Википедија

Браћа Лимијер

француски хемичари, индустријалци, проналазачи и аутори првог филма у историји

Браћа Лимијер, Огист Мари Луј Николас (франц. Auguste and Louis Lumière; Безансон, 19. октобар 1862 — Лион, 10. април 1954) и Луј Жан (5. октобра 1864 — 6. јуна 1948)[1][2] били су француски хемичари, индустријалци, проналазачи и аутори првог филма у историји.[3][4]

Огист Лимијер
Датум рођења(1862-10-19)19. октобар 1862.
Место рођењаБезансон
 Француска
Датум смрти10. април 1954.(1954-04-10) (91 год.)
Место смртиЛион
 Француска
Луј Лимијер
Датум рођења(1864-10-05)5. октобар 1864.
Место рођењаБезансон
 Француска
Датум смрти6. јун 1948.(1948-06-06) (83 год.)
Место смртиБандол
 Француска

Биографија уреди

 
Огист (лево) и Луј Лимијер (десно).
 
Кинематограф
 
Холивудска стаза славних, Огист Лимијер
 
Холивудска стаза славних, Луј Лимијер
 
Лимијерова кућа

Браћа Лимијер рођена су у Безансону, Француска, у породици Шарла-Антоана Лимијера (1840–1911)[5] и Жане Жозефин Костил Лимијер, који су се венчали 1861. и преселили у Безансон, где су основали мали фотографски портретни студио где су Огист и Луј Рођени. Они су се преселили у Лион 1870. године, где су рођени син Едуар и три ћерке. Огист и Луј су похађали Ла Мартиниер, највећу техничку школу у Лиону.[6] Њихов отац Шарл-Антоан основао је малу фабрику за производњу фотографских плоча, али чак и са Луисом и младом сестром који су радили од 5 до 23 сата. била је на ивици банкрота, а до 1882. изгледало је као да ће пропасти. Када се Огист вратио из војне службе, дечаци су дизајнирали машине неопходне за аутоматизацију производње плоча њиховог оца и осмислили веома успешну нову фото плочу, 'плаве етикете', а до 1884. фабрика је запошљавала десетак радника. До 1894. фабрика коју су браћа основала у Лиону за израду фотографског материјала: хартија, хемикалија, производила је 15 милиона плоча годишње. Радили су на унапређивању кинематоскопа Томас Алва Едисона. Године 1895, патентирали су своју верзију прве филмске камере и пројектора, кинематограф. Изумели су поступак снимања у природним бојама и одржали прву филмску представу на свету. Њихов филмови Улазак воза у станицу и Излазак радника из фабрике (La sortie des usines Lumiere), које су званично приказали публици у Паризу 28. децембра 1895. сматрају се првим у историји филма.[7]

Године 1896. браћа су, предвођена Лујем, направила више од 40 филмова снимајући свакодневни живот у Француској. Правили су прве филмске журнале, шаљући сниматељске екипе широм света да сниме нов материјал и прикажу њихове филмове. Поред свих филмова које је Луј режирао он је продуцирао око 2000 филмова. Браћа Лимијер су заслужни и за неке од основних изума у колор фотографији. Поставили су теорију у којој су колоидима приписали главну улогу у многим животним процесима.

Иако су браћа Макс и Емил Складановски из Немачке, творци уређаја под називом биоскоп, и Француз Анри Жоли који је изумео фотозоотроп, као и други, представљали јавности своје: еидолоскопе, фантоскопе, витаскопе, Лантамову петљу (Latham loop) и паноптикон, браћа Лимијер заслужују да буду издвојена од осталих изумитеља. Њихове преносиве камере са ручним управљањем омогућиле су да се снимају, штампају и пројектују покретне слике. Убрзо су се по целом свету снимали портрети, призори из живота, као и филмови војничког, комичног и панорамског садржаја. Ови спонтани исечци из живота, у трајању од 15 до 20 секунди, довели су до изражаја ограничења Диксонових краткометражних филмова, који су били везани за студио. Филмови браће Лимијер више су се ослањали на документарност снимљених призора тадашње фотографије него на театарску поставку. Њихова сценска дубина доприносила је реалистичком приказу уласка воза у станицу Ла Сиота, а основна наративна структура, која је садржала почетак, средину и крај, била је присутна чак и у филму Излазак радника из фабрике Лимијер Филмски журнали браће Лимијер, чије су одлике ужурбаност и реалистичност, представљају претечу стила совјетских документариста и италијанских неореалиста, док филм Бебин доручак (Repas de bebe) одликује изразито породична атмосфера. На програму Лимијерових нашао се и филм Поливени поливач (L'Arrouseur arrose), прва филмска комедија и најранији наративни филм. У том филму несташни дечак подиже ногу са црева у тренутку када баштован загледа крај црева да види због чега вода не тече.

