Википедија

Велика национална ложа Србије

Велика национална ложа Србије је једна од масонских обедијенција у Србији. Поред ње у Србији делује и Регуларна велика ложа Србије и Уједињене велике ложе Србије.[1]

Амблем Велике националне ложе Србије

Историја слободног зидарства у Србији уреди

Иако нема поуздане архивске грађе сматра се да је прва слободнозидарска ложа постојала у Београду крајем 18. века и да је вероватно радила на турском језику. Њени чланови су наводно били Хаџи-Мустафа-паша, Јанко Катић, Петар Ичко као и грчки родољуб Рига од Фере.[2] Слободнозидарска активност замире до средине деветнаестог века услед слома Првог српског устанка. У београдској тврђави се 1848. оснива ложа ″Али Коч″ чији је члан био и Симо Милутиновић Сарајлија. „Светлост Балкана“, прва српска ложа, формирана је 1876. под заштитом Великог Оријента Италије, под чијом заштитом је радила и ложа „Србска задруга“ основана 1881. Њен члан је био и Лазар Пачу. Обе ложе су услед политичких превирања и Тимочке буне успаване 1883.[3]

 
Амблем Ложе „Побратим“ са слоганом „Брат је мио, које вере био.“

Следећа ложа формирана на српском тлу била је „Слога, рад и постојанство“ коју су углавном чинила браћа претходне две успаване ложе.[3] Поједини чланови ове Ложе због неслагање са Великим Оријентом Италије иступају и формирају нову ложу под називом „Побратим“, која се налази под заштитом Симболичке велике ложе Угарске.[4] Међу оснивачима овог братства били су између осталих Андра Ђорђевић, Ђорђе Вајферт и Стеван Мокрањац. У Нишу се 1892. оснива ложа „Немања“ која је такође радила под заштитом Симболичке велике ложе Угарске. Наводно су за умирење европске јавности након убиства Александра Обреновића и његове супруге Драге били заслужни масони, највише посланик у Риму Милован Миловановић.[5] Пресудан корак ка стварању самосталне велике ложе десио се током анексионе кризе и општег расположења према Аустроугарској.[6] Такав раскид довео је 1909. до формирања ложе „Уједињење“ која је радила под заштитом Великог Оријента Француске.[4] Иако радионица „Побратим“ није била под заштитом неке од великих ложа, од ње је у априлу 1910. настала ложа „Шумадија“. Почетком 1911. године слободни зидари Србије одлучили су да Врховни савет Грчке буде Велика масонска власт која ће обезбедити коначну самосталност српске масонерије.[5] Наредне године, српски масони су преузели Древни и прихваћени Шкотски обред, прочитан је грчки патент о формирању Врховног савета Србије, Ђорђе Вајферт је изабран за суверена великог командера и великог мајстора Врховног савета Србије, а том приликом реактивирана је ложа „Слога, рад и постојанство“ која је тај пут стављена под заштиту Врховног савета Србије. Исто су урадиле и радионице „Побратим“ и „Шумадија“.[5] Коначно признање уследило је на Интернационалној конференцији савезних Врховних савета Шкотског реда одржаној октобра 1912. у граду Вашингтону. Од тог тренутка све ложе у Србији, осим радионице „Уједињење“ која је и даље била под заштитом Великог Оријента Француске, радиле су под заштитом Врховног савета Србије.

Ложа Југославија уреди

 
Унутрашњост ложе Југославија из 1926. године
 
Шестар, званично гласило ВЛЈ све до њеног гашења 1940. године

Након паузе у раду услед балканских ратова и Првог светског рата у Загребу је 1919. одржана ванредна скупштина свих српских, хрватских и словеначких ложа које су прогласиле заједничку Велику ложу Југославије. Седиште Ложе било је у Београду.[3] Први велики мајстор био је гувернер Народне банке Ђорђе Вајферт и верује се да је на почетку свог постојања ова ложа бројала око 300 чланова. Велика ложа Југославије била је 1926. у Београду домаћин Међународног масонског конгреса названог „У знаку мира“, којем је присуствовало 56 представника двадесет националних обедијенција из европских држава као и две прекоморске обедијенције.[4] Хуманитарни рад тадашње ложе огледао се у оснивању дома за сирочад и образовни центар „Свети Сава“ за децу из јужне Србије. Отворена је установа за глувонему децу „Краљ Дечански“, затим фондација „Свети Ђорђе“ за помоћ деци и ратним инвалидима. Стварани су савези за борбу против туберкулозе, просјачења као и акција помоћи незапосленима под именом „Хлеб насушни“. Средином тридесетих година било је око хиљаду чланова који су радили у преко двадесет ложа. Са порастом међународних тензија и очекивањем новог светског сукоба као и притиском нацистичке Немачке на тадашњу Краљевину, слободни зидари су схватили какав би био однос нове власти према њима, тако да је Ложа Југославије 22. јуна 1940. донела одлуку о самоуспављивању.[5] Многи масони су отишли у емиграцију, а Владимир Ћоровић је погинуо 12. априла 1941. када је авион у којем је летео оборен изнад Грчке. Слободно зидарство у Србији пробуђено је 23. јуна 1990. када је поново формирана Велика ложа Југославије.[5] Ложе које су радиле под заштитом ВЛЈ суː

Велика национална ложа Србије уреди

Из Велике ложе Југославије 1997. се издваја група слободних зидара и уз помоћ Велике ложе Француске формира Велику националну ложу Југославије. Променом имена државе ова ложа је још два пута мењала име и то у Велику националну ложу Србије и Црне Горе и на крају у име које носи и данас: Велика национална ложа Србије (ВНЛС) која ради под заштитом Врховног савета Србије који заступа Шкотски ред од 33°. Ложе које раде под заштитом ВНЛС-а суː

Званично гласило Велике националне ложе Србије је Сиријус (часопис).

Референце уреди

  1. ^ „Слободно зидарство у Србији”. Слободно зидарство у Србији - bagremov-hlad.net. Архивирано из оригинала 03. 12. 2011. г. Приступљено 9. 12. 2011. 
  2. ^ „Историја Слободног зидарство у Србији”. Историја Слободног зидарства у Србији - rgls.org. Архивирано из оригинала 08. 12. 2011. г. Приступљено 9. 12. 2011. 
  3. ^ а б в „Историјат Слободног зидарства”. Историјат Слободног зидарства- uvls.rs. Архивирано из оригинала 21. 12. 2011. г. Приступљено 9. 12. 2011. 
  4. ^ а б в г „Историја Слободног зидарства у Србији”. Историја Слободног зидарства у Србији - rgls.org. Архивирано из оригинала 08. 12. 2011. г. Приступљено 9. 12. 2011. 
  5. ^ а б в г д „Принципи на којима радимо”. Принципи на којима радимо - mason.org.rs. Архивирано из оригинала 11. 12. 2011. г. Приступљено 9. 12. 2011. 
  6. ^ „Национална ревија”. Национална ревија - nacionalnarevija.com. Приступљено 9. 12. 2011. 
  7. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 01. 09. 2018. г. Приступљено 17. 09. 2019. 

Литература уреди

  • Зоран Љ Николић: Масонски симболи у Београду, „Службени лист Србије и Црне Горе“
  • Зоран Ненезић: Масони у Југославији (1764—1980), „Народна књига“

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велика_национална_ложа_Србије&oldid=26837450”