Ванвителијев аквадукт
Ванвителијев аквадукт (итал. Acquedotto di Vanvitelli) или Каролиншки аквадукт (итал. L'Acquedotto Carolino) водовод је за снабдевање Дворца у Казерти и фабричког комплекса Сан Леуцо са извора Физо у подножју планине Табурно, на подручју Букијана. Својом дужином од 38 км² он је већином вијуга испод земље, а изнад чини величанствени аквадукт.
| Палата у Казерти с парком, Ванвителијев аквадукт и комплекс Сан Леуцо Acquedotto di Vanvitelli | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Место |  Италија |
| Координате | 41° 03′ 33″ С; 14° 24′ 07″ И / 41.059259° С; 14.402041° И |
| Критеријуми | Културно добро: i, ii, iii, iv |
| Референца | 549 |
| Упис | 1997 (-1976. седница) |
| Угроженост | не |
Изградњу је наручио напуљски и шпански краљ Карлос III, а дизајнирао га је Луиђи Ванвители, по којем је аквадукт и добио име. Изградња је трајала од марта 1753. до отварања 7. маја 1762. године.
Од посебне је архитектонске вредности и савршено је очуван део од седре (по узору на римске аквадукте), дуг 529 м², који премошћује Valle di Maddaloni између Monte Logano (на истоку) и Monte Garzano (на западу). Овај део, од три реда лукова који је на својој највишој тачки висок 55,8 м², је заједно са Дворацем у Казерти и фабричким комплексом Сан Леуцо 1997. године уврштен на УНЕСКО-в списак Светске баштине у Европи.[1]