Брзина којом се у кинематографији развио сложени кодекс тренутно препознатљивих наративних симбола, као и филмски језик и поетика, још је импресивнија ако се филмска праисторија упореди са праисторијом других облика уметности, попут романа.

Ипак, у почетку историје филма већина није сматрала филм, заснован на тривијалној литератури, стриповима, популарној фотографији и мелодрами, обликом уметности. Филм се третирао као вашарска атракција, мађионичарски реквизит. Путујући приказивачи су приказивали своје филмове на вашарима и карневалима. Као први прави филмски уметник сматра се да био је француски илузиониста, отац наративног филма, Жорж Мелијес (Georges Melies). Међутим, пројекција филма браће Лимијер од 28. децембра 1895. сматра се најзначајнијим датумом у историји филма.

Прве филмске пројекције уреди

Дана 22. марта 1895. у Паризу, у „Друштву за развој националне индустрије“, пред малобројном публиком, у којој је био и Леон Гомо, тадашњи директор компаније Комптоар Женерал де ла Фотографи, Лимијери су приватно приказали један филм, La Sortie de l'usine Lumière à Lyon. Главни фокус конференције Луја Лумијера тицао се недавних дешавања у фотографској индустрији, углавном истраживања полихромије (фотографије у боји). На Лумијерово изненађење покретне црно-беле слике су привукле више пажње него фотографије у боји.[8] Светла напуштају фабрику светла у Лиону 1895

 
Сцена из Лимијеровог филма La Sortie de l'Usine Lumière à Lyon 1895.

Лимијерови су одржали своју прву плаћену јавну пројекцију 28. децембра 1895. у Индијском салону Великог кафеа у Паризу.[9] Ова презентација се састојала од следећих 10 кратких филмова, у трајању од по 50 секунди сваки, (по редоследу презентације):[10][11]

  1. La Sortie de l'usine Lumière à Lyon (дословно, „Излаз из Лимијерове фабрике у Лиону”, или, под уобичајенијим енглеским насловом, Радници напуштају фабрику Лимијер), 46 секунди
  2. Le Jardinier (l'Arroseur Arrosé) („Баштован“, или „Испрскани прскаличар“), 49 секунди
  3. Le Débarquement du congrès de photographie à Lyon („искрцавање Конгреса фотографа у Лиону“), 48 секунди
  4. La Voltige („Јахачи конњских трикова”), 46 секунди
  5. La Pêche aux poissons rouges („Пецање златне рибице”), 42 секунди
  6. Les Forgerons („Ковачи”), 49 секунди
  7. Repas de bébé („Доручак за бебе“ (дословно „оброк за бебе“)), 41 секунда
  8. Le Saut à la couverture („Скакање на ћебе”), 41 секунда
  9. La Place des Cordeliers à Lyon („Трг Корделијер у Лиону“—улична сцена), 44 секунде
  10. La Mer (Baignade en mer) („море [купање у мору]“), 38 секунди

Сваки филм који је дугачак 17 метара, када се ручно провуче кроз пројектор, траје отприлике 50 секунди.[12]

Лумијерови су кренули на турнеју са кинематографом 1896. године, посећујући градове укључујући Брисел, Бомбај, Лондон, Монтреал, Њујорк и Буенос Ајрес.[13]

Године 1896, само неколико месеци након првих пројекција у Европи, филмови браће Лумијер приказани су у Египту, прво на берзи Тусо у Александрији 5. новембра 1896, а затим у Хамам Шнајдеру (Шнајдерова купка) у Каиру.[14][15]

Референце уреди

  1. ^ „Louis Lumière, 83, A Screen Pioneer. Credited in France With The Invention of Motion Picture.”. The New York Times. 7. 6. 1948. Приступљено 29. 4. 2008. 
  2. ^ „Died.”. Time. 14. 6. 1948. Архивирано из оригинала 14. 01. 2009. г. Приступљено 29. 4. 2008. „Louis Lumière, 83, wealthy motion-picture and colour-photography pioneer, whom (with his brother Auguste) Europeans generally credit with inventing the cinema; of a heart ailment; in Bandol, France.” 
  3. ^ Tanjug. „Pre tačno 120 godina nastao je film”. Blic. Приступљено 30. 1. 2019. 
  4. ^ „Braća Limijer – Biografija”. ART mozaik. Архивирано из оригинала 30. 01. 2019. г. Приступљено 30. 1. 2019. 
  5. ^ „Who's Who of Victorian Cinema”. www.victorian-cinema.net. Приступљено 17. 9. 2018. 
  6. ^ Angelis, Gina De (2003). Motion Pictures. The Oliver Press. ISBN 978-1-881508-78-6. 
  7. ^ „Na današnji dan je rođen bioskop!”. Mondo. Приступљено 30. 1. 2019. 
  8. ^ Chardère, Borgé & Borgé 1985, стр. 71.
  9. ^ 28 December 1895.
  10. ^ "Bienvenue sur Adobe GoLive 4". Institut-lumiere.org, 12 September 2005. Retrieved 16 August 2013.
  11. ^ "La première séance publique payante", Institut Lumière Архивирано 12 септембар 2005 на сајту Wayback Machine
  12. ^ „film110 / The Lumière Brothers”. film110.pbworks.com. Приступљено 2022-02-22. 
  13. ^ Rossell, Deac (1995). „A Chronology of Cinema, 1889-1896”. Film History. 7 (2): 115—236. ISSN 0892-2160. JSTOR 3815166. 
  14. ^ Leaman, Oliver (16. 12. 2003). Companion Encyclopedia of Middle Eastern and North African Film (на језику: енглески). Routledge. ISBN 9781134662524. 
  15. ^ „Alexandria, Why? (The Beginnings of the Cinema Industry in Alexandria)”. Bibliotheca Alexandrina's AlexCinema. 

