Бранко Поповић (сликар)

Бранко Поповић
Бранко Поповић
	Аутопортрет из 1912. године
Лични подаци
Датум рођења	27. јануар 1882.
Место рођења	Ужице, Кнежевина Србија
Датум смрти	27. новембар 1944. (62 год.)
Место смрти	Београд, Југославија

Бранко Поповић (Ужице, 15/27. јануар 1882 — Београд, 27. новембар 1944) био je српски сликар, ликовни критичар, професор и декан Техничког факултета Универзитета у Београду.

Портрет жене Б. Поповића Дивне из 1925. године

Биографија уреди

Рођен је Ужицу од оца Стојана, оснивача прве српске фабрике чоје и ћебади у Ужицу, и мајке Фемке. Од дванаесте године живео је у Београду. Завршио је 1905. Технички факултет у Београду. После тога је учио сликарство у Минхену у цртачкој школи Хајнриха Книра (1905—1906), затим на Уметничкој академији код Лудвига Хертериха (1906—1909) и у Паризу (1909—1912). Објавио је већи број критика, огледа и студија о уметности. Насликао је око 100 дела, од којих је 80 сачувано. Био је један од оснивача Уметничке групе „Облик“. Излагао је на заједничким изложбама у Паризу (1919), Филаделфији (1926), Лондону (1930), Риму (1937) и на 22. Бијеналу у Венецији (1940).

Учествовао је у Балканским ратовима, рањен је код Куманова, а такође је учествовао и у Првом светском рату. Као официр VII пешадијског пука добио је чин потпуковнка. Добитник је ордена за храброст у Првом и Другом балканском рату и француског крста Легије части са палмама у Првом светском рату.

Изабран је 1914. за доцента на Техничком факултету. Био је архитекта и између два рата један од најпознатијих српских сликара. Уочи Другог светског рата био је декан Техничког факултета у Београду.

Био је члан Демократске странке^{[тражи се извор]}. После слома Југославије, бива затворен у логору на Бањици као заговорник демократије. Успео је да се извуче и врати на функцију декана Техничког факултета. Одбио је да буде потписник Апела српском народу зашта су га касније комунисти теретили. Учествовао је у изради Српског цивилног плана са осталим српским интелектуалцима (Чајкановићем, С. Стефановићем и други).

У новембру 1944. године осуђен је и стрељан као народни издајник од стране комуниста и не зна се где је сахрањен. Том приликом је Политика 27. новембра објавила списак од 105 стрељаних, међу којима је било и његово име. Тада му је конфискована имовина. У његов стан и атеље у Кнез Михаиловој 24 уселио се сликар Ђорђе Андрејевић Кун.

По решењеу Окружног суда у Београду рехабилитован је 2007. године. Изложбе његових радова организоване су: 1996. у Београду (у галерији САНУ), 1996. у Новом Саду (у ликовном салону огранка САНУ), 2004. у Ужицу (у Градској галерији) и 2011, 10. фебруара 2011. у галерији РТС и у Зрењанину у Народном музеју, 25. августа 2011.^[1]

Био је ожењем Дивном, рођеном Науновић са којом је имао три сина: Симеон, архитекта, Пријезда, адвокат и Боривоје, ТВ новинар.^[2]^[3]

Галерија уреди

Портрет мушкарца са брадицом, 1908-1909
Бранко Поповић: Девојка у природи (1910)
Бранко Поповић: Др Х (1912)
Бранко Поповић: Акт
Бранко Поповић: Корчула у Далмацији (1925—1926)
Бранко Поповић: Манастир Свети Наум (1931)

Види још уреди

Референце уреди

^ Branko Popović - slike - Arte Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2020), Приступљено 5. 4. 2013.
^ Поповић, Брнко. „Изложба”. rts.rs. Приступљено 16. 1. 2020.
^ Попопвић, Бранко. „Како је стрељан професор Бранко Поповић?”. patriot.rs. Архивирано из оригинала 16. 01. 2020. г. Приступљено 16. 1. 2020.

Литература уреди

Лазар Трифуновић, Српска ликовна критика, Српска књижевна заједница, Београд, 1967, pp. 28, 226, 297, 313, 357, 369-387
Миодраг Б. Протић, Бранко Поповић, Српско сликарство XX века, Нолит, Београд, 1970, pp. 56-57, 105
Лазар Трифуновић, Српско сликарство 1900-1950, Нолит, Београд, 1973, pp. 88-90
Владимир Розић, Ликовна критика у Београду између два рата (1918—1941), Југославија, Београд, 1983
Владимир Розић: Бранко Поповић, сликар и ликовни критичар, (каталог ретроспективне изложбе), САНУ, Београд, 1996
Бранко Поповић, Ликовне критике, огледи и студије, (приредио и увод Владимир Розић), Градска галерија, Ужице, 2004
Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд 2009, одредница „Поповић, Бранко С.“ стр. 412, COBISS.SR 170123788

Спољашње везе уреди

[1] Branko Popović - slike - Arte Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2020), Приступљено 5. 4. 2013.

[биографија-2] Поповић, Брнко. „Изложба”. rts.rs. Приступљено 16. 1. 2020.

[стрељање-3] Попопвић, Бранко. „Како је стрељан професор Бранко Поповић?”. patriot.rs. Архивирано из оригинала 16. 01. 2020. г. Приступљено 16. 1. 2020.

[1]

[2]

[3]