Британске анти-инвазијске припреме за Други светски рат

Британске анти-инвазијске припреме за Други светски рат подразумевале су велико-обимну поделу војне и грађанске мобилизације као одговор на претњу инвазије од немачких оружаних снага 1940. и 1941. године. Британска армија требало је да се опорави од пораза Британске експедиционарне снаге у Француској, и 1,5 милиона људи примљени су као војници да служе део времена у Домовинској гарди. Брзо прављење поља утврђења трансформисало је велики део Уједињеног Краљевства, посебно јужну Енглеску, у припремљено бојиште. Немачки инвазијски план, операција Морски лав, никада није развијен више од прелиминарног скупљања снага. Данас, мало је остало од британских анти-инвазијских припрема. Само појачане бетонске структуре као што су посебне кутије, честе су.

Детаљ утиснут на кутију.

Политичка и војна позадина уреди

Дана 1. септембра 1939. године, Немачка је извршила инвазију на Пољску, два дана касније, Британија и Француска објавиле су рат Немачкој, чиме је почео Други светски рат. За три недеље, Црвена армија Совјетског Савеза извршила је инвазију на источне делове Пољске у испуњавању тајног дела споразума Рибентроп-Молотов. Британске експедиционе снаге (BEF) послате су на француско-белгијску границу, али Британија и Француска нису преузеле никакве директне акције да подрже Пољаке. До 1. октобра, Пољска је била потпуно окупирана.

Било је мало борбе у месецима који су следили. У периоду познатом као „Лажни рат“, војници на обе стране тренирани су за рат и Французи и Британци направили су и поставили људе на одбране на источним границама Француске.

Дана 9. априла 1940. године, Немачка је извршила инвазију на Данску и Норвешку.[1] Ова операција унапред је онемогућила британске сопствене планове да изврши инвазију на Норвешку. Данска се предала моментално, и, након краткотрајног покушаја Британаца да остану у северном делу земље, Норвешка је такође пала. Инвазија Норвешке била је операција комбинованих снага у којој је немачка ратна машинерија пројектовала своју моћ преко мора; овај немачки успех би био виђен од Британаца као врло моћан.[2]

Дана 7. и 8. маја 1940. године, у британском Доњем дому Парламента, Норвешка дебата открила је интензивна незадовољства са отвореним незадовољством владом премијера Невила Чемберлена. Два дана касније, како су се догађаји убрзано развијали, Чемберлен је поднео оставку и њега је наследио Винстон Черчил.

Дана 10. маја 1940. године, Немачка је извршила инвазију на Француску. До тог времена, БЕС су се састојале од 10 пешадијских дивизија у три корпуса, тенковске бригаде и Краљевског ваздухопловства које је чинило око 500 авиона. БЕС је био закачен од немачког диверзијског удара преко Белгије, и онда изолован од главног удара који је дошао преко арденске шуме. Добро опремељене и високо-мобилне панцерске дивизије Вермахта савладале су припремљене одбране. Било је нешто жестоке борбе, али највећи део БЕС-а повукао се на малу област око француске луке Денкерк.

Како су ствари ишле лоше по савезнике у Француској, постајало је приметно да треба некако размишљати о могућности потребе да се одупре потенцијалној инвазији Британије од немачких снага.

Британске оружане снаге уреди

Британска армија уреди

 
Заробљени британски и француски војници помажу једни другима на степеницима уз клисуру код Велул-ле-роза, јун 1940.

Евакуација британских и француских снага (Операција Динамо) почела је 26. маја уз ваздушну покривеност од КВ-а, по скупој цени. Током наредних десет дана, 338.226 француских и британских војника евакуисано је у Британију. Највећи део војника враћен је у Британију, али многа војна возила, тенкови, оружје, муниција и тешка опрема и земљишна опрема КВ-а и складишта остала су у Француској. Неки војници су се вратили чак и без пушака. Следећих 215.000 војника евакуисано је из лука јужно од Канала у Операцији Аријел током јуна.[3]