Литература уреди

  • Angelis, Gina De (2003). Motion Pictures. The Oliver Press. ISBN 978-1-881508-78-6. 
  • Chardère, B. Les images des Lumière (in French). . Paris: Gallimard. 1995. ISBN 978-2-07-011462-7. .
  • Chardère, B., G. Borgé, G. and M. Borge. Les Lumière (in French). Paris: Bibliothèque des Arts. 1985. ISBN 978-2-85047-068-4..
  • Cook, David (2004). A History of Narrative Film (4th изд.). New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-393-97868-1. .
  • Lavédrine, Bertrand and Jean-Paul Gandolfo (2013). The Lumière Autochrome: History, Technology, and Preservation. Los Angeles: Getty Publications. ISBN 978-1-60606-125-1. .
  • Mast, Gerald; Kawin, Bruce F. (2006). A Short History of the Movies (9th изд.). New York: Pearson Longman. ISBN 978-0-321-26232-5. 
  • Rittaud-Hutinet, Jacques. Le cinéma des origines (in French). . Seyssel, France: Champ Vallon. 1985. ISBN 978-2-903528-43-0. .
  • Munslow, Alun (децембар 2007). „Film and history: Robert A. Rosenstone and History on Film/Film on History”. Rethinking History. 4 (11): 565—575. S2CID 145006358. doi:10.1080/13642520701652103. 
  • Abel, Richard. The Cine Goes to Town: French Cinema 1896–1914University of California Press, 1998.
  • Acker, Ally. Reel Women: Pioneers of the Cinema, 1896 to the Present. London: B.T. Batsford, 1991.
  • Barnes, John. The Cinema in England: 1894–1901 (5 Volumes) University of Exeter Press, 1997.
  • Basten, Fred E. Glorious Technicolor: The Movies' Magic Rainbow. AS Barnes & Company, 1980.
  • Bowser, Eileen. The Transformation of Cinema 1907–1915 (History of the American Cinema, Vol. 2) Charles Scribner's Sons, 1990.
  • Rawlence, Christopher (1990). The Missing Reel: The Untold Story of the Lost Inventor of Moving Pictures. Charles Atheneum. ISBN 978-0689120688. 
  • Cousins, Mark. The Story of Film: A Worldwide History, New York: Thunder's Mouth press, 2006.
  • Dixon, Wheeler Winston and Gwendolyn Audrey Foster. A Short History of Film, 2nd edition. New Brunswick: Rutgers University Press, 2013.
  • King, Geoff. New Hollywood Cinema: An Introduction. New York: Columbia University Press, 2002.
  • Merritt, Greg. Celluloid Mavericks: A History of American Independent Film. Thunder's Mouth Press, 2001.
  • Musser, Charles (1990). The Emergence of Cinema: The American Screen to 1907. New York: Charles Scribner's Sons. ISBN 0-684-18413-3. 
  • Nowell-Smith, Geoffrey, ed. The Oxford History of World Cinema. Oxford University Press, 1999.
  • Parkinson, David (1995). History of Film. New York: Thames & Hudson. ISBN 0-500-20277-X. 
  • Rocchio, Vincent F. Reel Racism. Confronting Hollywood's Construction of Afro-American Culture. Westview Press, 2000.
  • Salt, Barry. Film Style and Technology: History and Analysis 2nd Ed. Starword, 1992.
  • Salt, Barry. Moving Into Pictures Starword, 2001.
  • Usai, P.C. & Codelli, L. (editors) Before Caligari: German Cinema, 1895–1920 Edizioni Biblioteca dell'Immagine, 1990.

Спољашње везе уреди

 
Браћа Лимијер на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Браћа_Лимијер&oldid=27554092”