаниста Луцио Коста и архитект Оскар Нимајер. Град је изграђен до 1960. [2]Главна модернистичка здања Бразилије су зграда Парламента Бразила на „Тргу три власти“, градска Катедрала, Кубичеков мост, телевизијски торањ (218 m), палате председника и министарстава. УНЕСКО је 1987. Бразилију ставио на листу светске баштине.
Становништво уреди
Према процени из 2007. у граду је живело 2.455.903 становника.
| 1991. | 2000. | 2010. |
|---|---|---|
| 1.601.094 | 2.051.146 | 2.570.160 |
Привреда уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Цитати о Бразилији уреди
Архитекта Луцио Коста рекао је 1968. о Бразилији: „Све је монументално, људско, једноставно, грандиозно, аскетско у чистоћи форми, редуковано на оно најнеопходније.“ [14]
Оскар Нимајер је касније признао: „Овај експеримент није био успешан.“ [14]
Партнерски градови уреди
Галерија уреди
-
Парламент Бразила (Национални конгрес) -
Нимајерова катедрала -
Палата лукова (Министарство иностраних послова) -
Еспланада министарстава
Напомене уреди
- ^ The administrative region of Brasília recorded a population of 214,529 in a 2012 survey; IBGE demographic publications do not make this distinction and considers the entire population of the Federal District.
Референце уреди
- ^ „Estimativa Populacional 2013” (PDF). Pesquisa Demográfica por Amostra de Domicílios 2011 (на језику: Portuguese). Codeplan. 9. 11. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 9. 2015. г. Приступљено 6. 6. 2015.
- ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 168. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ IBGE: Brasília Архивирано 2013-10-17 на сајту Wayback Machine IBGE. Приступљено February 21, 2016. (језик: португалски)
- ^ Istrate, Emilia. „Global MetroMonitor | Brookings Institution”. Brookings.edu. Архивирано из оригинала 4. 6. 2013. г. Приступљено 25. 2. 2014.
- ^ „Niemeyer e Joaquim Cardozo: uma parceria mágica entre arquiteto e engenheiro” (на језику: portuguese). Brazil Communication Company. 2012. Приступљено 7. 1. 2019.
- ^ „Brasília 50 anos” (PDF) (на језику: Portuguese). Veja. 2009. Приступљено 7. 1. 2019.
- ^ „World Heritage List”. Unesco. Приступљено 6. 2. 2013.
- ^ „The Brazilian cities Brasília, Paraty and João Pessoa join the UNESCO Creative Cities Network”. www.unesco.org (на језику: енглески). United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization. Приступљено 3. 10. 2018.
- ^ „Lista do Corpo Diplomático e Organismos Internacionais”. Cerimonial, Ministério das Relações Exteriores. Архивирано из оригинала 7. 8. 2011. г. Приступљено 18. 8. 2011.
- ^ A cidade das duas estações Архивирано 2012-05-04 на сајту Wayback Machine (in Brazilian Portuguese).
- ^ а б в г д ђ „Normais Climatológicas Do Brasil 1981–2010” (на језику: Portuguese). Instituto Nacional de Meteorologia. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ Rodovia com 1,8 km e frio europeu; veja os 'extremos' de Brasília (in Brazilian Portuguese).
- ^ „Station Brasília” (на језику: French). Meteo Climat. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ а б Haberlik: Architektur des 20. Jahrhunderts
