Бранислав Михајловић
Бранислав Михајловић (Сурдулица, 19. мај 1936) српски је писац. Основну школу и гимназију је завршио у свом родном месту.[1]. Члан је Удружења књижевника Србије, и једини живи Сурдуличанин који је лауреат Повеље заслужног грађанина Сурдулице[2].
| Бранислав Михајловић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. мај 1936. |
| Место рођења | Сурдулица,  Краљевина Југославија |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | „Власина и Власинци“ „Загрљај паланачке чаршије“ „Теферич под Врдеником“ |
Биографија уреди
Студирао је и дипломирао у Београду на групи за историју југословенске књижевности на Филозофском факултету. Радни век је провео у свом родном месту као професор и вишегодишњи директор средње техничке школе „Никола Тесла".
Књижевни рад уреди
У књижевности се јавио 2000. године, запаженом литерарно-научно монографијом о једној значајној области у српској етничкој групи у југоисточном делу Србије. „Власина и Власинци“, коју је књижевна критика оценила као књигу, документ о једном прошлом и помереном времену. Дело је посвећено стогодишњици рођења најзнаменитијег Власинца, академика Ђорђа Лазаревића. Књижевна заједница „Борислав Станковић“ у Врању објавила је 2001. године његов први роман-хронику „Загрљај паланачке чаршије“. Нови роман Бранислава Михајловића из 2002. године „Теферич под Врдеником“ са претходне две књиге, заокружује најављену литерарну трилогију. Данас са својом породицом живи у Сурдулици.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Михајловић, Бранислав А. Власина и Власинци, (2000), Удружење „СТАРА СУРДУЛИЦА„ pp. 294.
- ^ Пророк у свом селу, Новине Врањске Приступљено: 5. март 2016.