Јуна 1940. године, Британска армија имала је 22 пешадијске дивизије и једну оклопну дивизију. Пешадијске дивизије су, у просеку, у пола снаге, имали само једну шестину њихове нормалне артиљерије,[4] (преко 600 средњих топова, и 18/25 фунташа, 280 хаубица било је доступно са додатних 100 25 фунташа произведених у јуну, преко 300 4.5 хаубица — 900 је било направљено 1940. године. Одвојено и 60 паундер ховицера и њихова модификована 4.5 верзија, као и антиквиковани примерци 6 ховицера обновљеног од резерве након губитка доступних модела у Француској,[5] са неколико стотина додатних 75 мм М 1897 топова и њихове муниције која је стизала из САД, и скоро им је потупно недостајао транспорт (само преко 2.000 преносника било је доступно, овај број се подизао до 3.000 до краја јула). Постојао је критичан недостатак муниције, тако да нико није могао бити поштеђен вежбања.[6] Ипак, списи показујуда су Британци поседовали преко 290 милиона .303 муниције различитих типова 7. јуна, овај број се подизао на 400 милиона у августу. 7. корпус је формиран од генералне резерве Домовинских снага, и укључивао је прву оклопну дивизију. У реорганизацији у јулу, дивизије са неким степеном мобилности пласиране су иза области „обалске љуске“, брањене плаже од Велшког до Њу Хевена у Сасексу. Резерват Главног штаба проширен је на два корпуса најспособнијих јединица. 7. корпус је био смештен у Сарију до Јужног Лондона и обухватао је 2. оклопну 42. и 43. пешадијску дивизију.[7]

Процене броја тенкова у Британији након пада Француске варирају, Вискаун Кранбург говорио је у Дому лордова (1942. године) да је Британија имала само 50 пешадијских тенкова и 200 лаких тенкова опремљених само са митраљезима, и ове процене постале су основа мита да је Британија у јуну имала врло мало тенкова. Међутим, Черчил је говорио да је било 102 крстарећих тенкова, 132 пешадијска тенка и 252 лака тенка остало у Британији након пада Француске.[8] Званична историја даје процене за 10. јун 1940. године од 103 крузера, 142 пешадијска тенка (Grand Strategy Vol II pp. 265. J.R.M Butler). Други извори наговештавају да су су се бројеви више него дуплирали до краја јула, али чак и у јуну, што се тиче средњих тенкова, ови бројеви су били еквивалент три до четири панцерске дивизије. Без обзира који су били прецизни бројеви, у августу 1940. године Британска влада се осећала довољно поуздано у британску моћ да се супротстави инвазији (и у своје фабрике за производњу тенкова), тако да је послала 52 крстарећа и 50 пешадијских тенкова у Египат. У ово време британске фабрике су имале скоро сличан учинак као немачке по производњи тенкова и до 1941. године оне би их престигле.[9]

Референце уреди

  1. ^ War crimes trial judgement on the invasion of Norway, via the Avalon Project- accessed 14 January 2008
  2. ^ MacKenzie 1995, стр. 20.
  3. ^ „Operation Aerial, the evacuation from north western France, 15–25 June 1940”. Military History Encyclopedia on the Web. Приступљено 21. 12. 2010. 
  4. ^ Lowry 2004, стр. 11.
  5. ^ „British Equipment Losses at Dukirk”. 
  6. ^ MacKenzie 1995, стр. 52.
  7. ^ Collier, Basil (1957). The Defence of the United Kingdom, London. HMSO. стр. 220. 
  8. ^ Churchill 1949, стр. 128.
  9. ^ Edgerton, стр. 64.

Фусноте уреди

Опште референце уреди

Званични документи уреди

  • Consolidated Instructions to Invasion Committees in England and Wales (July 1942) HM Government.
  • Barrel Flame Traps, Flame Warfare. Military Training Pamphlet No. 53. Part 1. War Office. 1942. 

Збирке уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди

54° 0′ 13.176″ N 2° 32′ 52.28″ W / 54.00366000° С; 2.5478556° З / 54.00366000; -2.5478556 (Centre of Great Britain) Landmarks centre of Great Britain