Википедија

Бранка Ђукић

Бранка Ђукић (Метех, 1956 — Чакор, 1975) је била осамнаестогодишња ученица која је 1975. из пиштоља убијена од стране двојице Албанца, након што су покушали да је силују.[1] Случај је привукао велику пажњу јавности и изазвао велике контроверзе у југословенском друштву.[2][3] Током суђења, Бранкин отац Раде Ђукић је из пиштоља убио једног од двојице оптужених за убиство своје ћерке.[1]

Бранка Ђукић
Датум рођења1956
Место рођењаМетех, ФНР Југославија
Датум смрти1975
Место смртиЧакор, СФР Југославија
Узрок смртиубиство
Место укопаСпуж
Занимањеученица

Биографија уреди

Бранка Ђукић, рођена је 1956. године у селу Метех, у општини Плав. Основну школу је завршила у Метеху, а три године средње школе је завршила у Плаву.[4] Након треће године, након што је према неким тврдњама доживела сексуално узнемиравање од стране једног професора у школи, одлучује да се пребаци у Гимназију у Пећи.[5]

Одлази да се упише у Пећку гимназију, а приликом повратка из Пећи, након што је изашла на последњој станици и кренула даље пешака преко планине Чакор, била је пресретнута од стране двојице Албанаца који су под претњом оружја покушали да је силују.[6][3] Након што је почела да се опире, један од њих двојице је пуцао из пиштоља и девојка је преминула на месту.[1]

Њено тело је касније пронашао њен отац Раде Ђукић.[6]

Суђење уреди

Полицијска истрага је утврдила да су починиоци убиства два албанска младића из села Горњи Стреоц код Пећи.

Суђење Бранкиним убицама се одвијало пред Окружним судом у Бијелом Пољу, суд је утврдио кривицу и осудио убицу на 15, а његовог саучесника на 13.5 година затвора.[5] Последњег дана суђења, Бранкин отац Раде Ђукић је пуцао из пиштоља и убио једног од двојице оптужених за убиство његове ћерке.[1][5]

Случај је изазвао велику пажњу јавности и медија.[7] Организована је петиција за ослобађање Радета Ђукића, која је имала 75.000 потписа.[5][7]

Раде Ђукић је за ово убиство осуђен на 8 година, а на суђењу га је заступао адвокат Вељко Губерина, без новчане надокнаде.[8] Врховни суд Црне Горе је казну касније смањио на 5 година.[8]

Последице уреди

Због различите националности жртве и убица, случај је изазвао велике контроверзе у југословенском друштву.[9] Иако саме убице нису биле мигранти из Албаније, због њихове националности случај је коришћен и као аргумент за ограничавање кретања албанским мигрантима, који су у Југославију за време Енвера Хоџе долазили као политичке избеглице.[9]

Петиција која је организована за ослобађање Радета Ђукића који је из освете убио једног од убица своје ћерке, имала је 75.000 потписа.[5][7]

Касета са гусларском песмом "Мрамор на Чакору" или "Погибија Бранке Ђукић", која је опевала догађај, имала је тираж од 750.000 примерака.[3]

Наслеђе уреди

Народни песник и гуслар Радован Бећировић је поводом овог случаја написао гусларску песму "Мрамор на Чакору".[10] Бранкин рођак гуслар Божидар Ђукић, је ову песму касније у нешто измењеном облику спевао као "Погибију Бранке Ђукић".[10][11] Песма је продавана као тонска касета, и имала је тираж од 750.000 продатих примерака, што је чини гусларском песмом са највећим тиражом на простору Југославије.[3]

На Чакору где се налазила аутобуска станица на којој је Бранка Ђукић изашла из аутобуса, данас се налази спомен-чесма која је њој посвећена.[1]

Неколико улица у Србији носи назив по Бранки Ђукић.[5]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ а б в г д „ALBANCI ZBOG STIDA OTKRILI UBICE LEPE BRANKE: Ispovest policajca koji je uhapsio dželate devojke sa Čakora, Srpkinju otac našao mrtvu na putu!”. NOVOSTI (на језику: српски). Архивирано из оригинала 24. 11. 2020. г. Приступљено 2021-04-28. 
  2. ^ „Sjećanje na heroinu iz Vasojevića”. www.dan.co.me. Архивирано из оригинала 28. 4. 2021. г. Приступљено 2021-04-28. 
  3. ^ а б в г „Ubistvo koje je potreslo SFRJ – Htjeli da mu siluju kćerku, zatim je mučki ubili – Uslijedila je osveta!”. NOVI GLAS (на језику: бошњачки). Архивирано из оригинала 28. 4. 2021. г. Приступљено 2021-04-28. 
  4. ^ „SAD KAD VIŠE NEMA ŽIVIH ZA KRVNU OSVETU, SMEM DA ISPRIČAM ISTINU! Inspektor progovorio o ubistvu Branke (19)”. Mondo.Me Prod (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 4. 2021. г. Приступљено 2021-04-28. 
  5. ^ а б в г д ђ „Бранка Р. Ђукић - www.zlocininadsrbima.com”. www.zlocininadsrbima.com. Архивирано из оригинала 13. 3. 2021. г. Приступљено 2021-04-28. 
  6. ^ а б „Branki Albanci pucali u glavu, a onda je otac osvetio: Inspektor Simonović dao "besu" u kući ubice”. Telegraf.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 22. 11. 2020. г. Приступљено 2021-04-28. 
  7. ^ а б в Ђукић, Славољуб. „ЛЕГЕНДА КОЈА НЕ УМИРЕ”. glasholmije.rs/. Архивирано из оригинала 30. 4. 2021. г. Приступљено 29. 4. 2021. 
  8. ^ а б Aleksandra Bogdanović (2018-06-02). „JUGOSLOVENSKA KRIMI PRIČA: Branku su Albanci hteli da siluju, pa su je UBILI! O postupku njenog OCA NA SUDU još uvek se priča”. Dnevno.rs (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 28. 4. 2021. г. Приступљено 2021-04-28. 
  9. ^ а б Živančević 1989, стр. 137
  10. ^ а б „Sjećanje na Branku Đukić, Vasojevku čiju su pogibiju mnogi oplakali”. kodex.me (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 1. 2019. г. Приступљено 2021-04-28. 
  11. ^ Urednik. „Aferim ti ispod Koma soju Ti ispuni svetu dužnost svoju: Na današnji dan, 1975. godine, Rade Đukić, vitez Vasojevića, je osvetio svoju ćerku Branku | Glas Kotor Varoša” (на језику: бошњачки). Архивирано из оригинала 28. 4. 2021. г. Приступљено 2021-04-28. 

Литература уреди

  • Živančević, Predrag (1989). Emigranti: naseljavanje Kosova i Metohije iz Albanije. Eksportpres. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранка_Ђукић&oldid=27490578”