Буф
Буф (грч. Ακρίτας, Акритас, у преводу граничар, до 1955. Μπούφι, Буфи) је насеље у Грчкој у општини Лерин, периферија Западна Македонија. Према попису из 2011. било је 100 становника.[1]
Буф | |
|---|---|
 Егзархијска школа у изградњи, између 1908. и 1910. године | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Западна Македонија |
| Округ | Лерин |
| Општина | Лерин |
| Становништво | |
| — 2011. | 100 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 48′ 56″ С; 21° 18′ 04″ И / 40.815556° С; 21.301111° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 1.030 m |
  Буф Буф на карти Грчке | |
Географија уреди
Село се налази на источним падинама Баба планине, на надморској висини од 1.030 метара. Удаљено је 17 километара северозападно од Лерина. Лежи у котлини коју формирају Баба планина и Битла. Поред села тече Стара река, која настаје спајањем три малих речица које извиру у суседним планинама.[2]
Историја уреди
Буф је старо село, и према предању насеље су подигли лажичари (мајстори који су правили дрвене кашике), тако да и данас у непосредној близини села постоји место које се зове Лажичари. Код локалитета Градиште, у близини села, постоје рушевине некадашњег утврђења. У прошлости локално становништво је било познато по својој храбрости у борби против турског ропства, па су им се често обраћали за помоћ становници околних села када би били нападнути од стране разбојничких банди.
Према Стефану Верковићу, у селу је 1889. године било 104 словенских породица и 521 становник.[3] У Етнографији вилајета Адријанопољ, Монастир и Салоника, штампаној у Цариграду 1878, која се односи на мушко становништво 1873. године, Буф има 40 домаћинства и 115 житеља Словена.[4] Према Василу Канчову, у Буфу је 1900. године живело 1.900 Словена хришћана.[5] Према подацима секретара Бугарске егзархије, Димитра Мишева, у селу је 1905. године било 1.400 Словена егзархиста и радила је егзархијска школа.[6] На попису из 1913. године село је имало 2.228 житеља, 1920. године 1.709, 1928. године 1.760 а 1940. године 1.989 житеља. Између два светска рата број становника се смањио због исељавања у прекоокеанске земље као и у Битољ, где се у том периоду населило 60 породица.
Село је доста настрадало за време Грађанског рата, када је у Југославију (првенствено СР Македонију) избегло 189 породица са 686 чланова, и око 96 породица са 140 чланова у источноевропске земље. У Грађанском рату је из Буфа учествовало више од 250 бораца као припадници Демократске армије Грчке, од којих је страдало више од 120. После тога, због великог притиска и терора грчких власти, почео је нови талас исељавања у прекоокеанске земље, што је проузроковало постепени пад броја становника у насељу.[2]
Пописи уреди
| Година | 1940 | 1951 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2001 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 1.989 | 766 | 723 | 281 | 190 | 152 | 134 | 100 |
Привреда уреди
Село је познато по производњи велике количине кромпира, а због пространих пашњака је развијено и сточарство.[7]
Познате личности уреди
- Спасоје Хаџи Поповић, српски новинар, просветни и национални радник
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Απογραφή Πληθυσμού - Κατοικιών 2011. ΜΟΝΙΜΟΣ Πληθυσμός Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2015) statistics.gr (језик: грчки)
- ^ а б Христов Симовски 1998, стр. 143.
- ^ Стефан Веркович. „Топографическо-этнографический очерк Македонии“. СПб, 1889.
- ^ „Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, 1995, с. 84 - 85.
- ^ Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 249.
- ^ Brancoff, D.M. La Macédoine et sa Population Chrétienne, Paris, (1905). pp. 176.-177.
- ^ Христов Симовски 1998, стр. 144.
Литература уреди
- Симовски Христов, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија. Скопје.
Спољашње везе уреди
- Δήμος Φλώρινας (језик: грчки)
